Стефан Стратимировић

Стефан Стратимировић

Стефан Стратимировић или Стеван Стратимировић (Кулпин, 7. јануар 1758 — Сремски Карловци, 5. октобар 1836)1), карловачки митрополит од 1790. до 1836. Основао је Карловачку гимназију и богословију и гимназију у Новом Саду. Био је познат као велики противник језичних реформи Вука Стефановића Караџића.

Школовање

Стефан Стратимировић рођен је 26.2) или 27. децембра 1757. у Кулпину по старом календару, односно 6. или 7. јануара 1758. по новом календару.3)4) Стратимировићи су пореклом из Херцеговине, а за војничке заслуге од царице Марије Терезије добили су 1745. племство и имање Кулпин.5) Стефан је основну школу завршио у Кулпину и Бегечу, а гимназију у Новом Саду, Сегедину и Вацу.6) Студије права започео је 1775. у Будиму, а окончао их у Бечу.7)8) У Бечу се дружио са чувеним славистом Адамом Коларом. Током целога школовања увек је био најбољи ђак и увек је много читао и учио и поред онога што је било обавезно да се учи.9)

Будимски владика и карловачки митрополит

У Сремске Карловце је дошао 1780. (или 178310)) са циљем да се закалуђери, али пошто тада није постојала богословија приватно је учио богословне науке код славнога богослова и историчара архимандрита Јована Рајића.11) Примљен је за ђакона 26. марта 1784, да би 8. априла постао архиђакон, 10. јула јеромонах, а 26. августа 1784. постао је архимандит манастира Крушедол.12) Међутим није живео у манастиру, пошто га је митрополит Мојсије Путник задржао код себе на двору.13)14) Митрополит Путник предложио га је 1786. за владику Будимске епархије.15) Предложио је још два старија кандидата, па је цар Јосиф II након разговора са три кандидата за владику одабрао најмлађега, тј. Стефана.16) Када је умро митрополит Мојсије Путник на народно-црквеном сабору у Темишвару изабран је 9. новембра 1790. за карловачкога митрополита.17)18) Друга двојица кандидата за митрополита била су Јосиф Јовановић Шакабента и Петар Петровић.19) Цар Леополд II је потврдио тај избор.20)

Оснивање карловачке гимназије и богословије

Чим је постао митрополит нарочиту пажњу посветио је образовању. Захваљујући богатим прилозима карловачкога кројача Димитрија Анастасијевића Сабова и других основао је 1791. карловачку гимназију.21)22) Карловачка гимназија је отворена 1792. Убрзо након тога 1794. основао је Карловачку богословију.23) Утврдио је наставни програм и поставио учитеље. Да би омогућио сиромашним ученицима похађање гимназије и богословије основао је 1797. фонд за помоћ сиромашним ученицима, а основао је и дом за исхрану и становање сиромашних богослова и гимназијалаца.24) Од тога је касније основан Стефанеум за гимназијалце у Сремским Карловцима. Његовим заслугама основана је касније и гимназија у Новом Саду.25)

Уредио је и попунио митрополијску књижницу у Сремским Карловцима.26) Много је волио науку и књижевност и са њима се много бавио.27) Дописивао се са многим највећим словенским научницима и књижевницима свога доба.28) Изабран је 1817. за члана Ученога друштва из Гетингена.29) Око себе је настојао да окупи што више учених људи. Помагао је талентовану омладину и слао их на студије на чувене универзитете.30) Почетком 19. века створио је такву просветну атмосферу у Сремским Карловцима да је Јернеј Копитар помишљао да се ту отвори први српски универзитет, који би се издржавао од манастирских имања.31)

Борба против унијаћења

Завео је ред и дисциплину у цркви.32) Црквеним животом Срба управљао је углавном сам, разумно и енергично.33) Знао је да се одупире владарима Аустрије када би њихове жеље биле супротне интересима српскога народа и цркве.34) Одбио је да ћирилицу замени латиницом и да уведе грегоријански календар.35) Тражио је 1789. од цара да се прекине са унијатском пропагандом и да се престане са праксом давања новчане помоћи онима свештеницима, који пређу у унијате.36) Цар Фрањо I му је једном приликом признао да држава настоји да поунијати Србе, јер сумња у њих због веза са православном Русијом, а Стратимировић му је онда нагласио да се тих веза не треба бојати, док је Србима добро у Хабзбуршкој монархији, али ако не буде добро онда би и да су католици могли да траже друге савезнике.37)

У време Француске револуције и Првога српскога устанка разматрао је и идеје о ослобађању целога српскога народа, па је 1804. саставио тајни Нацрт воспостављења нове словено-српске државе и предао га руском двору.38) Предлагао је обнову Србије као вазалне кнежевине са неким руским или лутеранским кнезом.39) Желио је пуну самосталност Србије, али знао је да се највише може добити аутономија у оквиру Турског царства.40) Помагао је устаницима својим саветима и везама са бечким двором, што је омогућавало да се добије преућутна сагласност о снабдевању Карађорђа оружјем, муницијом и храном из Хабзбуршке монархије. Одржавао је везе са устаничким вођама, првенствено са Јаковом и Матијом Ненадовићем и Божом Грујовићем.41) Карађорђа је сматрао незаменљивим, па је друге позивао да му буду послушни.42) Устаничке војводе су поштовале Стратимировића, али нису увек прихватале његове савете.43)

Одмах након избијања Тицанове буне 1807. одазвао се позиву власти да утиче на смиривање побуне.44) Знао је да Србија у време рата са Турцима није способна да помогне побуну Срба у Аустрији, па је отишао у Врдник и тражио од сељака да одустану од побуне.45) Теодор Аврамовић Тицан је наредио сељацима да Стратимировића држе заробљеног у манастиру за време побуне.46) Након првога пораза сељака у окршају са војском митрополит је ступио у контакт са више сељачких вођа и предложио им да прихвате опћу амнестију и долазак царске комисије.47) На тај начин смирио је побуну, а амнестију су добили сви сем Теодора Тицана.48) По окончању буне примио је одликовање од захвалнога цара.49)

Противник Вукове реформе

Био је под снажним утицајем борбе за очување православља међу Србима и постајао је све конзервативнији, па је долазио у сукоб са многим напредним духовима свога времена, који су у акцији око социјалних реформи захватили и црквена питања.50) Био је због тога главни противник реформи Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића.51) Утицао је на све просветне раднике око себе, па је у Сремским Карловцима створио центар отпора новим идејама и реформама у српском друштву, али не само на црквено-просветном, него и на културном пољу.52) Сукобљавао се са Доситејем Обрадовићем због његових написа о манастирима, са Лукијаном Мушицким због економисања, а са Вуком Караџићем због Вукове реформе језика.53) Стратимировић се посебно није мирио са Вуковом азбуком, због избацивања старих ћириличних слова и увођења слова Ј, сматрајући то напуштањем православља и покатоличавањем. Сматрао је да народно-црквени сабори обично доносе више штете, него користи, па ниједан сабор није одржан за 46 година, док је он био митрополит.54) За собом је оставио велик број научних и књижевних састава у рукописима.

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 4. 515
  • https://archive.org/stream/pomenikznameniti00miliuoft#page/696/mode/2up М. Милићевић, Поменик знаменити људи у српскога народа новијега доба, 1888.
  • http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/A-387-I&p=012&e=f&w=1280&h=899 Знаменити Срби XIX. века : 1800-1900 . Год. 1
  • С. Гавриловић, 1981, наслов Срби у Хабзбуршкој монархији од краја XVIII до средине XIX века, аутор Славко Гавриловић, издање Историја српског народа књига 5 том 2, година 1981, издавач Српска књижевна задруга, место Београд, стр. 7-107
1)
По старом календару било је то 27. децембра 1857. и 23. септембра 1836.
2)
ЖИ [https://archive.org/stream/pomenikznameniti00miliuoft#page/696/mode/2up М.Милићевић,Поменик знаменити људи у српскога народа новијега доба, 1888.
3)
НА Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 4. 515
4)
ЗН http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/A-387-I&p=012&e=f&w=1280&h=899 Знаменити Срби XIX. века : 1800-1900 . Год. 1
5) , 6) , 10) , 14) , 18) , 22) , 23) , 24) , 26) , 27) , 28) , 29) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 35) , 36) , 37) , 50) , 51) , 52) , 54)
Народна енциклопедија
7) , 9) , 11) , 12) , 13) , 15) , 16) , 17) , 19) , 20) , 21) , 25) , 49)
ЖИ
8) , 53)
ЗН
38) , 39) , 40)
С. Гавриловић, 1981, стр. 19
41) , 42) , 43)
С. Гавриловић, 1981, стр. 20
44) , 45) , 46) , 47) , 48)
С. Гавриловић, 1981, стр. 25
Штампање