Оснива се политичка странка, која се зове: Југословенска радикално сељачка демократија.

Циљ странке је да ради на ширењу и остварењу начела изражених у своме програму.

Средства за остварење страначких циљева јесу:

Страначке организације, које предвиђа овај статут, страначки зборови и састанци, страначка штампа и организовани покрети, које води странка.

Члан странке може бити сваки пунолетан држављанин, који има грађанско право који се пријави надлежној месној организацији и обавеже се, да ће радити на остварењу странчиног програма и испуњавати дужности наложене програмом и закључцима странке.

Чланови имају право: 1) својим саветом и радом потпомагати и утицати на рад странке; 2) суделовати на састанцима, зборовима митинзима; 3) гласати, бирати и бити бирани у свим скупштинама страначким према одредбама овог статута; 4) уживати помоћ, ако буду гоњени или оштећени због вршења дужности као чланови странке, а према средствима којима странка располаже; 5) бранити се од нападаја у страначкој штампи, ако је таква одбрана у интересу странке; 6) тражити, упутства, савете, стручна мишљења од органа странке одређених за ту сврху.

Чланови су дужни: 1) заступати интересе и чувати углед странке; 2) ширити и бранити начела странке, потпомажући је у њеном раду; 3) прикупљати странки нове чланове; 4) подвргавати се дисциплини странке; 5) гласати за страначке кандидате и листе; 6) сарађивати у страначким акцијама и агитацијама; 7) потпомагати страначку штампу; 8) материјално потпомагати странку.

Сви чланови странке имају једнака права и дужности. Поједини чланови и одбори не могу ништа радити у питањима, која ангажују странку, у име странке, док за то не добију нарочито одобрење од надлежног органа странке.

Чланство престаје: смрћу, иступањем, искључењем и губитком услова за чланство наведених у чл. 4 овог статута.

Члана искључује из странке месни одбор странке ако се огреши о програм и дисциплину странке или ако очито штети угледу странке. За искључење потребно је да су две трећине чланова одбора присутни у седници, од којих две трећине треба да гласају за искључење. Искључени има право жалити се преко среског одбора, који жалбу са својим мишљењем спроводи на коначно решење бановинском одбору. Кад постане правомоћно, искључење ће се доставити главном одбору странке.

Органи странке јесу: 1) повереници странке; 2) одбори и скупштине странке; 3) клуб народних посланика и сенатора; 4) земаљски конгрес странке.

Странка има ове одборе: месни (квартовни и месни централни у већим градовима), срески, бановински и главни одбор.

Најнижа јединица организације странке је месна организација. Она може да се оснује у свакој општини, ако у тој општини има бар 20 пријављених чланова. Она се састоји из месног одбора и месне скупштине.

Месну организацију води месни одбор. Месни одбор броји најмање пет лица, која из своје средине бирају претседника, потпретседника, тајника и благајника, а по потреби и друге функционере.

У градовима преко 10.000 становника могу се образовати: а) месне организације у појединим квартовима; б) и централни месни одбор за читаво подручје града. У појединим већим општинама могу се по пристанку надлежног среског одбора образовати и сеоске организације, као делови месне организације. По пристанку среског одбора може подручје једне месне организације да обухваћа и више мањих општина.

У месни одбор улазе по положају:

1) један члан странке кога одреде чланови општинских одбора — припадници странке; у општинским управама где чланови странке сачињавају нарочити клуб, претседник овог клуба улази по положају у месни одбор странке. Ако је претседник општине члан странке и он улази по положају у месни одбор;
2) по један члан странке кога одреде припадници странке — чланови општинског пољопривредног одбора из своје средине, односно евентуалних нарочитих тела у саставу општинске управе, која служе специјално унапређењу извесних грана општинског делокруга;
3) бановински секретаријат може да постави у сагласности са месним одбором код сваке месне организације свога дописника, који ће стално информисати секретаријат о положају и акцијама странке у својој општини и слати извештаје страначкој, односно пријатељској штампи. Ако такав дописник није већ члан месног одбора, он улази у њега по свом положају. Одбор месне организације бира се на редовној годишњој скупштини странке.

Одбор може да се подели и на секције. Секције, у које може одбор да кооптира и друге чланове месне организације, претресају питања из свог делокруга (привреда, просвета, социјално старање и т. д.) и износе их преко свога референта на решење месном одбору или скупштини странке у дотичном месту. Оне се старају о приређивању поучних предавања, ангажујући за то и друге чланове странке, као и њене пријатеље и стручњаке.

Дужност месног одбора јесте: 1) да шири и брани начела странке и чува њезине интересе и њезин углед; 2) да се брине о дисциплини у редовима чланства и да прикупља странки нове чланове; 3) да шири страначку штампу и да ју снабдева потребним информацијама; 4) да организује и води изборни рад за све изборе у општини, срезу, бановини и држави и то не само за јавне корпорације, него и за друге важне установе, у којима учествују чланови странке. Одбор саставља за јавне корпорације кандидационе предлоге, које мора да одобри односно може да мења у ту сврху сазвата скупштина месне организације; 5) да прати све политичке, господарске, социјалне и културне појаве свога подручја, посвећујући нарочиту бригу интересима сељака односно малог човека уопште; да одржава што тешње везе са осталим својим организацијама у месту. Особиту пажњу дужан је одбор да посвети општинском газдинству и задругарству; 6) да прима ново пријављене чланове, и то половичном већином на седници присутних одборника; 7) да извршује закључке и наређења виших инстанција странке. Своје предлоге вишим јединицама месни одбор упућује преко надлежног среског одбора.

Седнице одбора одржавају се бар једанпут месечно. Потребан кворум износи једну трећину изабраних одборника, али не може бити мањи од 4 члана. Седнице сазива и претседава њима претседник, а кад би он био спречен, потпретседник. Одбор има да води: 1) списак чланова месне организације. О свакој промени тајник и претседник дужни су одмах да известе благајника среског одбора, који води матичну књигу чланства странке у срезу; 2) благајничку књигу; 3) књигу закључака одборских и скупштинских седница и по могућности: 4) књигу кореспонденције. За исправно вођење тих књига одговорни су солидарно са претседником осим за то одређених функционера и сви остали чланови одбора.

Редовна годишња скупштина месне организације одржаће се сваке године у зимним месецима најдаље до месеца фебруара, по закључку одбора. Време, место и дневни ред скупштине мора се објавити најмање пет дана раније у страначкој или пријатељској штампи дотичног краја и на други у општини уобичајени начин. Скупштина може стварати закључке, ако је присутна једна четвртина чланова, но ако у одређени сат тај кворум није присутан, може се одржати скупштина један сат касније, без обзира на број присутних чланова.

Дневни ред редовне годишње скупштине мора обухватити: 1) извештај одбора о његовом раду и о политичким, господарским, културним и социјалним приликама и потребама на подручју организације, као и о акцијама и успеху тих акција странке у прошлој години; 2) извештај надзорног одбора; 3) извештај одбора о обавезним закључцима странке и о политичкој ситуацији у држави, бановини и срезу; 4) избор новог одбора за наредни период, и три члана надзорног одбора; 5) предлог о чланарини за наредну годину; 6) избор делегата за среску скупштину. На сваких 50 својих чланова бира месна организација по једног делегата.

На дневни ред осим тога долазе и друга питања према закључку одбора односно ако то затражи бар једна петина на скупштини присутних чланова и на то одбор пристане.

По закључку одбора или кад бар једна петина организованих чланова затражи актом од претседника месне организације, или кад срески одбор то нареди има да се сазове ванредна скупштина са од одбора закљученим односно од чланова затраженим односно од среског одбора наређеним дневним редом. Место, дан и сат такве скупштине мора да се објави на начин споменут у првом ставу овог члана.

У оним општинама где нема довољно чланова странке да би се могла основати месна организација, срески одбор може поставити једног или виши месних повереника, који ће вршити послове странке и заступати њезине интересе, као и припремати оснивање месне организације.

За сваки политички срез постоји среска организација, која се састоји из среске скупштине и среског одбора странке. Седиште среске организације нормално налази се у седишту среза. Среску скупштину сачињавају претседници, потпретседници и тајници свију месних одбора странке у срезу, а поред њих и делегати месних организација изабрани по чл. 14. тачка 6.

Срески одбор бира среска скупштина из своје средине. Претседник или један потпретседник и тајник среског одбора морају да станују у седишту среза.

Редовна годишња среска скупштина одржава се најдаље у месецу марту по закључку среског одбора. Време, место и дневни ред мора се објавити најмање осам дана раније у страначкој или пријатељској штампи и нарочитим позивима упућеним месним организацијама. Среска скупштина може стварати закључке, ако је присутна бар једна четвртина чланова, но ако у одређени сат тај кворум није постигнут, скупштина ће се одржати један сат касније, без обзира на број присутних.

Ванредну скупштину сазива одбор по своме закључку или по наређењу бановинског одбора. За њу вреде формални прописи 1 става овог члана, а у погледу дневног реда одредбе последњег става члана 14. У погледу дневног реда редовне среске скупштине важе одредбе из чл. 14. тач. 1, 2, 3, 4. Осим тога долази на дневни ред извештај народних посланика, сенатора и чланова бановинских већа дотичног среза, као и функционара странке у политичким и другим јавним корпорацијама дотичног среза. Поред тога на дневни ред мора бити стављен и избор делегата и заменика за бановинску скупштину и земаљски конгрес. На сваких 500 организованих чланова у срезу, среска скупштина бира по једног делегата и заменика за бановинску скупштину, а за сваких пет својих месних организација среска скупштина бира по једног делегата и заменика за земаљски конгрес.

Срески одбор састоји се из претседника, потпретседника, тајника, благајника и још пет до петнаест чланова, којима могу бити додељени поједини реферати.

У срески одбор по положају улазе и треба их позивати на седнице: 1) народни и бановински посланици, бирани у срезу, и сенатори, који станују у срезу; 2) чланови бановинског одбора, односно главног одбора странке из дотичног среза; 3) чланови странке, који буду одређени из среских, самоуправних јавних установа (среских пољопривредних одбора, среских путних одбора итд.) по начелу израженом у чл. 11.

Седнице одбора имају се одржати најмање свака два месеца.

Претседник среског одбора претставник је странке у свом срезу. Он води надзор над свима месним организацијама и контролу над свим осталим удружењима странке у срезу. Он извршује наређења бановинског одбора, главног одбора и закључке среске организације, надзирава срески секретаријат странке, сазива и води седнице среског одбора и среске скупштине, има право учествовати на свим седницама организација и одбора странке у срезу, које може и позивати на седнице и дужан је давати бановинском одбору реферате о раду и стању странке у свом срезу.

Срески благајник поред благајничких послова има још и надзор над благајницима месних организација и води матичну књигу свега чланства странке у своме срезу према податцима месних одбора. Све исплате премапотписује претседник среске организације.

Са пристанком среске скупштине може срески одбор поверити извесне послове нарочитом извршном одбору (ексекутиви), од 3—5 чланова, које изабере срески одбор из своје средине. Чланови среског извршног одбора морају да буду из седишта среза или из непосредне близине.

Одбор среске организације припрема и води све изборне радње, у којима је ангажована странка у срезу. Брине се нарочито за среска привредна питања и сарађује на просветним и социјалним акцијама. Он има да мотри да чланови странке, који сарађују у разним корпорацијама и установама врше своју дужност у смислу интенција начела странке.

Одбор среске организације може да оснује за разна питања посебне комисије, у које ће сазвати поред својих делегата и интересенте. Референти тих комисија имају право суделовати на седницама среског одбора. Као обавезне комисије уводе се: 1) среска привредно-социална комисија, која ће водити нарочиту бригу о привредном и социјалном стању сељака, радника и обртника у срезу, о господарским, нарочито и задружним организацијама и стручним удружењима; 2) среска просветна комисија, која ће поред просветних питања посветити нарочиту пажњу Соколству и другим просветним и националним удружењима; 3) срески омладински одбор, који има да се стара за организацију нараштаја од 14 до 21 године и за његово држављанско васпитање. Нарочита пажња мора се посветити агитаторској и говорничкој спреми младих чланова странке.

За све те комисије биће израђен специјални правилник.

О скупштинама среске организације морају бити правовремено извештени срески одбор и бановински одбор странке, као и сви посланици и сенатори дотичног среза.

При среском одбору оснива се срески секретаријат странке, који ће водити сталну бригу око свију послова странке у срезу, а нарочито око организирања странке. Среског секретара поставља у сагласности са среским одбором бановински одбор странке. Срески секретар у свим административним и дисциплинским питањима потчињен је бановинском секретару.

У оним административним срезовима, који се састоје из више судских срезова (котари, окрузи, окраји) може бановински одбор на предлог среског одбора одредити, да се за подручје једног судског среза установи срески пододбор, који врши све функције среске организације, осим послова, који према својој природи траже једнообразно вођење и складно заступање интереса за читави административни срез. Ове ће послове означити бановински одбор.

У свакој Бановини и за подручје Управе града Београда постоји бановинска организација странке са бановинским секретаријатом. Бановинској организацији потчињене су све установе странке у дотичној Бановини.

Бановинска организација састоји се из: 1) Бановинске скупштине; 2) Бановинског одбора странке; и 3) Претседништва Бановинског одбора.

Бановинска скупштина странке састоји се: 1) из свију претседника и потпретседника среских организација; 2) из делегата среских организација према одредбама чл. 17; 3) из по једног делегата свих стручних одбора код среских одбора; 4) из толико делегата омладинских организација, колико тих организација у Срезу има; 5) из свију народних и бановинских посланика и сенатора странке у Бановини; 6) из претседника аутономних градова, односно из по једног делегата оних чланова општинских одбора тих градова, који су чланови странке; 7) из бановинског и из среског секретара странке, и из по једног изасланика редакција оних листова, којима бановински одбор буде то право признао.

Бановински одбор уз то може да кооптира из сваког среза још по двојицу до петорицу одличних чланова странке.

Бановинска скупштина странке ће се одржати бар једанпут годишње. Дневни ред саставља у смислу одредаба чл. 14 и чл. 17 бановински одбор. Време, место и дневни ред објавиће се најмање 14 дана пре скупштине у новинама, а среске и месне организације биће обавештене нарочитим дописима. За кворум вреде прописи као за среску скупштину.

Бановинска скупштина бира из своје средине на три године бановински одбор, који броји 20 до 60 изабраних чланова. Бановински и народни посланици те сенатори странке из Бановине, чланови главног одбора странке, бановински секретар и уредници оних листова, којима бановински одбор то право признаје, по свом положају чланови су бановинског одбора.

Бановински одбор изабраће из своје средине претседништво бановинске организације, које се састоји из претседника, једног или више потпретседника и четири до девет референата.

Тајничке послове претседништва обављаће скретар бановинске организације. Бановински одбор састаје се бар свака 3 месеца, а претседништо најмање једанпут месечно. Бановински одбор може стварати закључке, ако је присутна бар 1/3 његових чланова, а кворум за претседништво износи пет.

Бановинска организација а особито бановински одбор и претседништво дужни су водити бригу да све организације странке у Бановини раде у смислу странкиног програма и организационог статута и нарочито да одржавају што интимнију везу међу члановима странке и странкиним функционарима. Њихова је дужност, да стално надзиравају пословање среских и месних организација, да дају у оквиру странкиног програма иницијативу и правац за општи привредни, социјални и просветни рад странке у Бановини и да при томе воде нарочито старање о здравој општинској политици у смислу интереса широких слојева народа.

Главни одбор и претседништво стајаће преко генералног секретаријата у сталном додиру са главним одбором странке, којега извештавају о свим важнијим својим одлукама и акцијама. Они су одговорни за правилно извршивање одлука главног одбора странке у Бановини. Њима припада главна брига око прикупљања сретстава за издржавање странке у Бановини.

Код сваке бановинске организације оснива се бановински секретаријат странке за дотичну Бановину. Бановинског секретара, помоћне секретаре и остало особље поставља и плаћа бановински одбор. Именовање бановинског секретара мора да одобри претседништво странке. Бановински секретар шеф је читаве странкине администрације у Бановини. Његова прва дужност је иницијативни рад на извођењу организације странке у Бановини.

Ако се укаже потреба бановински одбор може за подручје више срезова (округ) изабрати из своје средине по пет до седам лица из дотичног округа, којима ће поверити вођство и надзирање потчињених среских организација у циљу складног поступка у погледу остварења страначких циљева (окружна екзекутива). Бановински одбор може извесне послове свога делокруга поверити окружној екзекутиви.

При бановинском одбору могу да буду састављене нарочито стручне комисије са референтима на челу. Референти имају право учешћа на седницама бановинског одбора и бановинског претседништва. Обавезно мора код сваког бановинског одбора бити образован бановински привредни савет странке. У тај савет свака среска господарска комисија шаље по једног заступника на сваких 500 организованих чланова у срезу. Претседник тога привредног савета један је од чланова претседништва бановинског одбора, који буде за ту функцију од претседништва делегован.

Конгрес странке састаје се редовно сваке треће године по позиву главног одбора странке и са дневним редом којега он одреди. Делегати странке на конгресу јесу: 1) Сви народни посланици и сенатори странке, као и сви чланови бановинских већа, који су чланови странке; 2) Сви чланови главног одбора; 3) Сви чланови претседништва бановинског одбора; 4) Делегати среских организација и то по један на сваких пет месних организација дотичног среза; 5) Претседници бановинских омладинских организација и делегати оних централних стручних организација, којима буде главни одбор то право признао; 6) По тројица заступника бановинских привредних савета из сваке Бановине.

Сазив конгреса и дневни ред мора бити објављен у Београду и у свим бановинским центрима у страначким односно пријатељским листовима бар месец дана пре конгреса. О њему морају бити обавештене посебним позивима све организације странке, које ће одмах издавати својим делегатима пуномоћја и о томе известе генерални секретаријат.

Конгрес странке највиша је инстанција у свим странкиним питањима. У његову искључиву надлежност спада решавање о имену, програму и организационом статуту странке. Њему су одговорни претседништво, главни одбор, генерални секретаријат и све друге централне организације странке. Клубови посланика и сенатора ће на конгресу предложити извештај о своме раду. Свака бановинска организација има право да поједина питања стави на дневни ред конгреса, али мора тај предлог бар 15 дана пре конгреса предложити актом претседништву странке. Конгрес може стварати закључке само онда, ако су на њему заступљене све Бановине.

Главни одбор може по властитом закључку, а мора кад то затражи једна од бановинских скупштина са назначењем дневног реда, сазвати ванредни конгрес странке. На таквом конгресу може се расправљати само о оном дневном реду због којег је био конгрес сазван. Гледе начина сазива вреде прописи важећи за редовни конгрес, а право учествовања припада изузев делегата по положају оним делегатима, који су били бирани за ранији редовни земаљски конгрес.

Главни одбор, којега седиште је у Београду, врховна је административна инстанција странке. Сва важна питања која нису изричито резервисана конгресу, решава главни одбор.

Главни одбор састављен је овако: 1) политичке организације имаду 60 заступника и то свака бановинска организација и град Београд по 6. Ове заступнике одредиће сваки бановински одбор из редова својих чланова 2) По свом положају су чланови главног одбора претседници средишних и других интересних и културних од странке признатих организација. 3) Клуб сенатора бира из своје средине 5, Клуб народних посланика 30. а сваки бановински Посланички клуб по једног заступника на 10 посланика. 4) Главни одбор може да кооптира из редова штампе просветних и културних радника — чланова странке још до 30 чланова сразмерно из појединих Бановина.

Главни одбор бира из своје средине претседништво странке, које у име странке обавља све послове, у колико те послове главни одбор није резервисао за себе. Претседништво се састоји из 24 члана, који ће између себе изабрати 2 до 4 потпретседника, благајника и потребан број генералних референата.

Претседника бира конгрес странке. Са његовим пристанком главни одбор може да одреди једног од потпретседника као пословодећег потпретседника.

Главном одбору је дужност да даје иницијативу за сав рад у странци. Његово је право да одлучује о тактици странке. Особито пак има главни одбор право надзирања и контроле над свима организацијама странке, од којих сваку може и распустити. Њему припада у последњој инстанцији и решавање свију спорних питања, која решења може само конгрес да мења. У свима хитним случајевима претседништво странке решава у име главног одбора, којему мора да поднесе своје одлуке на накнадно одобрење.

Седнице главног одбора одржавају се најмање свака три месеца, а сазивају се осим тога кад то закључи претседништво, односно то затражи писмено најмање 20 чланова одбора са назнаком дневног реда. Кворум износи 1/5 свију чланова.

Претседништво странке одговорно је за редовно пословање генералног секретаријата странке, којему на челу стоји генерални секретар и његов помоћник. Генералног секретара и његовог помоћника поставља на предлог претседништва главни одбор из своје средине, а остале секретаре и помоћно особље поставља претседништво. Генерални секретар је по свом положају члан претседништва странке.

Кандидације странке за Народну скупштину и бановинско веће предлаже ванредна скупштина среске организације, која мора да буде нарочито у ту сврху сазвана. Кандидате за бановинско веће потврђује бановински одбор. Кандидате за Народну скупштину бановински одбор са нарочито у ту сврху сазвате седнице спроводи на потврду са својим мишљењем Главном одбору странке. Кандидате за сенат поставља бановински одбор и предлаже их главном одбору странке на потврду.

За организацију и вођство финансија странке постоји посебан од главног одбора постављен финансијски комитет од 10 чланова, коме претседава благајник странке. У појединим бановинама могу бановински одбори из своје средине да изаберу за вођење финансија свога подручја финансијске комисије под вођством једног члана претседништва.

Приходи странке јесу: 1) чланарина организованих чланова. Висину чланарина одредиће свака месна организација за своје подручје. Она мора да износи најмање 1 динар на годину. 2) Приходи од страначке легитимације и партијске марке. 3) Приходи од забава, прослава и т. д., које ће приредити странка, односно њезина организација. 4) Добровољни доприноси, поклони и завештања.

Добротвор странке постаје физичко лице доприносом од најмање 1.000 динара, а јуристичка лица доприносом од најмање 5.000 динара.

Приходи деле се овако: 1) Од чланарине: по 1 динар годишње од сваког члана главном одбору у Београду. Од остатка, 75% задржава месна организација за своје потребе, а 25% даје среском одбору. 2) Од прихода странкиних легитимација и марака остаје 25% месној организацији, која је легитимацију издала, односно марку продала, 25% иде среском одбору, 25% бановинском одбору а 25% главном одбору странке. 3) Добровољни доприноси, поклони, завештања и чисти приходи приредаба странке иду оној организацији, односно у ону сврху, за коју су дати.

При сваком одбору странке образује се од три ревизора надзорни одбор ради прегледа стања благајне и контроле прихода и расхода. Чланови надзорног одбора не могу бити чланови претседништва. Надзорни одбор подноси извештај о стању благајне самом одбору свака три месеца а неправилности пријављује вишем страначком одбору. Надзорни одбор осим тога извештава о своме раду редовну годишњу скупштину своје организације.

Земаљски конгрес странке може на предлог главног одбора да закључи распуст странке двотрећинском већином свиу присутних делегата. Гласање о распусту вршиће се по бановинама. Мора да гласа за распуст и већина делегата из најмање пет бановина. Ако предлог буде примљен, конгрес ће истовремено одредити коме да припадне имовина странке.

Ако буде странка престала из ма којег другог разлога, њезина имовина припашће по пола Соколском савезу Краљевине Југославије и друштву Црвеног крста.

До састанка првог земаљског конгреса и до дефинитивне организације странке водиће послове странке изабрани народни посланици и сенатори, који ће се конституисати као привремени главни одбор и изабрати између себе привремено претседништво странке. Тај привремени главни одбор, односно привремено претседништво придржаваће се одредаба овог Статута и припремаће привремене бановинске и среске одборе, који ће одмах приступити оснивању месних организација.

Овај организациони Статут важиће провизорно и може бити са стране главног одбора мењан све дотле, док га дефинитивно не утврди земаљски конгрес странке.

• „Политика”, бр. 8481/1931, 8482/1931 и 8483/1931

Statut Jugoslovenske radikalno-seljacke demokratije (1931)