Јован Станојковић Довезенски

Јован Станојковић Довезенски
Рођење: 8. април 1873. Довезенце, Османско царство Смрт: 2. мај 1935. Куманово, Краљевина Југославија Познат као: четнички војвода

Јован Станојковић Довезенски (Довезенце, 8. април 1873 — Куманово, 2. мај 1935), српски учитељ и четнички војвода у Старој Србији за време српске четничке борбе за Македонију почетком 20. века. Био је веома успешан организатор и учитељ многих четничких војвода.

Јован Станојковић Довезенски је рођен 8. априла 1873. године у Довезенцима у кумановском округу.¹⁾ Основну школу похађао је најпре у оближњем селу Мургашу, па онда у манастиру Градиште, у коме се учило на старословенском језику.²⁾ У манастиру је боравио годину дана, а трећу годину похађао је у селу Страцину.³⁾ До Српско-бугарског рата 1885. завршио је све школе, које је могао да похађа у родном крају.⁴⁾ У свом селу остао је још до 1888, када је прешао у Србију, са циљем да настави школовање.⁵⁾ У Србији је најпре похађао гимназију, али због сиромаштва је морао да одустане.⁶⁾ Ипак скренуо је на себе пажњу Милоша Милојевића, који га је уписао у Светосавску богословију.⁷⁾ Светосавска богословно-учитељска школа била је намењена младићима из Старе Србије и Македоније.⁸⁾ Светосавску богословију завршио је у лето 1897.⁹⁾ Исте године постао је учитељ у свом родном крају.¹⁰⁾ Радио је као учитељ од 1. септембра 1897. до 3. марта 1904.¹¹⁾ Током 1904. био је учитељ у Рудару.¹²⁾

Када су бугарске комите почеле да убијају истакнутије Србе у кумановском подручју Павле Младеновић је основао прву српску чету у том подручју. Према Станиславу Кракову Јован Станојковић Довезенски је затворио школу марта 1904, када су му Бугари убили кума из Довзенаца.¹³⁾ Пребегао је у Србију, где је од Врањског четничког одбора тражио дозволу да окупи чету.¹⁴⁾ Управо у време Кокошињског масакра Довзенски се са оформљеном четом враћао из Србије.¹⁵⁾ У том покољу требао је и Довзенски да погине, јер су га тражиле бугарске комите.¹⁶⁾¹⁷⁾ Учествовао је у борбама код Бељаковца. Након пораза код Бељаковца четници су сменили Алексу Коменовића и за војводу су изабрали Довзенског.¹⁸⁾ Довезенски се показао као способан организатор и пропагатор српске четничке акције.¹⁹⁾ Захваљујући њему српској четничкој организацији приступиле су заједно са својим четама војводе из Илинденског устанка, а то су биле војводе Крста Ковачевић Трговишки, Ванђел Скопљанче и Милан Штипљанче.²⁰⁾ Довзенски је био учитељ првих четничких војвода и четовођа.²¹⁾ Његови ђаци били су: Ђорђе Скопљанче, Коста Пећанац, Крста Ковачевић Трговишки, Риста Стефановић Старачки, Павле Младеновић, Спаса Гарда, Ванђел Скопљанче, Никола Скадарац, Темељко Барјактаревић, Јован Пешић, Петко Илић, Ђура Иванишевић и Милан Ковинић.²²⁾ Први је ударио темеље сеоској четничкој организацији на левој страни Вардара.²³⁾

Био је први соколски радник у Јужној Србији. Основао је соколско друштво и соколску музику 1908. године у Куманову.²⁴⁾ Учествовао је у балканским ратовима и у Првом светском рату. Након Првог светског рата био је секретар у Министарству социјалне политике.²⁵⁾ Био је народни посланик жеглиговског среза. Умро је 2. маја 1935. године у Куманову.²⁶⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 547—548
• Станислав Краков, Пламен четништва, Просвета, Београд, 1990.
• Владимир Илић, Српска четничка акција 1903-1912, Ип Ецолибри, Београд, 2006.
• Војвода Јован Довезенски сахрањен је јуче у Куманову, Политика, број 9681, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 4. 5. 1935, стр. 7
• Алекса Јовановић, Споменица двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије 1912-1937, Скопље, 1937.

Jovan Stanojkovic Dovezenski