Нијепор Н.27 (Nieuport N.27), француски двокрилац, ловачки авион за време Првог светског рата. Пројектовао га је Густав Делаж на бази Нијепора Н.24. То је био последњи из серије Нијепора са „V” упорницима између крила, који су први пут примењени код чувеног Нијепора Н.11 Бебе уведеног у наоружање 1916. године. Када је уведен, Нијепор Н.27 је био наоружан удвојеним синхронизованим митраљезима који су пуцали кроз обртно поље елисе. Био је бржи од авиона Нијепор Н.17 и делио је исту ману као и претходни модели, тј. цепало му се платно на горњем крилу при повећаној брзини приликом обрушавања. Из тог разлога је био непопуларан код пилота и убрзо је замењен новом авионом СПАД С.XIII.1)2)
Нијепор Н.27 је у погледу дизајна потпуно пратио првобитну форму Нијепора Н.24, укључујући и полу-заобљени задњи део трупа са заобљеним репним крилима и вертикалним стабилизатором. Структурни проблеми са овим делом авиона, који је натерао конструктора да се код Нијепора Н.24 врати на репни део какав је био код авиона Нијепора Н.17 и тако добије варијанту Нијепора Н.24 бис, били су сада превазиђени, тако да је нова верзија била са новом репом. Ловци Нијепор Н.27 су били опремљени ваздухом хлађеним звездастим ротативним мотором Le Rhône снаге 130 КС и били су опремљени (америчка варијанта) са два синхронизована митраљеза. Пошто је највећи број ових авиона служио за обуку пилота ловаца, код ових, школских авиона Нијепор Н.27 мотори су често били замењени слабијим моторима Le Rhône од 110 или 120 КС. Ови авиони обично нису били наоружани.
Нијепор 27 је двокрилни једноседи авион чија је носећа структура потпуно дрвене конструкције. Труп му је округлог попречног пресека, предњи део пресвучен лимом, а репни део трупа пресвучен импрегнираним платном. Био је опремљен ротативним мотором Le Rhone 9Jb снаге 95 kW, на кога је била насађена двокрака вучна елиса направљена од дрвета. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореној кабини и имао је наслон за главу.
Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Доње крило је било дупло уже и нешто краће од горњег крила. Крила су била поравната по задњој ивици а између себе су била повезана дрвеним упорницама у облику латиничног слова V. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Крајеви крила су били скоро равно одсечени. Спојеви предњих и задњих са бочним ивицама крила су полукружно изведени. Крила су у односу на осу авиона била благо закошена уназад. Конструкција репних крила и вертикални стабилизатор су били направљени од дрвета пресвучени платном.
Стајни орган је био класичан фиксан, направљен од челичних цеви са крутом осовином и амортизацијом помоћу гумених ужади, а на репном делу се налазила еластична дрљача као трећа ослона тачка авиона. Точкови су били релативно великог пречника што је олакшало слетање и полетање са лоше припремљене полетно слетне стазе.
Авион је био наоружан само стрељачким наоружањем тј. митраљезима. Француска верзија авиона је била наоружана једним митраљезом Викерс калибра 7,7 mm који је био постављен испред пилота и гађао је кроз обртно поље елисе, а америчка верзија је имала два таква митраљеза.3)4)
авион = Нијепор 27
бр. и ознака топа =
бр. граната =
калибар =
бр. и ознака митраљеза = 2 х фиксна митраљезa Викерс, напред
бр. метака =
калибар митраљеза = 7,7
класичне авио бомбе =
маса бомби =
бр. тачака за подвешавање =
Одмах по производњи ови авиони су слати у оперативне јединице. Први корисници ових авиона били су француско ваздухопловство и британски корпус у Француској. Највећи корисник ових авиона је било америчко ваздухопловство, при америчком војном корпусу стационираном у француској где су се обучавали амерички пилоти који су касније узели учешћа у борбама на западном фронту. Овај авион се производио по лиценци и у италијанској фирми Маки и руској фирми Дукс,5) па га је користило италијанско ваздухопловство као и ваздухопловство Царске Русије. Касније је овај авион дистрибуиран и осталим замљама савезницима.
Авиони Нијепор Н.27 су пристигли на Солунски фронт крајем 1917. године и на њима су искључиво летели француски пилоти док су српски пилоти летели на старијим Нијепор Н.24. При пробоју Солунског фронта за подршку Српској војсци коришћено је 16 Нијепора (10 српских Н.24 и 6 француских Н.27) и сви ови авиони су преживели пробој. Служили су до краја Првог светског рата у оквиру Њепорске ловачке ескадриле која је после пробоја Солунског фронта и ослобађања земље, стационирана на аеродрому Нови Сад.6)7)8) Након завршетка „Великог рата“ Французи су авионе Нијепор Н.27 предали Србима а ови их унели у састав новоформираног Војног ваздухопловства Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Ови авиони су престали да се користе као ловци 1922. године, и пребачени су у пилотске школе где су још неколико година служили за прелазну обуку пилота ловаца и тренажу.
Nijepor 27