Корисничке алатке

Алатке сајта


милорад_гођевац

Милорад Гођевац

Милорад
Гођевац
милорад_гођавац.jpg
Рођење:
13. март 1860.
Ваљево,
Кнежевина Србија

Смрт:
21. септембар 1933.
Београд,
Краљевина Југославија

Милорад Гођевац (Ваљево, 1/13. март 1860 — Београд, 21. септембар 1933), српски лекар и национални радник. Покретач је и организатор Српске четничке акције у борби за ослобођење Македоније.

Живот и рад

Рођен је 1/13. марта 1860. године у Ваљеву.1)2) Гимназију је завршио 1880. у Београду, а студиј медицине завршио је 1889. у Бечу.3) Четири године радио је као државни лечник у Књажевцу и Београду, а након тога ступио је у службу београдске општине.4) Од 1899. био је шеф општинског санитета.5) Као општински лечник ступио је у контакт са народом, који се доселио у Београд из Старе Србије и Македоније.6) По службеној дужности вршио је санитарну контролу београдских радњи, пекара и бурекџиница, па је често залазио у њихове радње, а пошто је био према њима благонаклон и предусретљив стекао је њихово поверење и поштовање и упознао се са њиховим животом и сазнао је за право стање живота у Старој Србији и Македонији.7)8) Тако се упознао и са четницима, који су долазили у Београд на зимовање.9) Крајем 1901. упознао се са војводом Стојаном Донским, чланом бугарске комитске организације ВМОРО, од кога је упознао методе рада те организације.10) Тада је Гођевац дошао на идеју да формира сличну српску организацију.11) Учестала убиства Срба у Турској само су га пожурила да крене на остварење своје идеје. С обзиром да је формирање такве организације захтевало знатна финансијска средства заинтересирао је и придобио за ту идеју свога пријатеља, богатога трговца Луку Ћеловића, који је прихватио његову идеју. Због потреба да се акција организује у пуној конспиративности придобио је и Васу Јовановића, члана масонске ложе Побратим.12) Из чете Стојана Донског придобили су Стевана Недића Ћелу и Мисајла Каранфиловића. Након Мајског преврата придружио им се министар одбране Јован Атанацковић, у чијој кући су лета 1903. основали Српски комитет.13)

Иако су се српска влада и српски конзули противили четничкој акцији, Српски комитет је прву чету послао већ лета 1903. под командом Илије Славе, а након њеног неуспеха под командом Анђелка Алексића.14) У мају 1904. послана је поново чета Анђелка Алексића, али сви су погинули у сукобу са Турцима.15) Београдска штампа је због тога неуспеха кривила Гођавца и његове другове, да шаљу људе у кланицу.16) Међутим четнички покрет се до краја 1904. раширио по многим крајевима у Македонији, што је изазвало одушевљење у Београду.17) После Милоша Милојевића ни један наш човек није се толико заложио у раду за Стару Србију као Гођевац.18) Почетком априла 1925. године Гођевац је изишао из општинске службе и постао начелник Министарства социјалне политике, а послије месец дана је пензионисан.19)

Литература

  • Владимир Илић, Српска четничка акција 1903-1912, Ип Ецолибри, Београд, 2006.
  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 745

Milorad Godjevac

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 745
3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 9) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19)
НА
8) , 10) , 11) , 12) , 13)
Владимир Илић, 2006, стр. 21
14)
Владимир Илић, 2006, стр. 36
милорад_гођевац.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 14:34