Корисничке алатке

Алатке сајта


ђорђе_ристић_скопљанче

Ђорђе Ристић Скопљанче

Ђорђе
Ристић Скопљанче

Рођење:
1881.
Скопље,
Османско царство

Смрт:
9. фебруар 1911.
Ниш,
Краљевина Србија

Ђорђе Ристић Скопљанче (Скопље, 1881 — Ниш, 9. фебруар 1911), четнички војвода у Старој Србији, за време четничке акције почетком 20. века.

Биографија

Ђорђе Ристић Скопљанче је рођен 1881. године у Скопљу у породици, која потиче из Пећи.1) У Скопљу је завршио два разреда гимназије, па је након тога уписао Подофицирску школу у Београду.2) Пре него што је отпуштен из школе добио је чин поднаредника.3) Отишао је да ради у Бугарској. Када су му Арнаути у Пећи убили мајку отишао је у Пећ да тражи освету.4) Вратио се у Скопље, а након тога је започео четовање. Према Хаџи Васиљевићу ступио је у чету војводе Јована Довзенскога,5) а према Кракову био је најпре у чети Темељка Барјактаревића.6) Због показане храбрости 1905. именован је за војводу и добио је своју чету.7)

Његова чета је дејствовала у околини Куманова. У сукобима се истицао ретком дрскошћу и храброшћу.8) Исказао се у биткама на Петраљици, Гуглину и Подржи-коњу.9) У бици код Челопека сукобило се маја 1905. године око 130 четника са турском војском и са Арнаутима, који су им дошли у помоћ. Српски четници су се нашли у веома тешком положају. Изненадним нападом са леђа од Пелинаца, Скопљанче је натерао Турке и Арнауте у бег.10) У тој бици погинуло је око 200 Турака или Арнаута.11) Његова чета од 32 четника је ноћу између 12. и 13. септембра 1905. напала бугарашко упориште Страцин, у коме је уништила чету локалних бугарских комита.12) Радило се о дрском нападу, с обзиром да се у Страцину налазила и турска караула са 80 војника.13) Када се чета повукла на вис Гуглин, опколио их је и напао турски батаљон из Куманова уз помоћ два топа и коњичкога ескадрона.14) У пробоју из обруча погинуло је осам четника и 80 турских војника.15) Од свих подофицира уживао је највећи углед међу четницима, али истовремено јако су га оспоравали Извршни одбор и шеф горског штаба Михаило Ристић Џервинац.16)

Након Младотурске револуције 1908. и проглашења хуријета (устава) долази до затишја и обуставе четничких акција због обећања да ће нове турске власти да поштују устав и законе. Тада се Ђорђе предао властима и отада је живео у Куманову и Кривој Паланци.17) Разболео се због дугога четовања на отвореном простору и лошим временским приликама. Оболео је од туберколозе, а умро је 27. јануара/9. фебруара 1911. године у болници у Нишу.18) Сахрањен је у Нишу, где му је Народна одбрана 1913. подигла споменик.

Литература

  • Јован Хаџи-Васиљевић, Ђорђе Скопљанче, Братство XIV, Београд, 1911, стр. 307—311
  • Краков, Станислав: Пламен четништва, Репринт издања из 1930, Београд, 1990.
  • Краков, Станислав: Самртно коло четничко
  • Владимир Илић, Српска четничка акција 1903-1912, Ип Ецолибри, Београд, 2006.

Djordje Ristic Skopljance

1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 7)
Братство XIV, 1911, стр. 310
6)
Краков Пламен стр. 198
8) , 9)
Братство XIV, 1911, стр. 309
10)
Краков Пламен стр. 268
11)
Краков, Самртно коло четничко
12) , 13) , 14) , 15)
Владимир Илић, 2006, стр. 73
16)
Владимир Илић, 2006, стр. 51
17) , 18)
Братство XIV, 1911, стр. 311
ђорђе_ристић_скопљанче.txt · Последњи пут мењано: 2023/11/29 23:44