Не дамо светиње

Не дамо светиње, основни слоган молитвених протеста који се одржавају широм Црне Горе након усвајања тзв. Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница од 27. децембра 2019. којим је предвиђено отимање објеката и земљишта Српске православне цркве.

Велике литије се одржавају у организацији Епископског савјета Православне цркве у Црној Гори односно Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке и дијелова епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке. Предводници масовних протеста су Његово високопреосвештенство АЕМ Амфилохије и Његово преосвештенство еп. Јоаникије.

Закон о отимању светиња

У прелазним и завршним одредбама, тачније у члановима 62, 63. и 64. Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, прописано је да ће орган управе утврдити вјерске објекте и земљиште који су државна својина, извршити њихов попис и поднијети захтјев за упис права државне својине у катастар непокретности, а да ће катастар бити дужан да изврши такав упис захтјева. Након правоснажности одлуке катастра, вјерска заједница може наставити са коришћењем објеката и земљишта до одлуке државног органа надлежног за одлучивање о државини, коришћењу и располагању овим објектима и земљиштем.

Закон се односи на:1)

  • вјерске објекте и земљиште које користе вјерске заједнице на територији Црне Горе „који су изграђени, односно прибављени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1. децембра 1918. године, и за које не постоје докази о праву својине вјерских заједница”
  • вјерске објекте „који су изграђени на територији Црне Горе заједничким улагањима грађана до 1. децембра 1918. године, а за које не постоје докази о праву својине”

Такве вјерске објекте и земљиште закон наводи као културну баштину Црне Горе односно државну својину. Са друге стране, Српска патријаршија и њена Православна црква у Црној Гори оцијенили су предлог закона антиевропским и антицивилизацијским, да се њиме специјално и намјерно дискриминишу епархије Српске православне цркве и да се предвиђа отимање светих храмова односно насилно одузимање светиња у корист канонски и реално непостојеће тзв. Црногорске православне цркве.2) Закон је окарактерисан као „закон о отимању светиња”.

Велике литије

Великим литијама су претходила два велика црквено-народна сабора која су одржана након што је предлог закона утврђен на сједници Владе Црне Горе од 16. маја 2019. године. Први је био Тројичиндански сабор за одбрану светиња од 15. јуна испред Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Други је био поклоњење моштима Светог Василија Острошког од 21. децембра испред Саборног храма у Никшићу. Архијерејске литургије је предводио митрополит Амфилохије уз саслужење више епископа Српске православне цркве. Прочитан је проглас и завјет о одбрани Цркве.

[…]

У главном граду Подгорици се 29. фебруара 2020. одржала Светосимеоновска литија у част Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање) на којој се окупило око 100.000 вјерника — најбројнији скуп у историји Црне Горе. Литургију и крсни ход је предводио митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије уз саслужење 15 архијереја Српске православне цркве и Украјинске православне цркве.3)4)

[…]

Наставак литија

Послије скоро три мјесеца откада су велике литије прекинуте због епидемије вируса корона, у више градова широм Црне Горе (Подгорица, Беране, Никшић, Бар, Даниловград, Будва, Котор, Бијело Поље, Пљевља, Плужине) поново су 14. јуна 2020. кренули молитвени протести у складу са одлуком Епископског савјета. Прва литија је кренула из Берана гдје су одржане три одвојене литије како би се испоштовале епидемиолошке мјере. Литију улицама Подгорице је водио митрополит Амфилохије и у њој је учествовало више хиљада вјерника.5)

Сродни чланци

Спољне везе

Штампање