Бунапарти и Бечком ћесару (1806)

Бунапарти и Бечком ћесару (1806) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Опис

Ова пјесма описује неке догађаје из Наполеонских ратова из српског угла. Од важнијих личности спомињу се Наполеон, аустријски цар, Кутузов, адмирал Сењавин и други. Занимљиво је да неке француске побједе приписује издаји, нпр. Латина у Милану (Пред војском је Вилип Вукасовић, Ђенерале од земље Славенске, Града брани три бијела дана, Издаше га проклети Латини, Кад то виђе Вилип Вукасовић, Он остави бијела Милана). Пораз Кутузова код Беча приписује издаји савезника, што је тема коју и Толстој касније испитује у дјелу Рат и мир.

Текст пјесме

0001    Двије су се круне завадиле,

0002    Једно ми је од Беча ћесаре,

0003    А друго је Бунапарте краље.

0004    Књигу пише Бунапарте краље,

0005    Тер је шаље Бечкоме ћесару:

0006    „Чујеш ли ме, од Беча ћесаре,

0007    “Остави ми Млетке и Талију,

0008    „А и славну Боку на крајини.

0009    “Ако ли ми оставити нећеш,

0010    „Ја ћу дићи силу и Францију,

0011    “На границе твоје ударити,

0012    „Села палит’ и градове примат’,

0013    “Докле дођем Бечу бијеломе,

0014    „Без боја ћу у Беч улазити,

0015    “У твој диван коње угонити,

0016    „А од двора градити шпитаље,

0017    “Од тебе ћу бруку учинити.

0018    „Ни на том те оставити нећу,

0019    “Ћераћу те до Прага Златнога,

0020    „Златног ћу ти Прага освојити,

0021    “Па те ћерат’ земљом Ђерманијом,

0022    „Ђерманију сву ћу освојити.

0023    “Кад освојим Ческу и Ђерманску,

0024    „Одатле ћу обратити војску,

0025    “Докле дођем у Милана града,

0026    „Без боја ћу у град улазити.

0027    “Кад освојим бијела Милана,

0028    „Проз Талију проводићу војску,

0029    “Докле дођем Млетку бијеломе.

0030    „У Млетку ћу починути краље

0031    “На престолу дужда млетачкога.

0032    „Одатле ћу обратити војску,

0033    “Све крајине твоје подузети,

0034    „Од Тријеста и Ријеке Сењске,

0035    “Сву Истрију, земљу Далмацију;

0036    „Кад освојим земљу Далмацију,

0037    “Сама ће ми Бока долазити,

0038    „Бокијеске доносити кључе.“

0039    Дође књига од Беча ћесару.

0040    Када виђе што му књига пише,

0041    Сву господу бјеше сакупио,

0042    Пред њима је књигу проучио.

0043    А кад књигу они разумјеше,

0044    Невјерна га издаје господа,

0045    Још овако њему бесједише:

0046    „Круно наша, од Беча ћесаре,

0047    “Ти се прођи врага од Млетака,

0048    „Него брани круну и ћесарство.“

0049    Но се принцип Карла намјерио,

0050    Те ћесару ријеч бесједио:

0051    „Ој Бога ти, од Беча ћесаре,

0052    “Зашт’ да пустиш’ Млетке и Талију,

0053    „Талија је твоја поткућница,

0054    “Млеци су ти цвијет од градова,

0055    „Сва Истрија, земља Далмација,

0056    “То, ћесаре, твоја бановина,

0057    „Бока ти је кључи од градова.

0058    “Но ти брани Млетке и Талију,

0059    „Док је твоја круна и ћесарство.“

0060    Кад то чуо од Беча ћесаре,

0061    Он отоле ситну књиге пише,

0062    Тер је шаље Бунапарти краљу:

0063    „Чујеш ли ме, Бунапарта краље,

0064    “Мо’ш ли знати, да л’ си затувио,

0065    „Кад велики савјет учинисмо

0066    “У мојему Бечу бијеломе

0067    „Око круне дужда млетачкога,

0068    “Те дуждеву круну раскрунисмо,

0069    „Ми оваке пате учинисмо:

0070    “Ти да носиш све дуждево благо,

0071    „Ја да узмем земљу и градове.

0072    “Ти однесе благо свеколико,

0073    „Голе мени остави градове,

0074    “Па још тражиш Млетке и Талију.

0075    „Талија је моја поткутњица,

0076    “Млеци су ми цвијет од градова,

0077    „Сва Истрија, земља Далмација,

0078    “То је, рече, моја бановина,

0079    „Бока ми је кључи од градова.

0080    “Не дам тебе Млетке и Талију,

0081    „Док је моја круна и ћесарство,

0082    “Нит’ се бојим тебе ни Француза.„

0083    Књига дође Бунапарти краљу,

0084    А кад виђе што му књига пише,

0085    На књигу се гротом насмијао:

0086    “Авај, Крањче, од Беча ћесаре,

0087    „Та ти ли ћеш са мном ратовати?“

0088    Па он диже силу и Францију,

0089    На границе ћесарске удари,

0090    Села пали, и градове прима,

0091    Док је близу Беча доодио.

0092    Но тако је срећа изнијела

0093    Баш једнога московског принципа,

0094    По имену Кутузова кнеза,

0095    Те дочека Бунапарту краља,

0096    Изгуби му дванес’ иљад’ војске,

0097    Ћера њега до тридесет сата.

0098    Тад се један Србин намјерио

0099    Баш у војсци Бунапарте краља,

0100    Па он тајно ситне књиге пише,

0101    Тер их шаље Кутузову кнезу:

0102    „О велики Кутузове кнеже,

0103    “Да л’ не чујеш, ил’ не ајеш за се,

0104    „Тудешка те издаде господа,

0105    “Него бјежи, и уклони војску.

0106    „Ако ли се уклонити нећеш,

0107    “Кунем ти се Богом истинијем,

0108    „Оћеш своју изгубити главу.“

0109    Књига дође Кутузову кнезу,

0110    А кад виђе што му књига пише,

0111    Он побјеже, и уклони војску.

0112    Кад то виђе Бунапарта краље,

0113    Тад се с војском натраг повратио,

0114    Докле дође Бечу бијеломе.

0115    Без боја је у Беч улазио,

0116    У диван је коње угонио,

0117    А од двора градио шпитаље,

0118    Ћесару је штету починио.

0119    Ни на том га није оставио,

0120    Поћера га до Прага Златнога,

0121    Златнога му Прага освојио,

0122    Па га ћер земљом Ђерманијом,

0123    Освоји му Ческу и Ђерманску.

0124    Пак отале повратио војску,

0125    Докле дође у Милана града.

0126    У Милану дочека га војска,

0127    Пред војском је Вилип Вукасовић,

0128    Ђенерале од земље Славенске.

0129    Града брани три бијела дана,

0130    Издаше га проклети Латини.

0131    Кад то виђе Вилип Вукасовић,

0132    Он остави бијела Милана.

0133    Чим то виђе Бунапарте краље,

0134    Ђе Вилипа у Милану нема,

0135    Без боја је у град улазио.

0136    Кад освоји бијела Милана,

0137    Проз Талију проводио војску,

0138    У Млетке је доодио краље.

0139    Ту је мало време починуо

0140    На престолу дужда Млетачкога.

0141    Ситне су му књиге допаднуле

0142    А од славне Боке на крајини,

0143    Књиге пишу млади Јаковини:

0144    „Бунапарта, и отац и мајко,

0145    “Ево има девет годин’ дана,

0146    „Како смо се, веле, препродали

0147    “Баш ономе Бечкоме ћесару.

0148    „Итај брже, ако Бога знадеш:

0149    “Не би ли нас пређе уграбио

0150    „А из руку Бечкога ћесара,

0151    “Јер те желе млади Јаковини

0152    „Како ђеца родитеља свога.“

0153    Млидијаху нико не чујаше,

0154    Ал’ их љута разумјела гуја,

0155    Љута гуја Кнежевићу Ђорђе

0156    Од Новога града бијелога.

0157    Пак Ђорђије ситну књигу пише,

0158    Па је шаље Крву бијеломе,

0159    Сињавину вице-адмиралу,

0160    Џенералу од земље Московске:

0161    „Сињавине, и отац и мајко,

0162    “Ево има четир стотин’ љета,

0163    „Како клети Турци притискоше

0164    “Славну земљу баш Ерцеговину.

0165    „Што кнезова бјеше и графова,

0166    “И бољара од оне земљице,

0167    „Све у Боку јесте прибјегнуло

0168    “Под заштиту дужда млетачкога.

0169    „Дужде нас је приватио дивно,

0170    “Он нас држа као ђецу мајка.

0171    „Кад пропаде дужде од Млетака,

0172    “Припадосмо Бечкоме ћесару,

0173    „Он нас држа као отац ђецу.

0174    “Продаше нас клети Јаковини

0175    „Баш ономе Бунапарти краљу.

0176    “Итај брже, ако Бога знадеш!

0177    „Не би ли нас пређе уграбио,

0178    “Јер те желе сви бокиски Срби,

0179    „Желе тебе као оца свога.“

0180    Сињавину ситна књига дође,

0181    А кад виђе што му књига пише,

0182    Он натури на море корабље,

0183    Оде право Боки од Котора,

0184    С друге стране Бунапарте краље.

0185    Сињавину Бог и срећа даде,

0186    Он претече Бунапарту краља,

0187    Те уграби Боку од Котора,

0188    Бокејци га Срби дочекаше,

0189    И са шњима млади Црногорци,

0190    Пред њима је Цетински владика,

0191    Чинише му славу и поштење,

0192    Бог им дао здравље и весеље!

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.
Штампање