Јован Драгашевић (Пожаревац, 16. фебруар 1836 — Ниш, 14. јул 1915), српски војни географ, књижевник, историчар и филолог. Био је начелник генералштаба 1877—1878. Аутор је кованице „Само слога Србина спасава”.
Рођен је у Пожаревцу 16. фебруара 1836. године (4. фебруара по старом календару).1)2) Основну школу завршио је у Пожаревцу, а гимназију 1855. године у Београду. Артиљеријску школу (војну академију) завршио је 1860. Одмах по завршетку артиљеријске школе постао је 1861. професор у тој школи.3)4) Професор артиљеријске школе био је све до 1885.5) Предавао је општу и српску историју, историју ратне вештине, географију, стратегију и стилистику. Први је који се у Србији систематски бавио географијом као науком, а посебно се бавио војном географијом, као основом за стратегију.6) Аутор је кованице „Само слога Србина спасава” сматрајући да се оцила на српском грбу могу тумачити и као четири слова С.7)
За време бомбардовања Београда 1862. командовао је лицејском (ђачком) легијом, а током 1867. командовао је бугарском легијом.8) Крушевачком бригадом командовао је пред рат са Турцима 1876. Вршилац дужности начелника генералштаба био је 1877.9) Учествовао је на Берлинском конгресу 1878. у српској делегацији као експерт за територијална питања.10) Био је начелник историјскога оделења Генералштаба.11) У рату 1877—1878. био је начелник ађутантскога оделења Врховне команде. У српско-бугарском рату 1885. био је помоћник начелника штаба Врховне команде.12)
Био је од 1862. редовни члан Друштва српске словесности, затим Српскога ученога друштва и Српске краљевске академије (претече САНУ). Написао је Географију за основне школе, Географију за средње школе, Начела Војне географије, Војну стилистику, Војничку речитост, Космометрију, Космографију, Војник на маршу, географску студију Хомоља,13) војнополитичке студија Илирско тропоље (Балканско полострово).14)
Био је уредник листова „Војник”, „Ратника”, недељника Дарданије, а сарађивао је у Великој Србији, Вили, Даници и Шумадинки.15) Његова Космометрија о методама за одређивање времена, географских координата и магнетске деклинације помоћу једноставнијих инструмената и справа (часовника, секстанта, теодолита, бусоле и компаса) и простијих метода, објављена 1875. за потребе питомаца Артиљеријске школе и ученика Велике школе, спада међу најстарије уџбенике из астрономије, које је написао официр Српске војске.16)17) Био је и велики љубитељ цвећарства, воћарства и виноградарства. Први је који је у Србији гајио нове врсте воћа и цвећа, а Српско пољопривредно друштво је једну врсту јабуке по њему назвало драгашевка.18)
Још као питомац артиљеријске школе почео је да пише. У почетку је писао само епске песме и историјске приповетке. Касније је написао драму Хајдук Вељко, па аутобиографску приповетку Истините приче.19) Песничку популарност стекао је позоришним комадом Бој на Неготину или Смрт Ајдук—Вељкова (Земун, 1861), који се приказивао низ година.20) Написао је и путопис Путовање по Србији и историјску приповетку Царица Јелена. Писао је и историјске и филолошке расправе.
Jovan Dragasevic