Милан Андоновић
Милан Андоновић (1911)
Рођење: 23. јул 1849. Пожаревац, Кнежевина Србија Смрт: 31. август 1926. Беч, Аустрија Познат као: геодета, грађевински инжењер и професор

Милан Ј. Андоновић (Пожаревац, 23. јул¹⁾ 1849 — Беч, 31. август 1926), српски геодета, грађевински инжењер и професор Велике школе у Београду.²⁾

Рођен је 23. јула 1849. године у Пожаревцу, а његови воде порекло из Пореча (Доњи Милановац).³⁾ У родном месту завршио је четири разреда основне школе.⁴⁾ Да би га што боље припремили за гимназију, родитељи су га послали да две године учи у Панчеву и Белој Цркви, у немачкој основној школи.⁵⁾ Гимназију је похађао у Пожаревцу, а матурирао је 1868. у Београду.⁶⁾ По завршетку гимназије прешао је да живи у Београд, где је учио Техничке науке на Великој школи, а 1872. га је српско министарство, као најбољег студента у својству државног питомца послало, најпре у Карлсрухе где је студирао две године, а затим у Ахен, где се специјализовао код славног професора механике Ритера. По повратку у Београд 1875, пред објаву Српско-турског рата, мада се надао да ће га запослити у Великој школи, постао је професор гимназије.⁷⁾ Затим је 1878. дао оставку и отишао у Минхен, да изучава геодезију. По повратку у Србију постао је професор геодезије на Великој школи и ту је остао до 1905. Тада је пензионисан, али је у недостатку стручњака, постављен за почасног професора универзитета, на којем је основао Геодетски завод, у циљу вршења катастарског премера имања у Србији. По његовом пројекту основан је катастарски одсек министарства грађевина. Био је оснивач и приватне геодетско-грађевинске академије (Грађевински курс).⁸⁾⁹⁾

Око 1890. објављена је Комаровљева карта о етнографским односима Балканских Словена.¹⁰⁾ По тој карти македонски Словени су проглашени Бугарима, па је Андоновић 1891. заједно са Великошколском омладином саставио одговор на тај рад.¹¹⁾ Био је и председник академског певачког друштва „Обилић”.¹²⁾

Био је почасни члан Српске краљевске академије од 15. новембра 1892, од 27. фебруара 1883. био је редовни члан Српског ученог друштва (Одбор за науке природне и математичке и Одбор за ширење науке и књижевности у народ од 1883).¹³⁾

Написао је доста чланака и радова из геодезије и сродних области.¹⁴⁾

• Македонски су Славени Срби (1913),
• Souvobor et Avala. Epopee serbe en 1914 (1915),
• Die Wahrheit uber den osterreich. Thronfolgermord in Sarajevo (1915),
• Unschuld des Konigreichs Serbiens fur den Weltkrieg, durch seine Feinde dargethan und bewiesen (1916)
• Le Royaume de Serbie envers l'abominable trahison bulgare (1917),
• Carte etnographique serbe avec les limites meridionales de la Vieille Serbie et celles de la Serbie du Tsar Douchan (1903).

• Јован Хаџи-Васиљевић, Милан Андоновић, Братство XXI, Београд, 1927, стр. 324–325
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, прва књига, уредник Станоје Станојевић, Библиографски завод, Загреб, 1929.
• Драгомир Јовановић, Милан Андоновић - професор биоградског универзитета, Босанска вила 24, уредник Никола Т. Кашиковић, Сарајево, 31. 12. 1906, стр. 370

Milan Andonovic