Драгољуб Бешлин

Драгољуб Бешлин (Ново Милошево, 1910 — Земун, 1996), познати српски и југославенски конструктор авиона. Рођен је у мјесту Ново Милошево, код Кикинде, 20. марта 1910. године1) (у литератури се спомиње и као Драгутин Бешлин). Пријатељи и колеге су га звали „Лала“, одакле потичу и узроци за замјене његовог правог имена.2)

Биографија

Основну школу учио је у родном месту, а нижу гимназију у Кикинди. Од 1926. до 1930. похађао је Средњу техничку школу у Београду и постао дипломирани техничар машинске струке. Још у школи се заинтересовао за ваздухопловство, па је 1931, током одслужења војног рока завршио Пилотску школу Поморског ваздухопловства (ПВ) у Дивуљама, где је положио и испит за резервног официра.

Радна биографија

Од 1932. радио је као техничар у Фабрици авиона Краљево (ФАК, позната и као Заводи „Бреге“ у Краљеву), а током 1934. био је на пракси у Аеропланској радионици у Мостару, после чега је полагао испит за активног нижег војно-техничког чиновника (нвтч) IV класе, што је било у рангу официра. До 1937. наставио је рад у Ваздухопловно-техничком заводу (ВТЗ) у Краљеву, када је премештен у Команду ваздухопловства (КВ) у Земуну и додељен војној контроли у фабрици „Змај“. Ради упознавања са израдом тада модерних ловаца Хокер Харикен (Hawker Hurricane Mk.I), за које је држава откупила лиценцу и поверила производњу фабрикама „Змај“ и „Рогожарски“, Бешлин је током 1939. три месеца боравио у Енглеској (фабрика „Хокер“ у Кингстону). За комесара фабрике авиона „Албатрос“ у Сремској Митровици одређен је 22. јула 1940. године. За време окупације склонио се у родно Милешево и Бечеј, где је радио у водној задрузи.

Још током боравка у Краљеву, Бешлин је уз помоћ литературе и уз свесрдну подршку инжењера Зрнића и Бракуса, успешно савладао основна знања из аеродинамике и конструкције летелица, која је касније стално усавршавао. У то време заинтересовао се и за решавање проблема преоптерећења пилота при вађењу из стрмог понирања, па је дошао на идеју о конструисању авиона са пилотом у лежећем положају. Идеју је претворио у пројекат авиона Б-1 (Бешлин 1) који није остварен. Истовремено, ван радног времена је са групом својих колега техничара, пројектовао лаки туристички авион са два мотора и три седишта Б-3, као и школски двосед Б-4 који су рађени у Краљеву и Крагујевцу, али до рата нису били потпуно довршени због недостатка мотора.

Пре Другог свјетског рата је такође радио на пројекту авиона Б-5 код којег је пилот био у лежећем положају, да лакше издржи оптерећења при извлачењу из обрушавања. Прототип тог оригиналног авиона који је израђен у „Икарусу“, полетео је 10. септембра 1940. и успешно је испитан у лету. Достигнуто је безбедно оптерећење пилота при вађењу из стрмог понирања 7,9 g, што је потврђивало исправност основне идеје конструктора. То је истовремено био и први остварени и испитани модерни авион у свету са пилотом у лежећем ставу. Крајем 1940, у пројектовању је био и ловац-бомбардер Б-6 са пилотом у лежећем ставу и са два мотора Аргус (Argus As-410A) од по 450 КС.

Послије рата ради на усавршеној верзији под ознаком Пионир 232 - испитиван је 1948. године. Током блокаде Југославије од стране СССР, ради на експерименталним авионима малих димензија. То су били:

  • двомоторни авион 451 са пилотом у лежећем ставу и наоружањем,
  • двомоторни млазни авион 451М,
  • двомоторни млазни авион 452 са стреластим крилом,
  • млазни двомоторни авион 51М Зоља и
  • борбени трансонични авион Б-12.

Пројектујући млазне авионе такозваних „редукованих димензија“, конструкторска група Бешлина прокрчила је путеве у овој новој области ваздухопловне технике и увела Југославију међу првих десет земаља које су успешно пројектовале свој млазни авион. Уз то је конструисао и једрилицу без репа са стреластим крилом 453.3)4)

Д. Бешлин се поред конструисања авиона бавио и пројектовањем ротационих копача и других инжењеријских машина. Током 1946. и 1947. фабрика „Змај“ у Земуну израдила је три прототипа а затим и серију од 25 ровокопача РК-23. Током 1949. настао је нови ровокопач са два ротора 2РК-20, чији је прототип такође урађен у „Змају“ а серија у фабрици „14. октобар“ у Крушевцу. По захтеву Савезног секретаријата за народну одбрану настао је током 1954. и 1955. и полагач мина којим су постигнути добри резултати приликом испитивања на планинском терену. У чину ваздухопловно-техничког пуковника Д. Бешлин је пензионисан јануара 1967, али је у сарадњи са инжењерима Бехераном и Мејухасом наставио рад на новим пројектима ровокопача, уређаја за чишћење снега са аеродромских писта помоћу млазног мотора, делта-змаја за коришћење енергије ветра и другим проналасцима, од којих је део остварен и заштићен одговарајућим патентима. Умро је 20. фебруара 1996. године у Земуну.

Задужио је ваздухопловну историју и традицију Србије, по томе што је са својим радом премостио послератно време, што је очувало традицију, ентузијазам, окупљање кадрова и интерес младих генерација за ваздухопловство. Стално је истраживао ново и тражио могућа решења у веома тешким политичким и економским условима, у којима се налазила земља.

Посебно је значајан његов рад, што је пројектовао први југословенски и српски авион са лежећим положајем пилота, први авион са млазним мотором, први са стреластим крилом и стајним органом типа трицикл.

Галерија слика

Литература

  1. Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, страна 591 и 592.
  2. Српска Енциклопедија, Бешлин Драгољуб, Нови Сад-Београд 2011, Том I, књига 2 страна 122
  3. Димитријевић, Бојан; П. Миладиновић, М. Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  4. Димитријевић, Бојан; (2012), Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992.Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6.
  5. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  6. Janić Čedomir, (1989), Savremeni Ikari - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva Poglavlje Od Aera do Super Galeba st.126-135, Beograd, Vuk Karadžić, ISBN 978-86-307008-8-0
  7. Zlatko Rendulić, Avioni domaće konstrukcije poslije Drugog svjetskog rata, Lola-Institut, Beograd, 1996.
  8. Лазар Мачкић, Сећање на Драгољуба Бешлина, Прилози за монографију Новог Милошева, Ново Милошево 2003, с. 59-78
  9. Đokić mr Nebojša i Miladinović Predrag, Eksperimentalni avioni 232 Pionir i 451, Aero br. 57, april 2004, с. 34-35;

Спољне везе

1)
Српска Енциклопедија, Бешлин Драгољуб, Нови Сад-Београд 2011, Том I, књига 2 страна 122
3)
Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
4)
Zlatko Rendulić, Avioni domaće konstrukcije poslije Drugog svjetskog rata, Lola-Institut, Beograd, 1996.
Штампање