Корисничке алатке

Алатке сајта


нијепор_24

Нијепор 24

Нијепор N.24/Nieuport N.24, француски двокрилни ловачки авион за време Првог светског рата. Пројектовао га је Гистав Делаж као замену за успешну верзију Ниjепор N.17. Оперативни Нијепор N.24с служио је у француским, британским, српским, америчким и руским јединицама, а такође је масовно коришћен као школски авион за напредну (прелазну) ловачку обуку.1)2)3)

Пројектовање и развој

Ситуација на фронтовима у Првом светском рату током 1916. до 1918. године, била је таква да је довела до интензивне трке у наоружању. Ваздухопловство је предњачило у тој трци. Трка за што бржим и окретнијим авионима (ловци) или што бржим и снажнијим бамбардерима са повећаном носивошћу убојног терета довела је до тога да се на ратишту појављивали нови типови авиона а да ресурси претходног типа нису били истрошени. Оснажена ваздухопловна и индустрија мотора биле су у стању да прате ту трку. У таквим условима је настала серија Нијепор авиона означена бројевима 18, 19, 20, 21, 23 и 24. Ова серија авиона је популарно названа Друга генерација Нијепор ловаца и они представљају ништа друго до еволутивно побољшање авиона Нијепор 17. Авион Нијепор N.24 је конструисао Гистав Делаж на бази свог претходника Нијепор N.17 који је био веома успешан авион. Поправљајући аеродинамику претходног типа Гистав Делаж је нови авион опремио снажнијим мотором, извршио корекцију облика крила, труп је добио округли попречни пресек у односу на претходника који је имао правоугаони. Тим променама је смањио коефицијент ваздушног отпора што је са своје стране проузроковало даље повећање брзине. Такође је извршена реконструкција вертикалног стабилизатора и репних крилаца која су добила заобљени облик.

Новопројектовани авион је углавном испунио очекивања пројектанта и корисника тако да је одмах почела серијска производња. У току експлоатације је констатовано да авион Нијепор N.24 има структурних проблема се репним делом авиона, па је конструктор извршио модификацију репног дела авиона вративши репни део са Нијепора N.17. Тако је настала варијанта Нијепор N.24 бис. Овај авион је у сваком погледу био бољи од свог претходника.4)

Технички опис

Нијепор 24 је двокрилни једноседи авион потпуно дрвене конструкције. Труп му је округлог попречног пресека, предњи део пресвучен лимом, а репни део трупа пресвучен платном. Био је опремљен ротативним мотором Le Rhone 9Jb снаге 95 kW. Носач мотора је био од заварених челичних цеви.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Доње крило је било дупло уже и нешто краће од горњег крила. Крила су била поравната по задњој ивици а између себе су била повезана дрвеним упорницама у облику латиничног слова V. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Крајеви крила су били скоро равно одсечени. Спојеви предњих и задњих са бочним ивицама крила су полукружно изведени. Конструкција репних крила и вертикални стабилизатор су били направљени од дрвета и пресвучени платном.

Стајни орган је био класичан фиксан са осовином а на репном делу се налазила еластична дрљача. Француска верзија авиона је била наоружана митраљезом Викерс калибра 7,7 mm који је био постављен испред пилота и гађао је кроз обртно поље елисе, а британска верзија је имала уграђен митраљез Луис постављен изнад горњег крила. Било је авиона наоружаних са два митраљеза, Викерс испред пилота а Луис изнад горњег крила.

Варијанте авиона

  • Нијепор N.24 c1 — званични назив једноседог, једномоторног ловца развијеног на основу Нијепор N.17 c1
  • Нијепор N.24 бис — модификована верзија авиона Нијепор N.24 c1 коме је враћен репни део авиона Нијепор N.17 c1

Наоружање

Корисници

  • Авганистан, 1901.
  • Француска
  • Естонија
  • Грчка
  • Летонија
  • Јапан
  • Пољска
  • Румунија
  • Русија
  • Србија
  • СССР
  • Турска
  • Тајланд
  • Велика Британија
  • САД
  • Краљевина Југославија

Оперативно коришћење

У лето 1917, када је почела производња Нијепор 24 и 24бис, они су право са производне линије долазили на фронт, већина њих су заменила ловце Нијепор 17С и СПАД S.VIIс. Један део нових авиона је отишао у школе за борбену обуку, како француских тако и савезничких пилота (Срба, Руса, Белгијанаца, Британаца и Америчана). Неколико француских јединица задржало је Нијепор 24 до краја 1917. године - а било је и пилота који нису хтели да пређу на други тип авиона, као што је био чувени Шарл Нунгессер. Овај авион се производио по лиценци у Великој Британији, Царској Русији и Јапану.

Коришћење у Србији и Краљевини СХС/Југославији

У Српској авијатици, авиони Нијепор друге генерације су пристизали на Солунски фронт крајем 1916. године до лета 1917. године и служили до краја Првог светског рата у оквиру Њепорске ловачке ескадриле која се после пробоја Солунског фронта стационирала на аеродрому Нови Сад.5)6)7) У овој групи авиона су били следећи типови: Нијепор 21-Ц1 (бар 8 комада), Нијепор 23-Ц1 (бар 4 комада) и Нијепор 24-Ц1 (10 комада). Ови авиони су престали да се користе као ловци 1922. године, пребачени су у пилотске школе где су још неколико година служили за прелазну обуку пилота ловаца.8)

Сродни чланци

Литература

  1. Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  2. Борис Циглић, Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске, Београд, 2009. Инфинитас д.о.о, ISBN: 978-86-6045-005-2.
  3. Јанић Ч., Петровић О., (2011), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9
  4. Зборник радова, Српска авијатика 1912 - 1918, МЈВ, Београд 1993. ISBN 86-901403-1-X
  5. Munson, Kenneth. Fighters 1914-19 Attack and Training Aircraft. Poole, Doorset: Bladford Press, 1976
  6. Sanger, Ray. Nieuport Aircraft of World War One. Ramsbury, Marlborough, UK: The Crowood Press, 2002
  7. Mike Spick,William Green,Gordon Swanborough, Illustrated Anatomy of the World's Fighters, Zenith Press, 2001, ISBN 978-07-6031-124-0

Спољне везе

5)
Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8
6)
Борис Циглић, Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске, Београд, 2009. Инфинитас д.о.о, ISBN: 978-86-6045-005-2.
7)
Јанић Ч., Петровић О., (2011), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9
нијепор_24.txt · Последњи пут мењано: 2020/03/19 20:17