Добро дошли на Српску енциклопедију

Ванђел Димитријевић Скопљанче

Ванђел Димитријевић Скопљанче (Скопље, 1875 — Дуње, јун 1915), српски четнички војвода у Старој Србији.

Биографија

Ванђел Димитријевић Скопљанче је рођен 1875. у Скопљу. Учланио се у бугарску ВМРО, са којом је учествовао у Илинденском устанку. Када је основана српска четничка организација приступио је у њу. У Београду је ступио у чету Вељка Мандарчевића, који је тајно радио за бугарске интересе, па је након преласка у Македонију Мандарчевић све своје српске четнике предао бугарским комитима.1) Тада су били поред осталих заробљени и везани Ванђел Скопљанче и Крста Трговишки.2) Требали су да буду одведени у Бугарску, али спасла их је изненадна појава турске војске, јер су се бугарске комите разбежале, остављајући везане четнике, које су сељаци ослободили и сакрили.3) Одмах након тога придружили су се војводи Довзенском.4) Ванђел Скопљанче је постао војвода и добио је своју чету. Четовао је у подручју Куманова и Прешева, а 1905. због претеране строгости повучен је и лишен статуса војводе.

Био је скретничар на београдској железничкој станици.5) У Првом балканском рату учествовао је у четничком одреду војводе Вука.6) Командовао је једним оделењем у одреду војводе Вука и са њим је учествовао у свом борбама.7) Учествовао је са добровољачким одредом и у Другом балканском рату. У Првом светском рату добио је задатак да организује чету попут Јована Бабунског.8) У Ванђелову чету уписало се око 50 синова призренских чорбаџија, који су то учинили са циљем да избегну мобилизацију у српску војску.9) Ванђелови четници су крстарили по Мариову, али највише су остајали у самом Призрену.10) Једнога дана Ванђел је одлучио да оде у Мариово, у село Дуње, где је боравила већина његових четника.11) Његови четници су ступили у контакт са Бугарима, који су им претили да ће они као четници лоше проћи кад Бугарска заузме те крајеве, па су им поручили да убију Ванђела Скопљанчета.12) Када је Ванђел јуна 1915. дошао у Дуње, његови четници су га ухватили, везали и стрељали.13) Након тога четници су се одметнули у планину, где су чекали да Бугарска започне рат против Србије.

Литература

  • Василије Трбић, Мемоари II, ГИП Култура, Крагујевац, 1996.
  • Владимир Илић, Српска четничка акција 1903—1912, Ип Ецолибри, Београд, 2006.
  • Станислав Краков, Пламен четништва, Просвета, Београд, 1990.
1)
Станислав Краков, 1990, стр. 183
2) , 3) , 4)
Станислав Краков, 1990, стр. 185
5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10)
В. Трбић Мемоари II, 1996, стр. 43
11) , 12) , 13)
В. Трбић Мемоари II, 1996, стр. 46
Штампање