Добро дошли на Српску енциклопедију

Васа Јовановић

Васа Јовановић или Василије Јовановић (Скопље, фебруар 1874 — Београд, 31. децембар 1970), српски правник, политичар и национални радник. Био је 1903. један од оснивача Српске четничке организације. Био је министар саобраћаја и министар пољопривреде владе Краљевине СХС.

Биографија

Српска четничка организација

Василије Јовановић је рођен 1874. у Скопљу.1) У Београду је завршио реалну гимназију и право.2) Докторирао је политичке и административне науке 1897. у Бриселу.3)4) По повратку у Србију посветио се адвокатури.5) Милорад Гођевац је дошао на идеју о оснивању Српске четничке организације. За своју идеју је због финансија придобио Луку Ћеловића, а због потреба високе конспиративности придобио је Васу Јовановића, који је био члан масонске ложе Побратимство.6) У то време у Београду је боравила чета Стојана Донског, члана пробугарске ВМРО. Васа Јовановић је успео да на српску страну преведе каснијег војводу Стевана Недића-Ћелу и Мисајла Каранфиловића, па је тако разбио чету Стојана Донског.7) Био је 1903. један од оснивача Српског комитета Српске четничке организације. Формирао је 1903. прву српску чету заједно са Милорадом Гођевчем и Луком Ћеловићем.8) Након неуспеха прве чете основали су нову чету под командом Анђелка Алексића.9)

Оснивање Српске демократске лиге

Био је 1908. један од оснивача Српске демократке лиге и изабран је у Централни одбор Српске демократке лиге, прве српске странке у Османском царству.Отишао је 1908. у Париз да заједно са Јованом Скерлићем, Момчилом Нинчићем и Куманудијем брани српску тезу о Босни и Херцеговини.10) У Првом светском рату учествовао је као добровољац у артиљеријском пуку.11) Након 1915. отишао је у Француску, где је у великом броју градова држао предавања о Србији и српском народу.12)13)

Министар

Након 1918. вратио се у Србију, где је заједно са Јованом Жујовићем основао удружење за Лигу народа.14)15) Влада га је често слала у значајне мисије 1922, 1923. и 1925. године.16) Био је делегат Краљевине СХС на седницама Лиге народа у Женеви.17) Успео је 1922. да испослује обарање захтева Жибера Муреја да се успостави стална комисија у земљама, које су потписале пакт о мањинама.18) Био је и члан делегације, која се у Лондону бранила од бугарских оптужби, да им се прети ратом.19) У Прагу и Лондону је учествовао на конференцијама Удружења за Лигу народа.20) Марта 1923. изабран је по први пут за посланика на листи радикалне странке, а поново је изабран и 1925.21)22) Изабран је 24. децембра 1925. за министра пољопривреде и вода у влади Николе Пашића.23) На том месту задржао се и у влади Николе Узуновића од 8. до 15. априла 1926. У следећој влади Николе Узуновића био је министар саобраћаја од 14. априла до 24. децембра 1926. Од 24. децембра 1926. до 17. априла 1927. био је министар припреме за Уставотворну скупштину и изједначавање закона. Умро је 31. децембра 1970. у Београду.

Литература

  • Владимир Илић, Српска четничка акција 1903—1912, Ип Ецолибри, Београд, 2006.
  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 2, 190—191
  • Јуче је извршена реконструкција, Политика, број 6348, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 25. 12. 1925.
1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 2, 190—191
2) , 3) , 5) , 10) , 13) , 15) , 22)
НА
4) , 11) , 12) , 14) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 23)
Политика, 25. 12. 1925, стр. 1
6) , 7)
Владимир Илић, 2006, стр. 21
8) , 9)
Владимир Илић, 2006, стр. 36
Штампање