СПАД С.XIII, француски двокрилни ловац, авион из Првог светског рата, кога је пројектовао СПАД (Société Pour L'Aviation et ses Dérivés) на основу раније веома успешног авиона СПАД С.VII. То је био један од најспособнијих ловаца Првог светског рата, и један од највише произведених авиона у то време, са 8.472 примерака. У ствари је поручено око 10.000 али су неки отказани због примирја.1)2).
Авион СПАД С.XIII је имао исту концепцију као СПАД С.VII. Био је то једномоторни двокрилац дрвене конструкције, са оплатом углавном од тканине. У односу на свог претходника био је већи и тежи. Наоружан је био са два Викерс митраљеза са по 400 метака по митраљезу. Погонска група му је била мотор Хиспано-Суиза 8Ba са 200 KS (150 kW), али касније су повећањем степена компресије добијени мотори 8Bc или 8Be са снагом 220 KS (160 kW). Збиром тих побољшања авион је имао приметна побољшања у лету и борбеним перформансама. Био је бржи од својих главних конкурената, британског Sopwith Camel и немачког Fokker D.VII, а без обзира на његове релативно велике димензије, имао је добру брзину пењања. СПАД С.XIII је био познат по својој брзини и могућности понирања, иако су му маневарске могућности биле лошије. Тешко га је било контролисати на ниским брзинама па му је брзина слетања била већа што је захтевало дуже слетне стазе.
Мотори са повећаним степеном компресије се у току експлоатације нису показали добро, због лошијег подмазивања често су се кварили па је велики проценат приземљења био проузрокован кваром мотора.
СПАД С.XIII је двокрилни једноседи авион потпуно дрвене конструкције. Труп му је заобљеног попречног пресека, предњи део пресвучен лимом, а репни део трупа пресвучен платном. Био је опремљен водом хлађеним, линијским осмоцилиндричним мотором са V распоредом цилиндара, Hispano-Suiza 8Ba (8Bc и 8Be) снаге 150/160 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, фиксног корака, чије су нападне ивице биле оковане металним лимом. Носач мотора је био од заварених челичних цеви.
Пилот је седео у отвореном кокпиту и био је заштићен малим ветробранским стаклом, а имао је и заштитник/наслон за главу. Прегледност из кабине је била добра јер је било довољно простора између трупа и горњег крила.
Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са четири пара дрвених упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Укрштање затезача се налазило на средњим упорницама, тако да се на тај начин елиминисало вибрирање затезача у току лета и тиме смањивао отпор ваздуха и повећавала брзина авиона. Крајеви крила су били скоро заобљени. Спојеви предњих и задњих са бочним ивицама крила су полукружно изведени. Структура крила и авиона СПАД С.XIII је била добро изведена тако да се код њега нису испољавале мањкавости (одлепљивљало платно на крилима) које су имали авиони произвођача Нијепор. Ово је омогућавало веће оптерећење авиона што је за ловачке авионе представљало битну предност. Конструкција репних крила и вертикални стабилизатор су били направљени од дрвета и пресвучени платном.
Стајни орган је био класичан фиксан са осовином, а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. Авион је био наоружан са два митраљеза Викерс калибра 7,7 mm који су били постављени испред пилота и гађали су кроз обртно поље елисе. На тај начин је повећана ватрена моћ што је била мањкавост код његовог претходника авиона СПАД С.VII.
2 х фиксна митраљеза Викерс, напред (СПАД С.XI 2 митраљеза напред и 1 назад), бр. метака 400 по митраљезу, калибар митраљеза 7,7 mm, маса бомби = (СПАД С.XI) 70 kg
Испорука ловаца СПАД С.XIII Ц1 западном фронту отпочела је месец дана након тестирања прототипа. Овако скраћена процедура била је проузрокована напором да се одржи предност која је раније постигнута у ваздуху и страх од појаве новог немачког Фокера. С обзиром да је СПАД С.XIII Ц1 био у ствари побољшана верзија авиона СПАД С.VII, са провереним техничким решењима (побољшано наоружање и повећана снага мотора) мислило се да ће замена дотрајалих авиона СПАД С.VII и Нијепора бити ефикаснија. Нажалост проблеми у производњи довели су до приличног кашњења у испоруци нових авиона. Ови авиони су испоручивани фронтовима све до ступања на снагу примирја. Поред француске војске ове авионе су користили још и Британски експедициони корпус, Ваздухопловство САД у Европи, Војска Белгије и Холандије а после рата ови авиони су извезени у Грчку, Србију, Чехословачку, Пољску и Јапан. У погледу ловачке авијације може се слободно рећи да је овај авион окончао Први светски рат. У оперативној служби Француског ваздухопловства овај авион се као ловац задржао до 1923. године а у осталим земљама знатно дуже.
Претпоставља се да је од укупно 32 СПАД авиона око 11 ловачких авиона ВВКСХС (Војног ваздухопловства Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца) било варијанте СПАД С.XIII Ц1. који су добијени 1919. године од Аеронаутике угарске војске (француске јединице). Погонску групу С.XIII Ц1 је покретао мотор Хиспано-Суиза 8Бе снаге 220 КС, док 1928. није извршена модификација преосталих С.XIII Ц1 уградњом мотора Хиспано-Суиза 8Аб (мотори Хиспано-Суиза 8Бе су се показали као веома непоуздани). То су били основни ловци ВКСХС до појаве ловаца Девоатин половином двадесетих, након чега су кориштени у школским јединицама до коначног повлачења из употребе почетком тридесетих.3)4)5)
SPAD S.XIII