Јан Чаплович (Ján Čaplovič) (Хорни Прибељци, 22. септембар 1780 — Беч, 29. мај 1847), словачки правник, етнолог, историчар и новинар. Био је секретар пакрачког епископа.
Рођен је у старој племићкој породици Чапловича из Јасенове (Csaplovics de Jeszenova). Завршио је студиј права.1) У Банској Бистрици био је адвокат од 1805. до 1808.2) Од 1809. до 1812. био је секретар српскога владике у Пакрацу.3) С друге стране Нар. енциклопедија наводи да је у Пакрацу био само 1801.
Током 1813. постао је секретар грофа Шенброна, а онда и директор њиховога имања.4)5) Од тада је живео у Бечу.6) Прво је писао на латинском, а онда на немачком, словачком, а чак и на мађарском. Написао је 31 књигу и преко 400 чланака у разним часописима. Написао је књигу против мађаризације Словена у Угарској Језични рат у Угарској (Sprachkampf in Ungarn, 1814).7) Суоснивач је словачке етнографије као независне дисциплине. Сматрао се наследником и сарадником Јана Колара и Павела Јосефа Шафарика. Својим везама и утицајем у високим бечким круговима помогао је Људевиту Штуру да 1845. добије дозволу да издаје „Словенске народне новине” (Slovenských národných novín). О Славонији и Хрватској написао је књигу: Slawonien und zum Theil Croatien (1819).8)
Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од јуна 1842.