Мерћеп-комитски, извиђачки авион који је Мерћеп направио по поруџбини комита из Србије. Био је једномоторни једносед, са једним крилом, које је са доње стране било ојачано дрвеном решетком. Уздужно управљање авионом се изводило витоперењем крајева крила спојених сајлом за управљачки систем.1)
После пар успешно изведених конструкција, Радионица за израду авиона Михајла Мерћепа је добила прву наруџбину крајем 1911. године. Наручиоци су били београдски студент Драгиша Стојадиновић, банкарски чиновник Миливоје Јовановић и познати комита Јован Тодоровић.
Летелице теже од ваздуха у то доба доживљавају неслућени напредак, успешно су коришћене током маневара у француској 1910. године, а светска штампа је била пуна чланака о идеји да се масовно користе у будућим ратовима. У то време су изведени први летови у Београду пионира авијације Рудолфа Симона и Бориса Масленикова, који су демонстрирали своје летачко умеће и способности својих летелица.
Поменути наручиоци, иначе комите, су још почетком 1911.године дошли на идеју да набаве један авион који би био подршка комитским акцијама против Турака у Старој Србији. Зато су прво купили од Рудолфа Симона2) хаварисани мотор Анзани од 45 KS (35 kW) и послали га у Беч на поправку, а затим за 6.000 динара од Мерћепа наручили авион система Блерио. Концепција авиона је била слична као и код авиона Блерио, једнокрилни авион са једним мотором и вучном елисом а управљање деформацијом крила.
Мерћеп-комитски је био једносед, једнокрилац, а за градњу структуре, коришћено је дрво. Имао је троцилиндрични мотор Анзани снаге 45 KS (35 kW).
Труп је правоугаоног попречног пресека, учвршћен затегама. Изнад предњег дела, испред кабине се налазио резервоар горива и мазива, који је напајао мотор гравитационим системом. Кабина је скромно опремљена, са воланом за управљање и командом за рад мотора смештеном на десној горњој уздужници трупа. Изнад кабине се налази пирамидална конструкција за коју су везане утеге. Оплата је платнена са вешто аеродинамички решеним прелазом на репне површине.
Крило је дворамењачно, са платненом оплатом. Са доње стране је ојачано дрвеном решетком. Уздужно управљање авионом се изводило витоперењем крајева крила спојених сајлом за управљачки систем са воланом.
Главне ноге стајног трапа су дрвене конструкције, са две скије, за које је везана осовина точкова, и на којима су се налазили гумени амортизери. Задњи нога је с дрљачом, такође с гуменим амортизером.
Репна конструкцију класично изведена са дводелним троугластим кормилом правца, једним изнад и једним испод вертикалне репне површине.
Авион, који се у литератури познат као Мерћеп - Комитски, је испоручен почетком маја 1912. године када су га Мерћеп, његов пилот и два помоћника склопили на Бањици, где је био заказан и јавни лет. Како је било велико интересовање за први српски авион, на летелишту се сакупило много Београђана.
Тада је дошло до неспоразума, јер је Мерћепов пилот Драгутин Новак из неког разлога одбио да полети. Да не би разочарао публику Стојадиновић, који до тада никада није летео авионом, ушао је у авион, наредио да се стартује мотор и почео неконтролисано да рула по ливади. Успео је да избегне трибину са публиком, сруши кинооператера, избегне багремар и хангар и сјури се у поток. Том приликом је авион незнатно оштећен, па је смештен у хангар на Бањици. Током Првог балканског рата у близини хангара се налазио логор трећепозиваца, који су његову дрвену грађу користили за огрев, тако да је временом кровна конструкција попустила и уништила Мерћепов авион.
Mercep-komitski