Члан 1. Југословенска радикална заједница је политичка организација, која се оснива на основу свога програма и ових статута (правила) и која има своје седиште у Београду. Странка је организована као правно лице које може имати своју имовину. Она има свој печат, чију фирму прописује Главни одбор сагласно овим правилима.

Члан 2. Циљ странке јесте да ради на остварењу начела садржаних у њеном програму и уопште да помаже материјални, умни и морални развитак народа.

Члан 3. За постизање свога циља странка ће употребљавати сва законита, морална и културна сретства. Своја начела ће ширити издавањем листова и књига, оснивањем клубова и читаоница, држањем јавних зборова и предавања, и остваривати преко својих претставника у Народној скупштини и у скупштинама и одборима самоуправних тела.

Члан 4. Органи Југословенске радикалне заједнице су: земаљска скупштина, Главни одбор, бановински одбори, бановинске скупштине, срески одбори и месни (општински) одбори.

Члан 5. Земаљска скупштина састаје се сваке године у новембру месецу у дан који утврди Главни одбор. Ако нарочите прилике то захтевају, Главни одбор може одложити сазивање земаљске скупштине највише за 12 месеци.

На земаљској скупштини имају право учешћа: чланови Главног одбора, чланови Парламента који припадају Југословенској радикалној заједници, претседници и потпретседници бановинских одбора и претседници среских одбора.

Земаљска скупштина је Врховни орган странке. Она решава сва начелна, програмска питања и њене одлуке су обавезне за све чланове и све организације странкине.

Земаљској скупштини подноси Главни одбор извештај о раду у прошлој години како у политичком погледу, тако и у погледу партијском.

Одлуке земаљске скупштине су пуноважне, ако је за њих гласала већина присутних чланова.

Члан 6. Главни одбор је Врховни управни орган странке. Он стално руководи свима пословима странкиним и даје директиве и упутства за целу политичку и партијску акцију странке.

Главни одбор издаје странкин орган и одређује директора листа.

Главни одбор се састаје у седнице на позив претседника или његовог заступника, ако је претседник спречен и то најмање једанпут у месецу, а по потреби и чешће.

Главни одбор рукује имовином странкином преко нарочитог одбора који он бира и који се по потреби сам попуњава из чланова Главног одбора.

Члан 7. Главни одбор се састоји из 75 чланова. Од ових земаљска скупштина бира 25 који сачињавају ужи главни одбор, а сви скупа чине шири Главни одбор. Осталих 50 чланова јесу претседници бановинских одбора и још по 4 члана из сваког бановинског одбора, које он изабере из свој средине, као и претседник и 4 члана за град Београд.

Ако се упразни које место између 25 чланова које бира земаљска скупштина, оно ће се у међувремену попунити одлуком преосталих чланова.

Текуће партијске послове отправља и уређује ужи Главни одбор. У случају крупних и важних послова позивају се и чланови ширег Главног одбора.

Ужи Главни одбор може из своје средине изабрати потребан, мањи број чланова, који ће сачињавати Извршни одбор, ради отправљања хитних послова.

Члан 8. Главни одбор бира из своје средине претседника, два потпретседника, три секретара и благајника. Број потпретседника по потреби може бити и већи.

Главни одбор може заслужном члану странке указати пажњу и именовати га својим почасним претседником.

Главни одбор може доносити пуноважне одлуке, ако је присутно бар десет чланова поред претседника или потпретседника. Но сви чланови морају бити позвани писмено и благовремено.

Члан 9. Бановински одбор састоји се из свих претседника и потпретседника среских одбора дотичне бановине, као и претседника и потпретседника одбора оних градова који бирају засебно посланике.

Бановински одбор бира из своје средине себи претседника, потпретседника, секретара и благајника, који сачињавају Извршни бановински одбор и он решава сва хитна питања.

Члан 10. Бановински одбор стара се о свима партијским пословима у дотичној бановини, а ради по упутствима и наредбама Главног одбора. О свом раду води записник. Одлуке су његове пуноважне, ако на седници присуствује четвртина његових чланова.

Члан 11. Бановинска скупштина је саветодавно тело бановинског одбора, а састоји се из:

а) свих чланова бановинског одбора;
б) свих чланова Народног претставништва и самоуправне бановинске скупштине, који су у дотичној бановини изабрани на праграму странке;
ц) свих претседника месних (општинских) одбора.

Бановинску скупштину сазива и на њој претседава претседник бановинског одбора.

Бановинска скупштина може решавати кад је присутно најмање једна десетина њених чланова.

Члан 12. Срески одбор састоји се: из свих претседника и потпретседника месних (општинских) одбора у дотичном срезу. Он бира из своје средине себи претседника, потпретседника, секретара и благајника. О свом раду води записник.

Срески одбор се стара о свима пословима странкиним у дотичном срезу. Он се управља у своме раду по упутствима која добија од бановинског одбора односно од Главног одбора у Београду.

Члан 13. Месни (општински) одбори се образују у свима местима Југославије где има присталица странкиних. Број чланова месног (општинског) одбора утврђује сам одбор према месним приликама.

Месни (општински) одбор бира себи из своје средине претседника, потпртседника, секретара и благајника. Одлуке месног одбора уводе се у записник. Месни одбори могу почети да раде кад их потврди бановински одбор.

Члан 14. У великим градовима и општинама у којима странка има много присталица, може се према потреби основати више пододбора, чији претседници и потпретседници чине месни одбор дотичног града односно општине. О свима овим питањима даје упутства Главни одбор и његове су одлуке обавезне.

Члан 15. Чланом Југословенске радикалне заједнице може постати сваки пунолетни грађанин Југославије, који изјави да прима програм странкин и да ће се управљати по статутима странкиним, а буде примљен од стране надлежног месног (општинског) одбора. Ужи Главни одбор може поништити одлуке о пријему појединих чланова у странку.

Члан 16. Из странке може бити искључен сваки члан који се недостојно понаша или који изневери странкин програм, или који не поштује, не извршује одлуке странкиних организација. Одлуку о искључењу доноси месни (општински) одбор, а потврђује је бановински одбор. Против одлука о искључењу може искључени изјавити жалбу Главном одбору чија је одлука извршна. Главни одбор може искључити недостојне чланове странкине и његова је одлука дефинитивна. Искључење се објављује у партијском органу.

Члан 17. У случају престанка Југословенске радикалне заједнице, Главни одбор ће одлучити нашта ће употребити имовину странке.

Члан 18. Овај статут се може мењати и допуњавати одлуком земаљске скупштине, а по одобрењу надлежне државне власти.

Члан 19. Пословима око организације Југословенске радикалне заједнице руководиће нарочити организациони одбор, који ће се састојати из по седам чланова из сваке бановине и управног подручја града Београда.

На челу овог одбора стајаће Извршни комитет, који ће сачињавати: г. г. Аца Станојевић, др. Милан Стојадиновић, др. Антон Корошец и др. Мехмед Спахо, а који ће извршити избор осталих чланова Организационог одбора. Ако је који од чланова Извршног комитета спречен да долази на седнице може себи одредити заменика.

Кад Извршни комитет Организационог одбора буде утврдио, да је организација странке завршена и потребни законски услови испуњени, сазваће земаљску скупштину ради бирања Главног одбора, који ће затим даље руководити пословима у смислу ових статута.

По извршеном избору Главног одбора престају функције овог Организационог одбора.

• Статути Југословенске народне радикалне странке (1933)
• Статут Југословенске радикално-сељачке демократије (1931)
• Статути Српске народне радикалне странке (1881)

• „Политика”, 20. август 1935.

Statuti Jugoslovenske radikalne zajednice (1935)