| Јанез Блајвајс |
|---|
| Рођење: 19. новембар 1808. Крањ, Хабзбуршка монархија Смрт: 29. новембар 1881. Љубљана, Аустроугарска Познат као: ветеринар, доктор медицине и професор |
Јанез Блајвајс, витез Трстенички (словенски Janez Bleiweiss) (Крањ, 19. новембар 1808 — Љубљана, 28. новембар 1881), ветеринар, доктор медицине, професор судске медицине и ветерине (Љубљана).
Основну школу је учио у Крању, гимназију у Љубљани, а филозофске науке је студирао на Лицеју у Љубљани (до 1826). Те године се уписује на студије медицине у Бечу. Постаје доктор медицине 1832. године. У Бечу 1835—1836. студира на ветеринарском институту и постаје и ветеринар.
Написао је књигу Praktisches Heilverfahren des Pferdes која је имала пет издања за 15 година. У Бечу и околини се истакао својим практичним радом. Године 1841. изабран је за професора ветерине у Љубљани, гдје је предавао и судску медицину. Године 1850. именован је за управника и учитеља на поткивачко-ветеринарској школи, и те дужности је до краја живота вршио бесплатно. Године 1856. добио је мјесто „deželno živino-zdravnika” за Крањску и то је остао до пензије 1874.
Као ветеринар је доста путовао и долазио је у додир са народом, за чије је духовно и материјално уздизање уложио сву своју снагу. Нарочито је био успјешан на пољу сузбијања заразних болести. У свом листу „Novice” је писао стручне чланке за народ. Као лијечник се исто истакао и био је члан сталне здравствене комисије за Крањску. Преко годину дана био је и начелник здравства у Крањској и управник родилишта. Његовом заслугом је проширена земаљска болница и отворена је болница за умоболне. Од 1855. до 1856. радио је у комисији против колере.
Уз стручна признања, добио је признање и награду у новцу од аустријске владе 1848. и од цара 1850. за одлично обављање професорског позива. Друштво лијечника у Бечу га је изабрало за почасног члана 1843. Господарска друштва у многим мјестима су га 1875. изабрала за почасног члана.
Био је оснивач и уредник првог и дуго времена јединог словенског часописа „Kmetijske in rokodelske novice”.
Друштво српске словесности га је именовало за свог члана: „из уваженија његове ревности и труда, употребљен на умни и материјални развитак крањског као гране народа југословенског, за свог кореспондентног члана…”
Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 3. I 1851. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован 29. VII 1864.