Корисничке алатке

Алатке сајта


реп_тип_ф1912

РЕП Тип Ф1912

РЕП Тип Ф1912 (REP Type F1912), француски борбени једномоторни, једнокрилни, двоседи, извиђачки авион коришћен у оружаним сукобима уочи и током Првог светског рата.1)

Пројектовање и развој

Пројектант авиона је био Робер Есно-Пелтери (Robert Esnault-Pelterie) (1881—1957). Пројектовање моноплана у РЕП-у је почело крајем 1906. и почетком 1907. године. Концепција авиона је била слична као и код авиона Блерио, једнокрилни авион са једним мотором и вучном елисом а управљање деформацијом крила.

Технички опис

Труп авиона је био направљен као конструкција од челичних цеви пресвучена импрегнираним платном. Попречни пресек трупа је био троугласт са врхом окренутим на доле. У трупу се налазио кокпит за смештај пилота и извиђача који су седели у тандем распореду (један иза другог). У авион је уграђиван петоцилиндрични звездасти ваздухом хлађени мотор Р.Е.П. снаге 45 kW. Између мотора и пилота налазио се резервоар за гориво.

На мотор је била причвршћена од ораховог дрвета направљена двокрака вучна елиса фиксног корака, пречника око 2 метра. Мотор је био заштићен лименом облогом што је побољшало хлађење мотора и заштиту. Изнад и испод трупа авиона су биле по две челичне конструкције у облику пирамиде, за предњу конструкцију били су везани затезачи крила, а за задњу точкићи преко којих су клизиле сајле управљачког механизма авиона.

Крило је било дрвене конструкције са две рамењаче које су повезивале дрвена ребра танког аеро профила крила. Предња рамењача је жичаним затезачима са горње стране била фиксирана за челичну пирамиду а са доње стране авиона за конструкцију трупа авиона. Задња рамењача, која је мањег попречног пресека од предње рамењаче и тиме је омогућавала већу савитљивост крила, је била челичним сајлама везана за управљачки механизам авиона а управљање се остваривало савијањем дела крила авиона. Крила су била пресвучена импрегнираним платном. Крајеви крила су били равни тј. крило је било правоугаоног облика.

На репу авиона се налазио вертикални стабилизатор са кормилом правца и хоризонтални стабилизатори са кормилом дубине. Сви ови елементи су направљени од дрвене конструкције пресвучене импрегнираним платном.

Стајни орган авиона је био фиксан, класичног типа са предња два точка као код бицикла а трећа ослона тачка је била дрвена дрљача постављена испод репног дела трупа. Точкови стајног органа су се налазили на конструкцији направљеној од челичних цеви, које су биле причвршћене за челични рам трупа. На средини стајног органа између два точка била је постављена једна дрвена скија која је спречавала превртање авиона на нос при слетању.

Варијанте авиона

  • РЕП Тип К 1913
  • РЕП Тип Н 1914
  • РЕП Тип 15
  • РЕП Тип К 80

Оперативно коришћење

Авиони РЕП Тип Ф су чинили окосницу Турских ваздушних снага у току Првог и Другог балканског рата. Један турски РЕП су запленили Срби у току Првог балканског рата али је у Србији релативно мало коришћен. Француска војска је имала две ескадриле ових авиона који су одиграли пресудну улогу у прикупљању података при одвијању битке на Марни 1914. године. Авион РЕП се задржао на првој линији фронта све до марта месеца 1915. године када га у тој улози мења авион Кодрон.

У Србији

После објаве рата Турској, на железничкој станици у Нишу 1912. године, у запечаћеном вагону заробљен је један авион француског произвођача Р.Е.П. (Роберт Еснаулт-Пелтерие) тип Ф 1912 са мотором Р.Е.П. од 60 KS. Поред авиона у вагону су се налазила три пара крила и две елисе као резервни делови. Све ово је било намењено Турској па је заплењено као ратни плен.

Авион је био металне конструкције пресвучен платном. На репу је имао уцртану турску заставу. Ово је иначе први авион у српској војсци, и она га је одмах хтела искористити у ратним операцијама. Авион је пренесен у Београд на тадашњи аеродром на Бањици. Како наши авијатичари послати у Француску на обуку за пилоте, нису још били у Србији, ангажован је Рус A. Агафонов и његов механичар В. Севаљев. Монтирали су авион и војска је тражила да Агафонов изврши један дужи пробни лет на релацији Београд-Ниш-Ћуприја-Смедерево-Београд. На том лету су авијатичари имали проблема са авионом, и то на деоници Ниш-Ћуприја су при слетању имали мањи квар, који су одмах поправили, а на деоници Смедерево–Београд баш на прилазу Београду на висини од 2000 м дошло је до прекида дотока горива у мотор. Авион је у стрмом луку почео да пада, Севаљев је покушао да поправи квар у лету, али није успео и авион се при стрмом спуштању преврнуо. Захваљујући присебности и искуству, летачи су остали неповређени. После овога, авион је демонтиран и транспортован на Бањицу, а мотор је пренесен у хотел Париз у Београду, где су авијатичари становали. Ту је мотор растављен да би га очистили и после пар дана је поново монтиран.

Током 1915. године на аеродрому код Пожаревца, пилот Војислав Новичић је једно време летео на овом авиону пошто је остао без свог Фармана ХФ.20. Овај авион је слабо коришћен у српском ваздухопловству, а уништен је при повлачењу ка Албанији 1915.2)3)4)5)

Земље корисници

  • Француска
  • Велика Британија
  • Белгија
  • Турска
  • Русија
  • Србија

Галерија

Сродни чланци

Литература

  1. Janić Čedomir, (1988), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić, ISBN 978-86-307-0087-3.
  2. Зборник радова, Српска авијатика 1912 - 1918, МЈВ, Београд 1993. ISBN 86-901403-1-X
  3. Д.Милорадовић, Ј.Николић, Н.Ђокић, Д.Шалер; Српска ваздухопловна команда у Пожаревцу 1915. године, Историјски архив Пожаревац, 2005., ISBN 86-84969-08-1
  4. Andrews, C.F. and E.B. Morgan. Vickers Aircraft since 1908. London:Putnam, 1988. ISBN 0-85177-815-1.
  5. „The Vickers Monoplane“. Flight, 26 August 1911, pp. 734–736.
  6. „The Vickers Monoplane“. Flight, 24 August 1912, pp. 774–775.
  7. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976.), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
  8. Шавров, В. Б., История конструкиҋ самолетов в СССР до 1938 г., Москва 2002., Машиностроение, ISBN 5-217-03112-3

Спољне везе

2)
Janić Čedomir, (1988), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić, ISBN 978-86-307-0087-3.
3)
Andrews, C.F. and E.B. Morgan. Vickers Aircraft since 1908. London:Putnam, 1988. ISBN 0-85177-815-1.
4)
Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
5)
Д.Милорадовић, Ј.Николић, Н.Ђокић, Д.Шалер; Српска ваздухопловна команда у Пожаревцу 1915. године, Историјски архив Пожаревац, 2005., ISBN 86-84969-08-1
реп_тип_ф1912.txt · Последњи пут мењано: 2022/06/03 22:59