Опет Секул и Герзелез је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Вино пије кога ође није,

0002    вино пију до два побратима

0003    у Косову пољу пространоме:

0004    једно ми је Ђерзелез Алија

0005    а друго је војевода Јанко

0006    вино пише док се понапише,

0007    јагодице док им зарујише,

0008    но говори војевода Јанко:

0009    „О мој побро, Ђерзелез Алија!

0010    Не би л’ мене нешто послушао,

0011    а одавле те до у Косово?

0012    Е ја имам сестрића мојега,

0013    а сестрића Бановић-Секулу,

0014    често иде у поље Косово,

0015    чешће носи од Турака главе,

0016    јесте, дите лудо и млађахно,

0017    нејма њему до седам годинах,

0018    ево данас тек година данах,

0019    шездесет је донесао главах

0020    а толико живијех довео,

0021    ено му их свијех у тавници,

0022    све турскога љута крајишника,

0023    ја се бојим хоће погинути,

0024    но не би л’ га, побре, препануо,

0025    препануо а не погубио

0026    да не ходи на мејдане често.“

0027    Њему вели побратим Алија:

0028    „И даље б’ те, побре, послушао.“

0029    Тако су се оба раздвојили,

0030    кад ли дође Јанко војевода

0031    ка његову, ка бијелу двору,

0032    Јанко пушти гласита телала

0033    у његову страховиту војску:

0034    „Није л’ мајка родила јунака

0035    да отиде у поље Косово,

0036    да уходи Ситници бродове

0037    и Шарици врхе и долове,

0038    бојати се војсци од Тураках.“

0039    Сви јунаци бише и невјешти,

0040    теке стидно у земљу погл’аше,

0041    ма не гледа Бановић-Секуле,

0042    до ујаку међу очи црне:

0043    „О мој ујко, војевода Јанко!

0044    Ја ћу поћи у Косово равно

0045    да уходим Ситници бродове,

0046    Шари гори врхе и друмове.“

0047    Њему збори војевода Јанко:

0048    „Ајде синко, мој сестрићу млади,

0049    Хајде мудро, не погини лудо,

0050    дођи брже него други може.“

0051    Довати се Бановић-Секуле,

0052    довати се вранца претилога,

0053    бацио се вранцу на рамена,

0054    у гриву му био прогрезнуо

0055    па одагна у поље Косово,

0056    кад ли стиже у Косово бојно,

0057    али поље магла притиснула,

0058    до из магле добар јунак виче:

0059    „Није л’ окле каквога јунака

0060    у крваву пољу Косовоме

0061    да поможе умријет Турчину,

0062    да јуначку посијече главу,

0063    да му коња узме и оружје,

0064    у ћемеру хиљаду дукатах?“

0065    То зачуо Бановић-Секуле

0066    па Секула ш њиме говораше:

0067    „О чу ли ме, у магли јуначе!

0068    Ја ћу теби помоћ’ умријети.“

0069    Но говори и з магле Турчине:

0070    „Ај тако ти, у магли витеже!

0071    Који јеси, каж’ ми с’ по имену?

0072    Еда ли си војевода Јанко,

0073    оли јеси Краљевићу Марко,

0074    да л’ нијеси Милош-Обилићу,

0075    ол’ крилати Реља Бошњанине,

0076    или си ми Косанчић-Иване,

0077    нијеси ли Топлица Милане,

0078    да ја знадем од ког ћу мријети.“

0079    Но говори Бановић-Секуле:

0080    „Ај тако ми из магле Турчине!

0081    Баш од тога није ниједнога,

0082    но дијете Бановац Секуле,

0083    мио сестрић од Сибиња Јанка

0084    који ће ти помоћ’ умријети.“

0085    Тако доба мало постануло

0086    из магле је Турчин испануо,

0087    на Дундулу коњу великоме,

0088    сиједа му брада до појаса,

0089    у глави му зуба ђавољега,

0090    крваве му очи обадвије,

0091    голу сабљу носи у рукама,

0092    под њиме се црна земља тресе;

0093    кад га згледа Бановац Секуле

0094    одиста се препануло дите,

0095    но удари својега вранчића,

0096    удара га чизмом и мамузом,

0097    приудара троструком канџијом,

0098    те побјеже правце низ Косово,

0099    но му Турчин утећи не дава,

0100    бржи му је Дундул од вранчића,

0101    савија га отуд и одовуд,

0102    голу сабљу к уш’ма му доноси,

0103    ласно дите погубит могаше,

0104    баш могаше, али не хоћаше,

0105    тек препаде Бановић-Секула,

0106    у страху се маши буздована,

0107    у страху га преко себе бачи -

0108    враг унесе и несрећа црна,

0109    удри старца међу очи грдне,

0110    паде Турчин под коња витеза,

0111    то не виђе Бановић-Секула

0112    но побјеже док утећи може,

0113    он побјеже низ Косово равно

0114    до табора својега ујака,

0115    мимо чадор војеводе Јанка,

0116    до чадора крволије Марка,

0117    у то за њим Јанко ујачина:

0118    „Што ми бјежиш, мој сестрићу млади!

0119    Љто си свога уморио вранца,

0120    буд’ пред тобом никог не видимо,

0121    ни за тобом ко те ћера има,

0122    од ког бјежиш, кога ли то гониш?“

0123    Тада ми се устави Секула,

0124    отиде му јаде јадовати

0125    од кога је јунак утекао,

0126    како ли се топузом бачао

0127    и како је отле побјегао,

0128    већ га није одзад опазио,

0129    а ни сам се веће не обзир’о.

0130    Но говори војевода Јанко:

0131    „Бог т’ убио, Бановић-Секула!

0132    Погуби ми мога побратима.“

0133    Ал’ му збори војвода Милошу:

0134    „Бог ти дао, Бановац Секула!

0135    Кад си њега јунак изгубио,

0136    то је главом Ђерзелез-Алија,

0137    и ја сам га ћео изгубити,

0138    до имађах од њег’ погинути.“

0139    Отле натраг пошли у Косово,

0140    каде били насред Косовога,

0141    ал’ ево ти Ђерзелез-Алије,

0142    мртав спава у зеленој трави,

0143    из крви му вири брадурина.

0144    Секул узе коња и оруже

0145    и остало што при њему наш’о,

0146    пак му грдну посјекао главу.

0147    Хоће Секул радосна му мајка,

0148    тек топуза ноћ’ не мог’о свога,

0149    ал’ и беж њег’ посље војеваше,

0150    бољи јунак од Јанка бијаше.

0151    На младима свијет остајава.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Opet Sekul i Gerzelez