Јован Поповић (Опово, 1810 — Панчево, 1864), српски сликар, jедан од значајнијих српских представника бидермајера у првој половини 19. века.1)
Прве сликарске поуке највероватније је добио од Константина Данила.2)
Из Аустроугарске је прешао у Србију 1839. Студирао је на Академији у Бечу од 1842. године, а после завршетка студија дошао је у Београд, где су настали његови најбољи портрети. Из Београда је отишао у Вршац, а затим у Панчево. Као добровољац је учествовао је у борбама против Мађара, после 1848.3)
На самом почетку стваралштва уочава се тврдоћа у модулацији портрета, па су ликови готово линеарно обрађени, док је колорит хладан, а касније, под утицајем Константина Данила сликао у бидермајерској мекој моделацији. Насликао је портрете: кнеза Михаила, кнеза Александра Карађорђевића, кнеза Милоша, као и већег броја личности из српске политике и културе. На неким радовима, под утицајем романтичарског бечког сликарства је израдио идеализоване пејзаже.4)
Сликао је иконостасе у банатским селима: Долову — Црква Преноса моштију Св. Николе „Велика доња“ (1850),5) Црепаји — Храм Успења Пресвете Богородице (1858–59).6) Започео је иконостас у Цркви Светог Николе у Томашевцу, али је током његове израде преминуо, па га је довршио бечки сликар Карел Гуч.7) Поред иконописа и портрета копирао је дела других мајстора.8)
Jovan Popovic (slikar)