Корисничке алатке

Алатке сајта


јован_станојковић_довезенски

Јован Станојковић Довезенски

Јован
Станојковић Довезенски
јован_довезенски.jpg
Рођење:
8. април 1873.
Довезенце,
Османско царство

Смрт:
2. мај 1935.
Куманово,
Краљевина Југославија

Познат као:
четнички војвода

Јован Станојковић Довезенски (Довезенце, 8. април 1873 — Куманово, 2. мај 1935), српски учитељ и четнички војвода у Старој Србији за време српске четничке борбе за Македонију почетком 20. века. Био је веома успешан организатор и учитељ многих четничких војвода.

Биографија

Школовање

Јован Станојковић Довезенски је рођен 8. априла 1873. године у Довезенцима у кумановском округу.1) Основну школу похађао је најпре у оближњем селу Мургашу, па онда у манастиру Градиште, у коме се учило на старословенском језику.2) У манастиру је боравио годину дана, а трећу годину похађао је у селу Страцину.3) До Српско-бугарског рата 1885. завршио је све школе, које је могао да похађа у родном крају.4) У свом селу остао је још до 1888, када је прешао у Србију, са циљем да настави школовање.5) У Србији је најпре похађао гимназију, али због сиромаштва је морао да одустане.6) Ипак скренуо је на себе пажњу Милоша Милојевића, који га је уписао у Светосавску богословију.7) Светосавска богословно-учитељска школа била је намењена младићима из Старе Србије и Македоније.8) Светосавску богословију завршио је у лето 1897.9) Исте године постао је учитељ у свом родном крају.10) Радио је као учитељ од 1. септембра 1897. до 3. марта 1904.11) Током 1904. био је учитељ у Рудару.12)

Велики организатор и учитељ српских војвода

Када су бугарске комите почеле да убијају истакнутије Србе у кумановском подручју Павле Младеновић је основао прву српску чету у том подручју. Према Станиславу Кракову Јован Станојковић Довезенски је затворио школу марта 1904, када су му Бугари убили кума из Довзенаца.13) Пребегао је у Србију, где је од Врањског четничког одбора тражио дозволу да окупи чету.14) Управо у време Кокошињског масакра Довзенски се са оформљеном четом враћао из Србије.15) У том покољу требао је и Довзенски да погине, јер су га тражиле бугарске комите.16)17) Учествовао је у борбама код Бељаковца. Након пораза код Бељаковца четници су сменили Алексу Коменовића и за војводу су изабрали Довзенског.18) Довезенски се показао као способан организатор и пропагатор српске четничке акције.19) Захваљујући њему српској четничкој организацији приступиле су заједно са својим четама војводе из Илинденског устанка, а то су биле војводе Крста Ковачевић Трговишки, Ванђел Скопљанче и Милан Штипљанче.20) Довзенски је био учитељ првих четничких војвода и четовођа.21) Његови ђаци били су: Ђорђе Скопљанче, Коста Пећанац, Крста Ковачевић Трговишки, Риста Стефановић Старачки, Павле Младеновић, Спаса Гарда, Ванђел Скопљанче, Никола Скадарац, Темељко Барјактаревић, Јован Пешић, Петко Илић, Ђура Иванишевић и Милан Ковинић.22) Први је ударио темеље сеоској четничкој организацији на левој страни Вардара.23)

После четничке акције

Био је први соколски радник у Јужној Србији. Основао је соколско друштво и соколску музику 1908. године у Куманову.24) Учествовао је у балканским ратовима и у Првом светском рату. Након Првог светског рата био је секретар у Министарству социјалне политике.25) Био је народни посланик жеглиговског среза. Умро је 2. маја 1935. године у Куманову.26)

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 547—548
  • Станислав Краков, Пламен четништва, Просвета, Београд, 1990.
  • Владимир Илић, Српска четничка акција 1903-1912, Ип Ецолибри, Београд, 2006.
  • Војвода Јован Довезенски сахрањен је јуче у Куманову, Политика, број 9681, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 4. 5. 1935, стр. 7
  • Алекса Јовановић, Споменица двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије 1912-1937, Скопље, 1937.

Jovan Stanojkovic Dovezenski

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 547—548
2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 8) , 9) , 10) , 11) , 21) , 22) , 23) , 25)
НА
7) , 24) , 26)
Политика, 4. 5. 1935, стр. 7
12) , 16)
А. Јовановић, 1937, стр. 289
13) , 14) , 15) , 17)
Станислав Краков, 1990, стр. 170
18) , 19) , 20)
Владимир Илић, 2006, стр. 43
јован_станојковић_довезенски.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/06 23:25