Раде Радивојевић Душан или Душан Вардарски или војвода Душан (Полимље, 1874 — Пасјане, 15. јул 1907), четнички војвода у Старој Србији, за време српске четничке акције почетком 20. века.

Раде Радивојевић је рођен 1874. године у Полимљу у Васојевићима у Црној Гори.¹⁾ Завршио је богословско-учитељску школу у Призрену. Био је учитељ у Ораховом Долу у околини Прилепа.²⁾ У то место дошао је након што су Бугари на комаде исекли српског учитеља и свештеника у том месту, све са циљем да се нико од српских учитеља и свештеника не би усудио да ту ради.³⁾ Укључио се 1905. у српску четничку акцију. Од 1905. до 1906. учествовао је у готово свим акцијама у околини Прилепа, Велеса и Кичева.

Бугари су били одлучили да 8. јула 1906. запале село Крапу, као један од центара српског четништва, али након паљевине неколико кућа и једночасовне борбе, Бугари су се повукли.⁴⁾⁵⁾ Бугаре су приликом одступања уочили и заседу су им направили Стеван Недић Ћела и Душан Вардарски.⁶⁾ У заседи код Куртовог камена убили су двојицу најистакнутијих бугарских рејонских војвода Константинова и Гоцу Ацева и око 20 бугарских комита.⁷⁾⁸⁾ Велика погибија бугарских комита на Куртовом камену натерала је бугарски македонски комитет да се за дуже време одрекне планова о уласку у српска села прилепског краја.⁹⁾ Крајем 1906. због напорног четовања вратио се у Србију на одмор, а његова чета је остала под командом Василија Трбића.¹⁰⁾

Након српске победе на Дренову требало је попунити проређене српске четничке редове, да би се осигурале тековине те победе.¹¹⁾ Централни четнички одбор одлучио је да се на терен врати војвода Душан Вардарски са 15 четника.¹²⁾ Поред тога слали су и четири подофицира нужна за формирање Горског штаба. Споран је био пут, којим би чета прешла пут. Док се Милан Ракић залагао за пут преко кумановске казе и Вардара, Мирослав Спалајковић је био за прелазак преко Косова под оружјем.¹³⁾ Обукли су се као Албанци, а циљ је био да други сматрају да се ради о албанским качацима. Чета је прешла границу 30. јуна/13. јула 1907, преноћила је у Ранилугу, а 1/14. јула стигли су у Пасјане, где су преноћили.¹⁴⁾ Током 15. јула поподне турска војска и арнаутски башибозук опколили су цркву, у коју су се склонили четници.¹⁵⁾ Арнаута је било између 2.000 и 5.000.¹⁶⁾ Четници су успели да се пробију до оближњег кукурузишта, где су се борбе одвијале дубоко у ноћ, а онда су се поделили у три групе, али све три групе су биле уништене током три дана.¹⁷⁾ У тим борбама погинуо је Душан Вардарски и већина његових четника.¹⁸⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 265
• Владимир Илић, Српска четничка акција 1903-1912, Ип Ецолибри, Београд, 2006.
• Василије Трбић, Мемоари I, ГИП Култура, Крагујевац, 1996.
• Станислав Краков, Пламен четништва, Просвета, Београд, 1990.
• Весна Зарковић, Погибија српске чете у Пасјану 1907. године, Баштина, број 26, 2009, стр. 195—210

Rade Radivojevic Dusan