Гај Вер (лат. Gaius Verres) (око 115—43. пре Христа), римски политичар озлоглашен као изузетно корумпиран. Као пропретор Сицилије изнуђивао је велики новац од земљопоседника упропаштавајући њих и изазивајући пропаст главне римске житнице. Цицерон га је оптужио за изнуђивање и корупцију, па је Вер пре окончања поступка побегао у егзил у Масилију.¹⁾

Син је истоименога сенатора Гаја Вера, који је преминуо 71. пре Христа. О његовој младости остале су само Цицеронове тврдње да се бавио коцком и проституцијом. У почетку је подржавао популаре и Гаја Марија и био је изабран за квестора у време конзула Гаја Папирија Карбона. Годину дана касније прешао је на страну Суле и оптимата. Сула му је поклонио земљу у Беневенту и осигуравао га од кажњавања.

Током 80. пре Христа изабран је квестора у Азији помажући Гнеју Корнелију Долабели у управљању Киликијом. Долабела и Вер су се обогатили на уметнинама и изнуђивањем новца од локалнога становништва. Остали су и током 79. пре Христа у Киликији и Малој Азији. Долабела је због пљачкања позван на одговорност. Осуђен је углавном на основу Веровога сведочења. Вер је сведочећи против Долабеле за себе осигурао ослобађање од оптужби.

Гај Вер је изабран за урбанога претора 74. пре Христа. Да би осигурао избор за претора послужио се подмићивањима. Као претор злоупотребљавао је свој положај у корист оптимата. Као награду добио је положај пропретора Сицилије, главне житнице Римске републике и најбогатије римске провинције. Сицилија је била изузетно богата, не само као житница, него и због свога централнога положаја на Средоземном мору, захваљујући чему је огроман део комерцијалне трговине ишао преко сицилијанских лука. На Сицилији је народ углавном био задовољан благостањем. Вер је био пропретор Сицилије 73—71 пре Христа.

Вер је злоупотребљавао свој положај, па је својим наметима упропаштавао пољопривреднике, који су узгајали пшеницу. Поред тога пљачкао је храмове и приватне куће односећи из њих уметнине. Занемаривао је римска грађанска права. Искористио је и Спартаков устанак, који је тада избио на југу Италије. Богатим земљопоседницима би одузимао робове, које је оптуживао за заверу, да намеравају да се придруже Спартаковом устанку. Робове би осудио на смртну казну разапињањем на крст, а онда би од власника робова очекивао да робове откупе уз знатно мито. Други начин на који би од земљопоседника извлачио новац био је да наведе робове који не постоје и онда оптужи земљопоседника да држи и сакрива роба, који спрема побуну. Пошто би земљопоседник тврдио да нема таквога роба, а није га ни могао имати, онда би га Вар затворио све док не би платио велики новац.

Гај Вер се вратио у Рим 70. пре Христа. Сицилијански земљопоседници су од Марка Тулија Цицерона тражили да их заступа пред судом. Цицерон је оптужио Гаја Вера, а своје говоре је објавио као дело Против Вера. Вер је своју обрану поверио најистакнутијем римском адвокату Квинту Хортензију. У саставу суда углавном су били сенатори, од којих су многи били његови пријатељи. Ипак Маније Ацилије Глабрион, који је као урбани претор председавао судом био је поштен и непоткупљив чове, а такви су били и његови помоћници. Вар је узалуд покушавао да одложи судски поступак до 69. пре Христа, чекајући да његов пријатељ Квинт Цецилије Метел Капрарије преузме дужност урбанога претора, односно председника суда. Хортензије је двема успешнима тактикама покушао да одложи суђење. Најпре је покушао да скрене суђење на други поступак против бившега гувернера Битиније, а када му то није успело покушао је са процедуралним одгодама дочека државне празнике, након којих није било много времена пре истека Глабрионовога мандата.

Цицерон је међутим у аугусту 70. пре Христа започео са оптужбом кратким и јасним говором. Цицеронов говор имао је толико велики ефекат, да је Хортензије одбио да на њега одговори и препоручио је да његов клијент напусти земљу. Веру је дато 9 дана да напусти Италију, па се он запутио за Масилију (Марсељ). Ту је живео у егзилу све до 43. пре Христа. Тада га је проскрибовао Марко Антоније, очито због одбијања да му преда извесно благо, које је Антоније желео. Вер је вероватно био бољега карактера, него што га је Цицерон као примарни извор описивао. Уосталом Цицерон га је оптуживао. Ипак по свој прилици био је један од најгорих управника провинција.

• Цицерон, Против Вера
• Плутарх Цицерон

Gaj Ver