СТАТУТИ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ
РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ
Чл. 1. Југословенска народна радикална странка је политичка организација која се оснива на основу свога програма и ових статута (правила) и која има своје седиште у Београду. Странка је организована као правно лице, које може имати своју имовину. Она има свој печат, чију форму прописује Главни одбор сагласно овим правилима.
Чл. 2. Циљ (задатак) Странке јесте да ради на остварењу начела садржаних у њеном програму, и уопште да помаже материјални, умни и морални развитак народа.
Чл. 3. За постизање свога циља Странка ће употребљавати сва законита морална и културна сретства. Своја начела ће ширити издавањем листова и књига, оснивањем клубова и читаоница, држањем јавних зборова и предавања, и остваривати их преко својих претставника у Народној скупштини, и у скупштинама и одборима самоуправних тела.
Чл. 4. Органи Југословенске народне радикалне странке су: Земаљска скупштина, Главни одбор, Бановински одбори, Срески одбори и Месни одбори.
Чл. 5. Земаљска Скупштина састаје се сваке године у новембру месецу, у дан који утврди Главни одбор. Ако нарочите прилике то захтевају, Главни одбор може одложити сазивање земаљске скупштине највише за четири месеца.
На земаљској скупштини имају право учешћа: чланови Главног одбора, чланови Парламента, који припадају Југословенској народној радикалној странци, претседници и потпретседници Бановинских одбора и претседници Среских одбора.
Земаљској скупштини претседава претседник Главног одбора, који има положај шефа странке. Ако је он спречен, замењује га потпретседник Главног одбора.
Земаљска Скупштина је врховни орган странке. Она решава сва начелна, програмска питања, и њене одлуке су обавезне за све чланове и све организације странкине.
Земаљској скупштини подноси Главни одбор извештај о раду у прошлој години, како у политичком погледу, тако и у погледу партијском.
Одлуке Земаљске скупштине су пуноважне, ако је за њих гласала већина присутних чланова.
Чл. 6. Главни одбор је врховни управни орган странке. Он стално руководи свима пословима странкиним и даје директиве и упутства за целу политичку и партијску акцију странке.
Главни одбор издаје странкин орган и одређује директора листа.
Главни одбор се састаје у седнице на позив претседника или његовог заступника, ако је претседник спречен, и то најмање једном у месецу, а по потреби и чешће.
Главни одбор рукује имовином странкином преко нарочитог одбора који он бира и који се по потреби сам попуњава из чланова Главног одбора.
Чл. 7. Главни одбор састоји се из 75 чланова. Од ових су 25 чланови који станују у Београду и које бира земаљска скупштина. Осталих 50 чланова јесу претседници Бановинских одбора, и још по 4 члана из сваког Бановинског одбора које он изабере из своје средине, као и претседник и 4 члана Месног одбора за град Београд. Ако се упразни које место међу члановима Главног одбора из Београда, оно ће се попунити одлуком преосталих чланова из Београда.
25 чланова који станују у престоници чине ужи Главни одбор, а Шири главни одбор чине сви чланови Главног одбора.
Текуће партијске послове отправља и уређује Ужи главни одбор. У случају крупних и важних послова, позивају се и чланови ширег Главног одбора.
Чланови ширег Главног одбора, кад се нађу у Београду имају право учешћа на седницама ужег Главног одбора.
Главни одбор из Београда сачињавају следећи личности.
Аца М. Станојевић, пређ. прет. Народне скупштине; Велимир Карић, апотекар; Милош Трифуновић, министар у пензији; др. Момчило Нинчић, министар у пензији; Славко Милетић, министар у пензији; Живојин С. Тајсић, апотекар; Лазар Марковић, министар у пензији; Крста Ј. Милетић, министар у пензији; др. Душан Пелеш, министар у пензији; Милорад Вујичић, министар у пензији; др. Милан Стојадиновић, министар у пензији; Анта Радојевић, министар у пензији; Јован Радонић, професор Универзитета; Ранко Д. Трифуновић, државни потсекретар у пензији; Михаило Стојадиновић, казанџија; др. Данило Катић, помоћник министра у пензији; Милош С. Бобић, инжењер.
Чл. 8. Главни одбор бира из своје средине претседника, два потпретседника, секретара и благајника. Број потпретседника по потреби може бити и већи.
Претседник Главног одбора је шеф странке.
Главни одбор може заслужном члану странке указати пажњу и именовати га почасним претседником својим са саветујућим гласом, у одборским седницама.
Главни одбор може доносити пуноважне одлуке, ако је присутно бар пет чланова или претседник или потпретседник. Али сви чланови морају бити позвани писмено и благовремено.
Чл. 9. Бановински Одбор састоји се из свих претседника и потпретседника Среских одбора дотичне Бановине, као и претседника и потпретседника одбора оних градова који бирају засебно посланике.
Бановински одбор бира из своје средине себи претседника, потпретседника, секретара и благајника.
Чл. 10. Бановински Одбор стара се о свима партијским пословима, у дотичној Бановини, а ради по упутствима и наредбама Главног одбора. О свом раду води записник. Одлуке су његове пуноважне, ако на седници присуствује четвртина његових чланова.
Чл. 11. Срески одбор састоји се: из свих претседника и потпретседника месних одбора у дотичном срезу. Он бира из своје средине себи претседника, потпретседника, секретара и благајника. О своме раду води записник.
Срески одбор се стара о свима пословима странкиним у дотичном срезу. Он се управља у своме раду по упутствима која добија од Бановинског одбора, односно од Главног одбора у Београду.
Чл. 12. Месни одбори се образују у свима местима Југославије где има присталица странкиних. Број чланова Месног одбора утврђује сам Месни одбор према месним приликама.
Месни одбор бира себи из своје средине претседника, потпретседника, секретара и благајника. Одлуке Месног одбора уводе се у записник.
Чл. 13. У великим градовима у којима странка има много присталица, може се према потреби основати више пододбора, чији претседници и потпретседници чине Месни одбор дотичног града. О свима овим питањима даје упутства Главни одбор и његове су одлуке обавезне.
Чл. 14. Чланом Југословенске народне радикалне странке може постати сваки пунолетни грађанин Југославије који изјави да прима програм странкин, и да ће се управљати по статутима странкиним.
Чл. 15. Из странке може бити искључен сваки члан који се недостојно понаша, или који изневери странкин програм, или који не поштује, не извршује одлуке странкиних организација. Одлуку о искључењу доноси Месни одбор, а потврђује је Бановински одбор. Против одлука о искључењу може искључени изјавити жалбу Главном одбору чија је одлука извршна.
Главни одбор може искључити недостојне чланове странкине и његова је одлука дефинитивна.
Искључење се објављује у партијском органу.
Чл. 16. За парламентарни клуб посланика чланова Југословенске народне радикалне странке, меродаван је Пословник, који буде израдио сам клуб.
Један посланик, члан Југословенске народне радикалне странке, може бити искључен из странке, само одлуком Клуба. Против ове одлуке посланик се може жалити Главном одбору, али тек по истеку свога посланичког мандата.
Чл. 17. У случају престанка Југословенске народне радикалне странке Главни одбор ће одлучити на што ће употребити имовину странке.
Чл. 18. Овај статут се може мењати и допуњавати одлуком Земаљске скупштине, а по одобрењу надлежне државне власти.
Statuti Jugoslovenske narodne radikalne stranke (1933)