Тома Росандић (крштено име Tomaso Vincenzo) (Сплит, 22. јануар 1878 — Сплит, 1. март 1958), вајар, професор Уметничке школе у Београду.
Био је професор Уметничке школе у Београду, а касније је био један од оснивача и први ректор Уметничке академије.1) Његов опус обухвата портрете, бисте, монументалне скулптуре, јавне и надгробне споменике,2) а једно од његових најпознатијих дела је скулптура Играли се коњи врани3) која је израђена од бронзе и 1939. постављена испред тадашње Скупштине (данашњи Дом Народне скупштине), у Београду.
Тома Росандић се родио у Сплиту, у породици радника каменоресца и зидара. После завршене основне школе, ради у радионици сплитског каменоресца Билинића, где се упознаје са Иваном Мештровићем. Школовао се у Бечу, у атељеу Ивана Мештровића.4) Пред Први светски рат настанио се у Београду. У току рата повлачио се са српском војском, те је ратне године провео у емиграцији.5)6) Након окончања Првог светског рата, Росандић постаје професор на Уметничкој школи у Београду. Он је 1929. направио кућу у улици Љубе Јовановића број 3, у којој је током наредних деценија живео и радио. Завештао ју је Београду, тако да се у њој, од 1963. године, налази музејска поставка која садржи аутентичан намештај, прибор и лична документа Томе Росандића, као и део његових радова.
Један је од оснивача Уметничке академије у Београду 1937. године и био је њен први ректор.
Прави је члан Српске краљевске академије ( Академије уметности) од 2. марта 1946. Редовни је члан Српске академије наука (Одељења ликовне и музичке уметности) од 22. марта 1948. Приступну беседу није одржао.7)