Корисничке алатке

Алатке сајта


никола_стојановић

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
никола_стојановић [2020/10/09 13:17]
жељко_тодоровић
никола_стојановић [2020/10/09 13:39] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 17: Линија 17:
 }} */ }} */
 ====== Никола Стојановић ====== ====== Никола Стојановић ======
-**Никола Стојановић** (Мостар,​ 3. јануар 1880 — Београд,​ 1964), српски политичар и новинар. Био је 1905. један од оснивача опозиционог листа //​Народ//,​ око кога се организовала Српска народна организација. Један је од оснивача [[Југословенски одбор|Југословенског одбора]]. Био је експерт за Босну и Херцеговину на мировној конференцији у Паризу. Једно време био је главна политичка личност међу Србима из Босне и Херцеговине. Један је од оснивача ​[[Српски културни клуб|Српског културног клуба]].+**Никола Стојановић** (Мостар,​ 3. јануар 1880 — Београд,​ 1964), српски политичар и новинар. Био је 1905. један од оснивача опозиционог листа //​Народ//,​ око кога се организовала Српска народна организација. Један је од оснивача [[Југословенски одбор|Југословенског одбора]]. Био је експерт за Босну и Херцеговину на мировној конференцији у Паризу. Једно време био је главна политичка личност међу Србима из Босне и Херцеговине. Један је од оснивача Српског културног клуба.
  
 ===== Школовање ===== ===== Школовање =====
-Никола Стојановић рођен је 3. јануара 1880. у Мостару.((„НА”,​ Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Београд,​ 1929, књига 4, стр. 498)) Основну школу и гимназију завршио је у Мостару.((НА)) У Бечу је студирао право и промовиран је у доктора права.((НА)) Штампао је 1902. брошуру //Срби и Хрвати//,​ у којој је изнео своје погледе о националном питању.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 87)) //​Србобран//​ из Загреба је преузео његов чланак,​ који је довео до великих протусрпских демонстрација у Загребу.+Никола Стојановић рођен је 3. јануара 1880. године ​у Мостару.((„НА”,​ Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Београд,​ 1929, књига 4, стр. 498)) Основну школу и гимназију завршио је у Мостару.((НА)) У Бечу је студирао право и промовиран је у доктора права.((НА)) Штампао је 1902. брошуру //Срби и Хрвати//,​ у којој је изнео своје погледе о националном питању.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 87)) //​Србобран//​ из Загреба је преузео његов чланак,​ који је довео до великих протусрпских демонстрација у Загребу.
  
 ===== Народна група и опозициона активност ===== ===== Народна група и опозициона активност =====
Линија 38: Линија 38:
  
 ===== Каснија активност ===== ===== Каснија активност =====
-Након Првог светског рата учествовао је на мировној конференцији 1918 до 1919. као експерт за Босну и Херцеговину.((НА)) Држао се начела да не припада ниједној партији и да остане веран поборник сарадње Срба, Хрвата и Словенаца.((Време,​ 2. 4. 1941, стр. 4)) Након тога посветио се адвокатури.((Време,​ 2. 4. 1941, стр. 4)) Стојановић је 1921. поново покренуо лист //​Народ//,​ али због финансијских проблема био јe присиљен да га 1925. угаси.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 467)) Често је знао да претерано критикује Београд и радикале.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 474)) Током 1924. развила се жестока расправа између главног радикалног листа //​Самоуправе//​ и //​Народa//​. //​Самоуправа//​ је оптуживала //​Народ//​ да представља српске аутономаше у Сарајеву,​ који ради против српских националних интереса,​ а //​Народ//​ је одговорио серијом чланака о //​Цинцарству у политици//​.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 475)) Када се 1937. оснивао ​[[Српски културни клуб]] изабран је за потпредседника клуба.((Време,​ 2. 4. 1941, стр. 4)) Постављен је 1. априла 1941. за бана Врбаске бановине.((Време,​ 2. 4. 1941, стр. 4)) За време окупације налазио се у Београду,​ где је илегално радио у београдској организацији [[Дража Михаиловић|Драже Михаиловић]]а.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 950)) Уређивао је четничке листове,​ а касније је постао члан Дражиног Централног националног комитета.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 950)) Због тога га је Гестапо хапсио и затварао у логор на Бањици.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 950)) Немци су га 1943. интернирали у Француској. Када се након рата вратио у Србију комунистичка власт га је осудила и затворила.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 951)) Ослобођен је након годину дана, али одузели су му грађанска права на десет година и конфисковали имовину.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 951)) Умро је 1964. у Београду.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 951))+Након Првог светског рата учествовао је на мировној конференцији 1918 до 1919. као експерт за Босну и Херцеговину.((НА)) Држао се начела да не припада ниједној партији и да остане веран поборник сарадње Срба, Хрвата и Словенаца.((Време,​ 2. 4. 1941, стр. 4)) Након тога посветио се адвокатури.((Време,​ 2. 4. 1941, стр. 4)) Стојановић је 1921. поново покренуо лист //​Народ//,​ али због финансијских проблема био јe присиљен да га 1925. угаси.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 467)) Често је знао да претерано критикује Београд и радикале.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 474)) Током 1924. развила се жестока расправа између главног радикалног листа //​Самоуправе//​ и //​Народa//​. //​Самоуправа//​ је оптуживала //​Народ//​ да представља српске аутономаше у Сарајеву,​ који ради против српских националних интереса,​ а //​Народ//​ је одговорио серијом чланака о //​Цинцарству у политици//​.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 475)) Када се 1937. оснивао Српски културни клуб изабран је за потпредседника клуба.((Време,​ 2. 4. 1941, стр. 4)) Постављен је 1. априла 1941. за бана Врбаске бановине.((Време,​ 2. 4. 1941, стр. 4)) За време окупације налазио се у Београду,​ где је илегално радио у београдској организацији [[Дража Михаиловић|Драже Михаиловић]]а.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 950)) Уређивао је четничке листове,​ а касније је постао члан Дражиног Централног националног комитета.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 950)) Због тога га је Гестапо хапсио и затварао у логор на Бањици.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 950)) Немци су га 1943. интернирали у Француској. Када се након рата вратио у Србију комунистичка власт га је осудила и затворила.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 951)) Ослобођен је након годину дана, али одузели су му грађанска права на десет година и конфисковали имовину.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 951)) Умро је 1964. у Београду.((Драга Мастиловић,​ 2013, стр. 951))
  
 ===== Литература ===== ===== Литература =====
никола_стојановић.txt · Последњи пут мењано: 2020/10/09 13:39 од жељко_тодоровић