Добро дошли на Српску енциклопедију

Аксентије Бацетовић

Аксентије Бацетовић или Бацета Рујанац или Аксентије Рујанац-Бацета (Крива Ријека, 14/26. фебруар 1860 — Бељаковац, 16. јун 1905), српски национални радник и обавештајац. Био је први организатор четничке акције на терену и шеф четничког штаба.

Официр и обавештајац

Рођен је 14/26. фебруара 1860. у Кривој Ријеци у Ужичком срезу.1) У Ужицама је завршио четири разреда гимназије.2) Након тога похађао је и 1884. завршио јункерску школу у Одеси у Русији.3) Када се вратио у Србију није примљен у војску, па је отишао у Бугарску и ступио је у њихову војску као официр.4) У Бугарску је отишао као српски обавештајац. За време Српско-бугарског рата 1885. пресрели су његову преписку са српским генералом Ђуром Хорватовићем и ухапсили су га.5) Био је пуштен касније након интервенција српске владе, па се 1887. вратио у Београд, где је био чиновник у министарству спољних послова.6) Служио је у конзулатима у Скопљу, Серезу и у министарствима у Београду.7) Краљ Александар Обреновић га је пред Мајски преврат сумњичио да припада завери склопљеној против њега.8) Полиција је открила ту заверу, али пошто је био на време обавештен, полиција није ништа нашла.9) Након полицијског претреса емигрирао је заједно са Скочићем у Беч.10) У Бечу су безуспешно покушавали да наговоре Владана Ђорђевића да се укључи у заверу против Александра Обреновића.11) Био је у Београду веза Саватија Милошевића (војводе Саватија), који је намеравао да убије краља, али завереници су касније променили план.12)

Велики организатор четничке акције

Након неуспешних акција првих српских чета и посебно погибије на Шупљем камену дошло је до значајне промене четничке организације, а половином 1904. оперативно вођство преузео је Аксентије Бацетовић.13) Бацета је уочио и почео да исправља недостатке дотадашње организације, а то су били слаба дисциплина, недовољна обученост и самовоља појединих војвода.14) Био је први организатор четничке акције на терену.15) Ангажовао је способне младе официре и подофицире и организовао је чете на војној дисциплини, хијерархији и субординацији.16) Успоставио је два горска штаба, за Источно и Западно Повардарје.17) Први горски штаб успостављен је на Козјаку у Источном Повардарју.18) Учествовао је у пролеће 1905. у борби на Челопеку на челу београдске чете.19) У тој борби учествовало је око 170 четника и успели су да остваре прву велику победу над турском војском и албанским башибозуком.20) Турска војска је касније покренула велике потере. Бацета се са петочланом четом и војводом Павлом Младеновићем-Јачинским склонио у село Бељаковац у жигљовском срезу и кумановском округу.21) Бугараши су их одали Турцима, па их је опколила турска потера.22) Чета се покушала пробити у два супротна правца, али сви су изгинули.23)

Литература

  • Владимир Илић, Српска четничка акција 1903—1912, Ип Ецолибри, Београд, 2006.
  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, 984
  • Васа Казимировић, Црна рука, Призма, Крагујевац, 1997.
  • Сузана Рајић, Владан Ђорђевић: биографија поузданог обреновићевца, Завод за уџбенике, Београд, 2007.
1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд 1929, 984
2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7)
НА
8) , 12)
Васа Казимировић, 1997, стр. 85
9) , 10)
Сузана Рајић, 2007, стр. 266
11)
Сузана Рајић, 2007, стр. 267
13) , 14) , 16)
Владимир Илић, 2006, стр. 42
15) , 17)
Владимир Илић, 2006, стр. 29
18)
Владимир Илић, 2006, стр. 49
19)
Владимир Илић, 2006, стр. 53
20)
Владимир Илић, 2006, стр. 55
21) , 22) , 23)
Владимир Илић, 2006, стр. 63
Штампање