Корисничке алатке

Алатке сајта


фарман_хф.7
Фарман ХФ.7

Фарман ХФ.7

Фарман ХФ.7, француски извиђачки авион. Пројектовао га је Анри Фарман у току 1911—1912, а производила га је фирма браће Анри и Мориса Фарман (Société Anonyme des Usines Farman). То је била побољшана верзија авиона Фарман ХФ.4. Авион се комерцијално производио и коришћен је као извиђачки авион и авион за обуку пилота, док га није заменио модернији Фарман ХФ.16.1)

Пројектовање и развој

Анри Фарман је био веома успешан пројектант авиона и у периоду пред Први светски рат имао је близу 30 конструкција разних авиона. Већина од тих авиона је била експериментална што је било нормално за то време, с обзиром на ниво знања из аеродинамике и недостатак експерименталних метода испитивања ваздухопловних конструкција. Сви авиони из ове конструкторске фазе Анрија Фармана су пратили смернице које су одредила браћа Рајт а у Француској су их следила браћа Воазен. То није ни чудо, с обзиром да је први авион који је Анри Фарман купио, био авион браће Воазен. Од 1908. године Анри Фарман почиње да се бави конструкцијом властитог авиона и већ у марту му полеће авион који је назван Анри Фарман III. Овај авион је био веома сличан Воазеновим конструкцијама али је био у погледу летних карактеристика много бољи. Усавршавајући конструкције својих авиона Анри Фарман је напуштао неке од поставки својих претходника и узора и почео је да прави све боље авионе, бољих карактеристика од авиона својих учитеља. Једна од успелих конструкција био је авион Фарман ХФ.7 који је био побољшана верзија авиона Фарман ХФ.4.

Технички опис

Фарман ХФ.7 је био једномоторни двокрилац са неједнаким крилима (доња крила су била краћа од горњих), која су међусобно била повезана упорницама и затежућим клавирским жицама. Труп авиона чине две решеткасте паралелне правоугаоне конструкције које спајају крила са репом. Реп авиона је рамска конструкција на коју су постављени два вертикална и један хоризонтални стабилизатор. Стабилизатори су направљени од дрвене конструкције пресвучене импрегнираним платном. Крила су такође древене конструкције пресвучене импрегнираним платном. Крилца су се налазила само на горњим крилима. Авион није имао кабину него су на дрвени конструкцију изнад доњег крила постављена два седишта са наслоном на коме су седеле две особе: инструктор/извиђач и пилот. Мотор је постављен иза седишта пилота и био је опремљен са потисном дрвеном елисом фиксног корака. У авион Фарман ХФ.7 је био уграђен седмоцилиндрични радијални ротациони мотор са ваздушним хлађењем Gnome Omega снаге 37 kW. Стајни орган авиона је био класичног типа, напред је имао две фиксне ноге направљене од дрвета у облику санки (што је онемогућавало превртање авиона на нос при слетању) са удвојеним бициклистичким точковима на свакој од скија, а испод репа се налазиле две дрвене дрљаче, као трећа ослона тачка. Удвојени точкови су трпели лошије припремљене писте и толерисали грешке пилота при слетању, што је овај авион препоручивало за обуку пилота. Старији авиони овог типа су испред крила (уместо кљуна) имали висинско кормило које је укинуто код новијих типова.

Корисници

  • Белгија
  • Француска
  • Грчка
  • Русија
  • Србија
  • Велика Британија

Оперативно коришћење

Мада је већ са авионом Фарман III, са којим је направио неколико рекорда доживео комерцијални успех тј. добио је прве поруџбине, са авионом Фарман IV овај успех је био још већи. То је окуражило Анри Фармана да се озбиљно посвети авиоградитељству. Авион Фарман ХФ.7 се производи поред у спортско туристичкој и у војној верзији. Фарман отвара пилотске школе у којима је овај авион основни авион за обуку пилота. Поред производње овог авиона у Француској овај авион се производио и у Русији. Не зна се тачан број произведених примерака ових авиона.

У Србији

Претходник авиона Фарман ХФ.7, авион Фарман IV је успешно демонстриран у Београду у децембру 1910. године када је млади руски пилот Борис Маслеников направио серију преко 50 успелих летова на Бањици пред око 10000 посматрача. Тада су се као путници авионом возили чланови српске краљевске породице, виши официри и познати грађани Београда.

Први српски пилоти који су завршили Фарманову пилотску школу 1912. године у Француској били су поручник Јован Југовић, наредник Михајло Петровић и поднаредник Војислав Новичић. У школи су обуку обавили на авиону Фарман ХФ.7, а пошто је Србија купила авионе Фарман ХФ.20 ови пилоти су прешли на те авионе. Нажалост авиони Фарман ХФ.20 нису били дугог века, један је уништен у ратним операцијама када је код Скадра настрадао пилот Михајло Петровић а друга два су уништена у тренажним летовима.

Када је почетком 1913. године редакција Петроградског листа „Ново Време” поклонила Србији један авион Фарман ХФ.7 пилот Ј. Југовић је имао авион на коме је летео. Поред њега на овом авиону су летели и руски пилоти који су као добровољци дошли да помогну Србији. Авион је у Србији коришћен за намену за коју је и пројектован, служио је за извиђање, тренажу и обуку пиолота, преношење курирских порука дуж линије фронта, превожење важних личности и томе слично. Пилот Војислав Новичић је након изласка из болнице и опоравка после пада са авионом Фарман ХФ.20, летео на турском авиону РЕП тип Ф 1912 француске производње који је заплењен приликом транспорта кроз Србију за време Првог Балканског рата.2)3)4)

Авион Фарман ХФ.7 није био наоружан с обзиром на намену и време у коме је коришћен. Када је дошло време да авиони буду наоружани (Први светски рат) овај авион је на фронтовима био замењен модернијим и снажнијим борбеним авионима МФ.11 i ХФ.20, али му је и даље остала улога курирског и авиона за обуку.

Сродни чланци

Литература

  • Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010.), Век авијације у Србији 1910-2010 225 значајних летилица. YU-Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  • С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Шт. Д. Грегорић, Београд,1933.
  • Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9
  • Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  • Драган А. Лазић; Развој Југословенсњког ваздухопловства од 1918. до 1939. године, Београд, Војно Дело, лето/2012,
  • Јанић, Чедомир (2003.),Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS)
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976.), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
  • Janić Čedomir, (1988.), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić, ISBN 978-86-307008-7-3.
  • Шавров, В.Б., История конструкиҋ самолетов в СССР до 1938 г.,Москва 2002., Машиностроение, ISBN 5-217-03112-3

Спољне везе

2)
Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
3)
Драган А. Лазић; Развој Југословенсњког ваздухопловства од 1918. до 1939. године, Београд, Војно Дело, лето/2012,
4)
Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9
фарман_хф.7.txt · Последњи пут мењано: 2022/06/03 22:51