Организацији је име: Удружење Четника а седиште је у Београду.

Циљ Удружења је:

а) Да организује четнике и националне раднике који су помагали четничку акцију и ослободилачке ратове Србије, а остали на достојној моралној висини.
6) Да се брине за моралне и материјалне интересе својих чланова и њихових породица.
в) Да скупи податке живих и мртвих четника и да то публикује у годишњем четничком Алманаху.
г) Да подиже код омладине и грађанства национални понос, свест о Држави, родољубље и витештво и да се бори против свакога ко нашој Држави темеље подрива и напредак омета.
д) Да организује четничку омладину и да у томе циљу шаље своје поверенике и организаторе по целој Држави и образује Месне одборе.

Удружење сачињавају ови чланови:

а) Редовни
6) Утемељачи
в) Добротвори
г) Почасни.

а) Редовни чланови Удружења су они четници који су за време четничке акције били на терену и сви они који су учествовали у четничким одредима у ратовима до 1918. године.
6) Сви они национални радници који су помагали четничку акцију у Јужној Србији.

Нови четник може бити сваки исправан грађанин наше народности који је помагао и помаже борбу и идеју нашега ослобођења и јединства.

Нови четник не сме бити млађи од 16 година и дужан је ступањем у Удружење положити заклетву на верност и дисциплину које Удружење прописује својим правилником.

Сваки нови четник који делима докаже да је достојан тога имена стећи ће право да постане редован члан Удружења. О пријему решава Главни Одбор.

Члан утемељач је онај који положи Удружењу најмање 1000. Динара.

Члан добротвор је онај који положи Удружењу најмање 2000. Динара.

Почасни члан постаје онај кога Главни или Месни Одбор предложи због његових заслуга за Удружење а збор или конгрес их бира и потврђује.

За пријем у чланство подноси се молба са дукументима и сведоцима о тачности навода.

Редовни члан плаћа 50.— Динара уписине и 5 Динара месечне чланарине, нови четник плаћа 25 Динара уписнине и 3 Дин., месечне чланарине.

Члан који своју чланарину не уплати у року од 3 месеца а ту немарност не оправда, губи право на чланство и брише се из Удружења.

Право на чланство изгубиће сваки онај за кога се докаже да је био осуђиван за прљава дела и да је био у служби непријатеља наше војске и Државе.

Да би Удружење могло одговарати успешно својим циљевима, уводи се строга дисциплина за све чланове и то оваква:

1.) Члан не сме нигде злоупотребити друштвено име, печат, углед, одело, нити не овлаштен чинити ма шта у име Удружења.
2.) Не сме износити никакве гласове о Удружењу, нити решења и одлуке седница Одбора.
3.) Не сме јавно оговарати своје другове, сплеткарити и нападати Управу, већ је дужан сваки случај писменим путем доставити Одбору.
4.) Не сме на скупштини, збору или конгресу упадати у реч и тако ометати рад. Онај који се не буде придржавао овога биће искључен са сваког збора.
5.) Сваки члан мора неговати дужно поштовање према члановима Управе и покоравати се свим наредбама претпостаљених у интересу Удружења.
6.) Члан не сме злоупотребити чланску карту и поверење које му даде Удружење.

Да би се рад и контрола у Удружењу олакшали и да би се, у тренутцима националних свечаности и манифестација, Удружење могло показати као достојно свога имена и идеје правилник дисциплине одређује следеће:

а) Све наредбе Главног Одбора морају се брзо, тачно и савесно извршавати.
6) Да би се то лакше извело Удружење ће се поделити на јединице.

Организацију и формацију јединица прописује Глав. Одбор нарочитим правилником.

Члан који се буде огрешио о прописе члана 15. и 16. ових правила казниће се овим редом:

а) Опоменом;
б) Казном коју одређује Главни Одбор;
в) Искључењем из чланства и губљењем свих права која уживају чланови Удружења.

Управу сачињавају два Одбора: Главни и Надзорни. У Главном Одбору је 10, а у надзорном 5 чланова.

У Главном Одбору су: Председник, Подпредседник, Главни Секретар, Благајник, Администратор и пет чланова одбора.

Главни Одбор руководи свим пословима Удружења и дели се на два дела: Извршни и Административни. У Извршни улази 4 у Административни 6 чланова.

Извршни Одбор је дужан о своме деловању обавештавати Административни а овај све Месне Одборе о раду и стању Удружења концем сваког месеца.

Надзорни Одбор се сам између себе конституише и дужан је у раду помагати Главни Одбор; водити посебно свој записник и контролисати рад Управе.

У случају сукоба између Главног и Надзорног Одбора, Главни Одбор је дужан сазвати јавни збор на коме ће се решити спор. Ако то не би учинио Главни Одбор збор могу савзвати Месни Одбори са две трећине редовних чланова.

Сваки члан је дужан својим радом и примерним владањем подизати углед Удружења.

Ако се члан Одбора огреши о правила, дужности и интересе Удружења може се суспендовати из Управе до редовног годишњег збора ако то захтевају 2/3 чланова Главног и Надзорног Одбора.

Суспендовани члан има права жалбе и одбране на редовној годишњој Скупштини.

Управу Удружења може мењати и допуњавати само редовни годишњи збор четника, или ванредни у смислу члана 24. ових правила.

Члана Месне Организације искључује Месни Одбор, а члана Месног Одбора искључује Главни Одбор.

Средства Удружења су ова:

а) Приходи од чланарине;
6) Добровољни прилози;
в) Поклони и завештања;
г) Приходи од забава и Алманаха Удружења.

Месни Одбори се организују по целој нашој Држави где има најмање 10 лица која према члану 4 ових правила могу бити чланови Удружења. Где нема довољан број оних лица која прописује члан 4., Одбор могу основати нови четници према прописима правила.

Месни Одбори се конституишу по примеру Главног Одбора.

Месни Одбори могу имати своје конференције и зборове кад год то захтева интерес Удружења али само у духу и према прописима ових правила.

Месни Одбор не сме примати у чланство она лица која не одговарају прописима ових правила.

Месни Одбор не може предузимати никакву акцију на своју руку без предходног споразума са Главним Одбором, изузимајући хитне случајеве које захтевају углед и интерсси Отаџбине и Удружења.

Месни Одбори су дужни сваког првог месеца слати Главном Одбору половину од својих прихода са извештајем о стању Одбора у прошлом месецу и кретању чланова. Ванредне издатке Месног Одбора одобрава Главни Одбор.

Онај Одбор који се не буде придржавао горњих прописа биће суспендован до Ђурђевданске Скупштине на којој се има решити такав случај.

Удружење не припада ни једној политичкој партији и према томе партизанство је искључено из Удружења.

Редовна скупштина Удружења је сваке године у Београду на Ђурђевдан коју Главни Одбор сазивље 15 дана пре рока,

Сви Месни Одбори шаљу на скупштину о свом трошку делегате, према могућности и броју својих чланова са исправним пуномоћијем.

На годишњој скупштини имају право гласа, предлога, решавања сви делегати и редовни чланови Удружења.

Слава Удружења је Карађорђев Устанак — Буна на Дахије — као успомена на први дан четничке акције, 2. 15, фебруара.

Значка чланова Удружења је Бели Орао који у канџама држи мртвачку главу са две кости.

Застава Удружења је црна, на чијој је средини мртвачка глава, на копљу Бели Орао а около главе натпис: За слободу и част Отаџбине.

Печат Удружења је двоглави Бели Орао са мачевима у чијим је канџама мртвачка глава са две кости а около натпис: За слободу и част Отаџбине.

У случају да Удружење престане његова имовина има да се раздели најсиромашнијим породицама погинулих четника и четницима инвалидима.

Ова правила се могу мењати само на годишњој скупштини ако то затраже две трећине збора.

Дано у Београду, 10. Децембра, 1922 год.

Решењем Господина Мин. Унутрашњих Дела од 16. децембра 1922 год. УБр. 37773 ова су Правила одобрена.

• Правила Удружења српских четника за краља и отаџбину (1924)

• Правила Удружења четника, Приступ 4. априла 2023.

Pravila Udruzenja cetnika (1922)