О Медуну граду је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Мехмед паша долази да прави утврђени граду у Медуну, и позива Црногорце да му доносе благо. Од Лала Дрекаловића сазнаје да Бановић Батрић има лијепу љубу, и шаље људе који је заробе и доведу њему. Бановић Ђуро чује за то и са дружином прати Турке. Налазе их доцније на спавању пијане, и све их побију осим паше којег заробе, а Батрићеву љубу ослободе. Након више дана мучења пуштају пашу, за којег се више никада није чуло. Град Медун се, по пјесми, никада није изградио.

0001    Подиже се силан Мехмед-паша

0002    од лијепе шехер Подгорице,

0003    су његово триста тевабије,

0004    ижљегоше у Куче камене,

0005    оде градит града на Медуну

0006    да узапти брдску сиротињу,

0007    да их гули и без мила смуди, -

0008    нека знаду ког бича имаду.

0009    К њем’ доходе и брдске војводе,

0010    оне паши даре доношаху,

0011    доцкан дође Дрекаловић Лале,

0012    но му рече силан Мехмед-паша:

0013    „Моја слуго, Дрекаловић Лале!

0014    Што си ми се, слуго, придоцнио?

0015    Али си ми, слуго, осилио,

0016    те не хајеш за свог господара,

0017    не доходиш, поклон не доносиш?“

0018    Но прозбори Дрекаловић Лале:

0019    „Ја нијесам, пашо, осилио,

0020    него сам ти дома инокостан.“

0021    Ал’ говори силан Мехмед-паша:

0022    „О војводо, Дрекаловић Лале!

0023    А да знаш ли ђевојке лијепе,

0024    ја л’ невјесте скоро доведене,

0025    ја ли какве удовице младе,

0026    којано би паши требовала?“

0027    Говори му Дрекаловић Лале:

0028    „О бога ми, силан Мехмед-паша!

0029    Не знам ниђе лијепе ђевојке,

0030    ни ђевојке нити удовице,

0031    ни невјесте скоро доведене,

0032    теке знадем једину невјесту

0033    за курвићем Бановић Батрићем,

0034    за Батрићем у Васојевиће,

0035    љепоте јој у свијету нејма,

0036    за цара би, пашо, требовала,

0037    ал’ је, пашо, бог зна за јунаком,

0038    њу ти Батрић без јада не даде,

0039    ја без ране, ја без мртве главе,

0040    ја л’ без твоје, ја ли без његове.“

0041    Ал’ то паша ништа не слушаше,

0042    но оправи тридесет тевабијах

0043    и шљегоше на Ријеку Малу,

0044    отидоше у Братоножиће

0045    док дођоше у Васојевиће.

0046    Тако њима враг и удес дао,

0047    ту не бјеше Бановић Батрића,

0048    отишао јунак у тазбину,

0049    у Виниће у Бјелопавлиће.

0050    Батрићеве дворе похараше,

0051    велико му благо покупше,

0052    а вјерну му заробише љубу

0053    и стару му мајку погазише:

0054    отидоше низ Братоножиће.

0055    Док бијела покликнула вила,

0056    баш од Кома високе планине,

0057    по имену Бановића Ђура:

0058    „Зло ти јутро, Бановићу Ђуро!

0059    Зло ти јутро и горе ти било,

0060    е ти Турци дворе похараше

0061    и велико благо покупише,

0062    твоју дивну снашу поробише,

0063    а стару ти мајку прегазише!“

0064    То кад зачу Бановићу Ђуро,

0065    кад разумје што говори вила,

0066    он повикну тридесет овчарах,

0067    док шљегоше у Васојевиће,

0068    ал’ истина све што вила рекла,

0069    пак одоше низ Братоножиће,

0070    гоне трагом без одушка Турке;

0071    док шљегоше на Ријеку Малу,

0072    ти их јасан данак оставио,

0073    а тавна их ноћца прифатила;

0074    ижљегоше у Куче камене,

0075    па говори Бановићу Ђуро:

0076    „Останите, моја дружбо драга!

0077    Останите у трави зеленој,

0078    е ја одох на пашину кулу.“

0079    Оде Ђуро на кулу пашину,

0080    тако њему бог и срећа даде,

0081    ал’ од куле врата затворена,

0082    затворена на незаклопљена.

0083    Он уљезе у пашину кулу,

0084    а то с’ Турци напојили вина

0085    па поспали мртви без зглавја,

0086    и заспао силан Мехмед-паша

0087    на криоцу Батрићевој љуби.

0088    Трже очи Батрићева љуба -

0089    док угледа својега ђевера,

0090    оћаше се подигнути млада,

0091    каконо се вазда научила

0092    све сретати милога ђевера,

0093    ал’ јој махну руком и јаглуком,

0094    док се јунак натраг повратио

0095    те доведе тридесет Брђанах,

0096    уведе их у бијелу кулу,

0097    па тридесет мачах извадише:

0098    стаде шклепет по бијелој кули,

0099    стоји јека по кули тураках,

0100    Мехмед-пашу жива уватише,

0101    а велико покупише благо,

0102    узеше им коње и хатове.

0103    Још да видиш Бановића Ђура,

0104    он узјаха пашинога хата,

0105    пјешке води силна Мехмед-пашу,

0106    за перчин га боса водијаше,

0107    водијаше уз хата његова.

0108    У то шљегли на Ријеку Малу,

0109    ту их тавна ноћца оставила,

0110    а јасан их данак прифатио.

0111    Но још виђи Бановића Ђура,

0112    он одсједа хата пашинога,

0113    а закрочи истог Мехмед-пашу,

0114    па му меће ноге у џепове,

0115    у џепове зелене доламе,

0116    нагони га боса по камену, -

0117    изјах’о га у Васојевиће.

0118    Кад ево т’ им Бановић Батрића,

0119    на далеко брата познавао,

0120    пак је њему братски бесједио:

0121    „Благо мени, мој милосни брате!

0122    Кад си наше осветио дворе,

0123    кад си твоју повратио снашу!“

0124    Ал’ да видиш још Бановић Ђура,

0125    Батрићу је пашу поклонио,

0126    но Батрић га погубит не хоће

0127    тек мучи га за неђељу данах,

0128    и јаше га проз Васојевиће,

0129    за нокте му спице загоњаше,

0130    и тада га натраг оправио.

0131    Сиђе грдан у Куче камене,

0132    ал’ да ти се нагледати, друже,

0133    како паша низ Дољане струже,

0134    а не води друга ђавољега,

0135    сам се чуди ђе изнесе главу,

0136    грдан дође шехер Подгорици,

0137    и ту паша ноћи не заноћи

0138    но утече Скадру под језеро;

0139    и ту паша ноћи не заноћи,

0140    но утече покрај мора сиња,

0141    сам незнано куђ је отишао.

0142    А то сваком баш етако било

0143    ко икада на Брда удрио,

0144    да им љуби на срамоту љубе,

0145    за јуначког срца и оружја.

0146    Тад’ остаде на Медуну града

0147    започета, а не дограђена,

0148    нит’ ће му се игда доградити

0149    док је турског и србаљског уха.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

O Medunu gradu