Четничке војводе
Четничке војводе, списак војвода Српске револуционарне организације у Старој Србији и Македонији и списак војвода током Другог светског рата.
У правилу, пописане су само четничке војводе уз наведене изворе.
Стара Србија и Македонија
Четничке војводе Старе Србије и Македоније:1)2)
- Димитрије Дитко Алексић (1880—1916);5)
- Маринко Миша Алексић (1876—1929);6)
- Милутин Бабовић (?—1918);7)
- Коста Војновић [Косовац] (1890—1917);12)
- Ванђел Димитријевић Скопљанче (1875—1915);15)
- Душан Дуле Димитријевић [Брђанин] (1882—1964);16)
- Ђура Иванишевић;19)
- Милан Ковинић;47)
- Тодор Крстић Алгуњски (1877—?);54)
- Тома Крстић Костурац (1882—1939);55)
- Лазар Кујунџић [Клемпа] (1880—1905);56)
- Саватије Миличевић Милошевић (1876—1905);60)
- Крста Мисајловић [Мустаћин, Тетовац] (?—1904);65)
- Бошко Митровић [Вирјанац];66)
- Доксин Михајловић [Дебарац] (1883—1912);67)
- Јован Пешић [Стрелац] (1866—1936);78)
- Зафир Премчевић (1872—1937);82)
- Драгомир Протић (1877—1905);83)
- Раде Радивојевић Душан [Вардарски] (1874—1907);84)
- Панта Радосављевић [Дунавски] (1876—?);85)
- Сретен Рајковић [Руднички] (1874—1940);86)
- Светозар Тоза Ранковић (1880—1915);87)
- Тренко Трене Рујановић Јованов [Крапљанин];92)
Напомена: Чича Павле Младеновић се као комитски четовођа наводи и као први војвода српске четничке акције.
Други светски рат
Четничке војводе током Другог светског рата:121)122)
- Аћим Бабић [Радуловић] (око 1900 — 1945);123)
- Лука Ј. Балетић (1902—1945);124)
- Петар Баћовић (1898—1945);125)
- Урош Дреновић (1911—1944);128)
- Перо Ђукановић (1892—1986);132)
- Павле Ђуришић (1908—1945);133)
- Машан Ђуровић (1912—1943);134)
- Никола Калабић (1906 — после 1945);137)
- Радивоје Керовић (1913—1946);138)
- Владо Новаковић (?—1966);139)
- Радојица Перишић (1906—1945);140)
- Мане Роквић (?—1944).141)
Напомена: Ђенерал Дража Михаиловић је марта 1942. доделио титулу четничког војводе Момчилу Ђујићу на препоруку најстаријег четничког војводе Илије Трифуновића Бирчанина,142) председника Народне одбране143) и Удружења старих четника.
Остало
Истакнути четнички организатори и команданти који нису имали титулу четничког војводе према наведеним изворима:144)
- Милорад Гођевац, Лука Ћеловић, Васа У. Јовановић, Жика Рафаиловић, Никола Спасић и Љубомир Љуба Ковачевић су чинили главни одбор четничке организације у Београду, а прота Новица Лазаревић је био одборски свештеник (1902);145)
- Јован Грковић Гапон је био истакнути четник и бивши монах у Хиландару (1905);148)
- Алимпије Марјановић је био шеф четничке организације источног Повардарја (1908—1911) и командант четничких одреда (1912);149)150)
- Урош Костић Рудинац је био четнички вођа;156)
- Драгиша Васић је био главни идеолог Равногорског покрета и први заменик Драже Михаиловића (1941);157)158)
- Бошко Аграм, Филип Ајдачић, Никола А. Анђелковић, Димитрије Р. Антоновић, Петар Баћевић, Живорад Р. Божић, Саво Божић, Величко Бојовић, Драгутин Љ. Млађа Бојовић, Гојко Борота и Блажо Ј. Брајевић су били четнички команданти;165)
- Стеван Ботић је био члан Врховне четничке команде;166)
- Драгиша Д. Васиљевић, Станимир М. Васић, Александар В. Видановић, Милорад Р. Видачић, Зарија В. Вуксановић и Марко Н. Вучинић су били четнички команданти;167)
- Глигорије Вукчевић је био члан четничког Националног комитета;168)
- Тодор Гогић је био командант четничког корпуса и члан Врховне команде Југословенске војске у отаџбини;169)
- Блажо Л. Гојнић је био четнички потпуковник;170)
- Миодраг М. Дамјановић, Блажо М. Ђукановић, Јован М. Ђукановић и Радослав Ђ. Ђурић су били четнички команданти;171)
- Живко Н. Ђорђевић је био оснивач четничког удружења;172)
- Вучко Игњатовић, Андрија Јевремовић, Владимир Владета Јовановић, Љубомир Патак Јовановић, Јаков Н. Јововић, Стево Л. Јововић, Петар Јосић и Преслав Јулинац су били четнички команданти;173)
- Миломир Коларевић, Данило Борут Копривица и Михајло Копривица су били четнички команданти;174)
- Новица Краљевић је био четнички идеолог.175)
Напомена: Најстарији четнички војвода Момчило Ђујић, председник Покрета српских четника Равне Горе, доделио је титулу четничког војводе Славку Алексићу на Савиндан (27. јануар) 1999. Претходно је војводску титулу доделио и Војиславу Шешељу на Видовдан (28. јун) 1989. године, али га је развојводио децембра 1998. Тиме је Славко Алексић живи четнички војвода који је титулу стекао легитимно и као ратни командант.
Сродни чланци
Cetnicke vojvode