Златко Рендулић (Јастребарско, 29. септембар 1920 — Београд, 24. април 2021), српски пилот, инжењер, доктор техничких наука, пензионисани генерал-пуковник ЈНА и професор у Центру за стратешке студије Генералштаба ЈНА. Живео је и радио у Београду, иако у другој половини десете деценије свог живота, писао је из области ваздухопловства и космонаутике.1)2)
Рођен је 29. септембра 1920. године, у Јастребарском, у Хрватској. Научио је да лети још у Краљевини Југославији. У Загребу је пре Другог светског рата почео да студира технику на Стројарском факултету, а студије је завршио 1948. године, на београдском Машинском факултету. У партизане је отишао 1943. године, као члан Народно Ослободилачке Војске Хрватске био је полазник пилотске школе RAF-а. Потом је упућен на школовање у СССР. После рата је наставио школовање на совјетској Војно-ваздухопловној инжењерској академији Жуковски. Последипломске студије похађао је на америчком Универзитету Корнел, а магистрирао је на мичигенском универзитету, са усмерењем Аеродинамика великих брзина. Докторирао је 1964. године, на Машинском факултету у Београду на групи за аерокосмотехнику, са темом Прилог оптимализацији програма лета авиона и пројектила у атмосфери.
Већ са 14 година Златко завршава једриличарски курс у Вршцу да би се 1940. уписао и завршио пилотску школу Југословенског краљевског војног ваздухопловства. Учествовао је у Априлском рату, а после капитулације живи и ради у Загребу све до 1943. када одлази у партизане. По доласку у партизане послат је у Италију у РАФ-ову школу за обуку за пилота ловца на Спитфајерима. Када је постигнут споразум са СССР-ом он је са групом пилота послат у Грозни на обуку за пилота јуришних бомбардера Иљушин Ил 2. По завршетку рата Златко Рендулић је прешао пут од пилота у оперативној јединици ваздухопловства (јуришни пук Ил 2), комесара ескадриле, затим пробног пилота и пилота-инжењера за испитивање авиона у лету у Ваздухопловном опитном центру (ВОЦ), главног аеродинамичара пројекта авиона „галеб” у Ваздухопловно техничком институту, затим начелника одељења аеродинамике и коначно начелника тог института. Био је одговоран за пројекте авиона Н-60 „галеб”, Ј-21 „јастреб” и Ј-20 „крагуј”. Затим је постављен у КРВ и ПВО на место начелника ваздухопловно техничке службе, а од 1972. прелази у Генералштаб ЈНА. Војну каријеру завршио је у чину генерал-пуковника, као помоћник начелника Генералштаба за научно истраживачки рад. У пензији је од 1. јануара 1981. Активно је летео до 1959. године, уз краће прекиде.
За време рада у Ваздухопловно техничком институту у Жаркову изведени су авиони: G-2 галеб, J-21 јастреб и J-20 крагуј. Сматра се да је З. Рендулић најзаслужнији за успешан развој и квалитет ових авиона. Ово није наша оцена него признања која су ови авиони добили на међународним ваздухопловним изложбама, што је касније потврђено кроз оперативну употребу ових авиона у Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани СФРЈ, као и значајним извозом, укупно око 200 примерака.3)
- члан Међународне астронаутичке академије
- бројна одликовања
Био је предавач Аеродинамике на југословенским војним школама и дугогодишњи предавач у Центру за стратегијске студије Генералштаба ЈНА. Сматра се највећим доприносом Зларка Рендулића што је „победио” конзервативну струју у ЈНА која је заступала тезу „…потребан је послушан а не паметан официр…”. Г. З. Рендулић је заслужан што је са професорима Машинског и Електротехничког факултета у Београду формирао Вишу војно ваздухопловну техничку академију у Жаркову 1966. године у којој су школовани високо образовани стручњаци за потребе ратног ваздухопловства. Из овог кадра, поред техничких официра инжењера који су радили у оперативним јединицама РВ и ремонтним заводима, регрутовани су научно стручни кадрови који су се у Ваздухопловно техничком институту касније бавили пројектовањем и модернизацијом наших ваздухоплова.
Zlatko Rendulic