Милан Андоновић

Милан Ј. Андоновић (Пожаревац, 23. јул1) 1849 — Беч, 31. август 1926), геодета, грађевински инжењер и професор Велике школе у Београду.2)

Биографија

Рођен је 23. јула 1849. у Пожаревцу, а његови воде порекло из Пореча (Доњи Милановац).3) У родном месту завршио је четири разреда основне школе.4) Да би га што боље припремили за гимназију, родитељи су га послали да две године учи у Панчеву и Белој Цркви, у немачкој основној школи.5) Гимназију је похађао у Пожаревцу, а матурирао је 1868. и Београду.6) По завршетку гимназије прешао је да живи у Београд, где је учио Техничке науке на Великој школи, а 1872. га је српско министарство, као најбољег студента у својству државног питомца послало, најпре у Карлсрухе где је студирао две године, а затим у Ахен, где се специјализовао код славног професора механике Ритера. По повратку у Београд 1875, пред објаву Српско-турског рата, мада се надао да ће га запослити у Великој школи, постао је професор гимназије.7) Затим је 1878. дао оставку и отишао у Минхен, да изучава геодезију. По повратку у Србију постао је професор геодезије на Великој школи и ту је остао до 1905. Тада је пензионисан, али је у недостатку стручњака, постављен за почасног професора универзитета, на којем је основао Геодетски завод, у циљу вршења катастарског премера имања у Србији. По његовом пројекту основан је катастарски одсек министарства грађевина. Био је оснивач и приватне геодетско-грађевинске академије (Грађевински курс).8)9)

Око 1890. објављена је Комаровљева карта о етнографским односима Балканских Словена.10) По тој карти македонски Словени су проглашени Бугарима, па је Андоновић 1891. заједно са Великошколском омладином саставио одговор на тај рад.11) Био је и председник академског певачког друштва Обилић.12)

Био је почасни члан Српске краљевске академије од 15. новембра 1892, од 27. фебруара 1883. је био редовни члан Српског ученог друштва (Одбор за науке природне и математичке и Одбор за ширење науке и књижевности у народ од 1883).13)

Дела

Написао је доста чланака и радова из геодезије и сродних области.14)

  • Македонски су Славени Срби (1913),
  • Souvobor et Avala. Epopee serbe en 1914 (1915),
  • Die Wahrheit uber den osterreich. Thronfolgermord in Sarajevo (1915),
  • Unschuld des Konigreichs Serbiens fur den Weltkrieg, durch seine Feinde dargethan und bewiesen (1916)
  • Le Royaume de Serbie envers l'abominable trahison bulgare (1917),
  • Carte etnographique serbe avec les limites meridionales de la Vieille Serbie et celles de la Serbie du Tsar Douchan (1903).

Галерија

Литература

1)
11. јул по старом календару
2)
„сану”, Милан Андоновић, САНУ
3) , 10) , 11) , 12)
Братство XXI, 1927, стр. 325
4)
„вила”, Драгомир Јовановић, Милан Андоновић - професор биоградског универзитета, Босанска вила 24, уредник Никола Т. Кашиковић, Сарајево, 31. 12. 1906, стр. 370
5) , 6) , 7) , 9)
вила
8)
„енциклопедија”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, прва књига, уредник Станоје Станојевић, Библиографски завод, Загреб, 1929.
13)
сану
14)
енциклопедија
Штампање