Корисничке алатке

Алатке сајта


јанко_веселиновић

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
јанко_веселиновић [2020/09/24 19:15]
жељко_тодоровић
јанко_веселиновић [2020/10/06 14:02] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 43: Линија 43:
 /* Датотека:​Књижевно уметнички одбор Краљевског српског народног позоришта у Београду 1901.jpg|мини|250п|Књижевно уметнички одбор Краљевског српског народног позоришта у Београду,​ с лева седе Милован Глишић,​ руски глумац и писац Александар Иванович Сумбатов - Јужин, Бранислав Нушић и Стеван Сремац;​ стоје Драгомир Брзак и Јанко Веселиновић. Аутор фотографије је Милан Јовановић (фотограф) (1901) */ /* Датотека:​Књижевно уметнички одбор Краљевског српског народног позоришта у Београду 1901.jpg|мини|250п|Књижевно уметнички одбор Краљевског српског народног позоришта у Београду,​ с лева седе Милован Глишић,​ руски глумац и писац Александар Иванович Сумбатов - Јужин, Бранислав Нушић и Стеван Сремац;​ стоје Драгомир Брзак и Јанко Веселиновић. Аутор фотографије је Милан Јовановић (фотограф) (1901) */
  
-Године 1893. постављен је да ради у Београду,​ као помоћник главног уредника „Српских новина“,​ [[Милован Глишић|Милована Глишића]]. У Београду се дружио са многим књижевницима и сарађивао са свим књижевним листовима,​ највише са „Делом“ и „Отаџбином“,​ док у „Српском књижевном гласнику“ није желео да штампа своје радове. Сам је покренуо лист „Звезду“,​ касније „Побратима“ и био њихов уредник. Био је члан књижевно-уметничког одбора у Народном позоришту и једно време радио као драматург,​ са [[Бранислав Нушић|Браниславом Нушићем]]. У позоришту се опробао и као глумац. За позориште је заједно са глумцем ​[[Илија Станојевић|Илијом Станојевићем]] написао драматисану причу „Потеру“,​((Београдска тврђава,​ Спомен-биста)) која је први пут приказана почетком септембра 1895, а са Драгомиром Брзаком „Ђидо“((Политика,​ 14. 6. 1905, стр. 2)) с певањем (1892),​((Вељко Петровић,​ 1929, стр. 1067)) која се дуго налазила на репертоару Народног позоришта. Уређивао је и политички лист „Дневник“,​ због чега је често нападан у јавности.((Политика,​ 14. 6. 1905, стр. 2))+Године 1893. постављен је да ради у Београду,​ као помоћник главног уредника „Српских новина“,​ [[Милован Глишић|Милована Глишића]]. У Београду се дружио са многим књижевницима и сарађивао са свим књижевним листовима,​ највише са „Делом“ и „Отаџбином“,​ док у „Српском књижевном гласнику“ није желео да штампа своје радове. Сам је покренуо лист „Звезду“,​ касније „Побратима“ и био њихов уредник. Био је члан књижевно-уметничког одбора у Народном позоришту и једно време радио као драматург,​ са [[Бранислав Нушић|Браниславом Нушићем]]. У позоришту се опробао и као глумац. За позориште је заједно са глумцем Илијом Станојевићем написао драматисану причу „Потеру“,​((Београдска тврђава,​ Спомен-биста)) која је први пут приказана почетком септембра 1895, а са Драгомиром Брзаком „Ђидо“((Политика,​ 14. 6. 1905, стр. 2)) с певањем (1892),​((Вељко Петровић,​ 1929, стр. 1067)) која се дуго налазила на репертоару Народног позоришта. Уређивао је и политички лист „Дневник“,​ због чега је често нападан у јавности.((Политика,​ 14. 6. 1905, стр. 2))
  
 Од априла 1895. до краја 1898. вршио је дужност коректора Државне штампарије у Београду.((Зоран А. Живановић,​ 2009, стр. 32)) Због романа „Јунак наших дана“,​ у коме је описао [[Владан Ђорђевић|Владана Ђорђевића]] и због [[Ивањдански атентат|Иванданског атентата]] је 1899. поново ухапшен,​((Зоран А. Живановић,​ 2009, стр. 36)) а по објављивању венчања краља Александра Првог Обреновића са Драгом Машин, враћен је 22. јула 1900. на службу у Државној штампарији.((Зоран А. Живановић,​ 2009, стр. 39)) Од априла 1895. до краја 1898. вршио је дужност коректора Државне штампарије у Београду.((Зоран А. Живановић,​ 2009, стр. 32)) Због романа „Јунак наших дана“,​ у коме је описао [[Владан Ђорђевић|Владана Ђорђевића]] и због [[Ивањдански атентат|Иванданског атентата]] је 1899. поново ухапшен,​((Зоран А. Живановић,​ 2009, стр. 36)) а по објављивању венчања краља Александра Првог Обреновића са Драгом Машин, враћен је 22. јула 1900. на службу у Државној штампарији.((Зоран А. Живановић,​ 2009, стр. 39))
јанко_веселиновић.txt · Последњи пут мењано: 2020/10/06 14:02 од жељко_тодоровић