Сана (од лат. sanus — здравље или лат. sanare — лечити), бистра планинско-равничарска река, десна, највећа притока Уне. Припада сливном подручију реке Саве, у Црноморском сливу. Протиче кроз северозападни део Босне и Херцеговине (Босанска Крајина) и спаја два историјска региона Поткозарје и Подгрмеч. Дужине је 138km,1) речни слив износи 3.369,4 km2, а у средњем најнижем водостају располаже хидрауличном снагом од 16,328 MW.2)
Овај простор је због повољног географског положаја и климе био насељен још у присторији, што потврђују остаци бројних преисторијска насеља, које народ назива градине, које још увек нису довољно истражена.3)
Назив на латинском је добила због своје чистоће и лековитости.4)
У прошлости Сана је била била пловна река, целим својим током и представљала је главну трговачку трасу. За превоз су коришћене лађе - дереглије,5) носивости од 5 до 150 тона,6) које је низводно носила речна струја, док су их узводно са обале конопцима вукли људи, а богатији трговци су у ту сврху користили коње. Тако је пут од Санског Моста до Београда трајао по шест дана, а повратак назад је могао да траје и по 20 дана.7) Из овог краја највише су одвожени дрво, гвожђе, кожа, восак, суве шљиве , воће, мед и други пољопривредни производи, а из других трговачих центара довожена су камена со, зачини, текстил и друго.8) Санско—унски палеозоик, површине око 1.200 км2, на простору између Новог града, Приједора. Бронзаног Мајдана, Санског Моста и Будимлић Јапре је рудоносно подручје на коме се ископавало и прерађивало гвожђе од самог почетка гвозденог доба, а превоз преко Сане, Уне, Саве и Дунава користили су још Стари Римљани.9)
За време аустроугарске управе, ескплоатисане су и шуме. Дрвене балване су сплавари повезивали у сплавове и одвозили реком Саном, Уном и Савом до одредишта.
Сана је временом почела да оплићава,10) а 1873. године Аустријанци су изградили железничку пругу уског колосека.11) Добрљин-Приједор-Бања Лука,12) али је речни саобраћај коришћен и дуго после тога.13)
Сана извире на подручју општине Мркоњић,14) у Републици Српској. на крашкој висоравни, у подножју планине Лисина северно од Оштрог Врха (1.087 m).15) Близу насеља Доња Пецка налазе се 3 већа крашка врела, на висини од 400 м.н.в.16) који се на дужини од 1,5 km спајају у један ток. Сана има и више мањих извора између Горње Пецке - Јасенових Потока и Доње Пецке, као и периодични извор у пећини Мрачај. Прва притока Сане је десна притока, река Корана, која извире у селу Медна.17) У наставку Сана тече у правцу север-северозапад, правећи неколико окука, посебно око места Лужани, Сански Мост, Усорац, Чараково, Приједор и Цикота.18) У Приједору прави угао од 90 степени, ударајући у падине планине Козаре, обилазећи око планине Мајдан, скреће према северозападу, а од Цикоте тече према западу, до свог ушћа у реку Уну, на самом улазу у Нови Град.
Сана протиче кроз општине Мркоњић Град 10км19), Рибник, Кључ, Сански Мост, Оштра Лука, Приједор и Нови Град20) (16км). До Санског Моста може се окарактерисати као прелазна крашка река. До Врхпоља тече кроз уску клисурасту долину, док у наставку низводно има све особине нормалног речног тока,21) Долина се проширује нарочито код Санског Моста (Санска котлина) и Приједора (Приједроска котлина), а од Приједора се постепено поново сужава.22) Пролази кроз градове: Кључ, Сански Мост, који је по Сани добио име, мада лежи на девет река и Приједор, највећи град на Сани и улива се у Уну у Новом Граду. Пролази поред насеља Доњи Врбљани, одакле улази у општину Рибник, затим Велије, Доњи Рибник, Превија, Дубочани, Згон, Хумићи, Соколово, Камичак, Подови, Врхопоље, Чапље, Кркојевци, Шеховци, Подлуг, Трнова, Срдци, Усорци, Клисине, Ништавци, Ресавци, Брезичани, Цикоте, Сводна, Кевљани, Благај, Благај Ријека.
Од свог врела па до уливања има пад од 303,73 m. Део тока до Санског Моста, дужине 72 км, располаже падом од 262,52 м, док остатак од 41,21 м отпада на деоницу до Босанског Новог.23)
Од извора, па све до Кључа, Сана је веома чиста.24) Река се посебно истиче својим брзацима недалеко од села Слатина у кањону, на чијим се литицама налазе остаци старог Призрен града.25)
На свом мирном делу тока, пружа могућност развоја купалишног туризма.
На Сани је распрострањен риболов, пошто река обилује разним врстама рибе, младица, смуђ, штука, сом, плотица, скобаљ, шаран, бабушка, амур, мрена, буцов, клен.26) На Сани се организују многа спортска такмичења, као што су спуштање кајаком и рафтингом, које је посебно погодно за почетнике.27)
На градској плажи Алина лука у Кључу се сваке године одржава манифестација „Љето на Сани у Кључу“, чији је јеадн од најзначајнијих садржаја је традиционална туристичко-спортска манифестација Кључка регата.28)
Поречје Сане, посебно горње поречје, представља јединствену природну целину у овом делу Европе, са великом геоморфолошком, хидрогеолошком вредношћу, очуваном пејзажном и биолошком разноликошћу, као и богатим културно-историјским наслеђем. Главно природно богатство је вода, јер се у том подручју налази велики број врела и мањих изворишних зона, као и разноврсност биљних и животињских врста.29)
Од 2001. године, у јуну се обележава Дан реке Сане, еколошка манифестација, која има за циљ заштиту и очување реке. Тада се носи еколошка штафета, са водом која се узима на извору и носи до до ушћа где се симболично излива са поруком да вода на ушћу треба да буде исто тако чиста као на извору. Учесници ове манифестације су спортска и еколошка друштва у сливу реке.
Очекује се да ће горњи ток реке бити проглашен парком природе.
Са циљем очувања реке, 2009. године је формирана Коалиција за заштиту Сане, коју чине невладине организације, која се бори против изградње мини-хидроелектане „Медна“ у близини извора.
Мада многи речни токови који се уливају у Сану носе назив река, већина су заправо већи или мањи потоци, који добијају величну реке само у време отапања снега и за време већих киша.30)
Десне притоке Сане:
Леве притоке Сане:
*Окашница се улива у Сану код Дубочана. Њено извориште се користи за снабдевање водом општине Кључ.
Sana