Аеро-клуб Наша крила

Национални аеро-клуб Србије „Наша крила” (НАКС) (енгл. National Aeroclub of Serbia), удружење грађана. Намена му је организовано и масовније укључивање грађанства у делатности ваздухопловства, с посебним нагласком на ангажовање, едукацију и обуку младих. То је годинама доприносило стварању корисног потенцијала и значајне ваздухопловне традиције у Србији.1)

Историјат

Краљевски југословенски аеро-клуб

Краљевски југословенски аероклуб „Наша крила”, аеро-клуб који је постојао од 1922. до почетека Другог светског рата.

Идеја за оснивање првих аеро-клубова у Србији је зачета 1912. Међутим она је реализована тек после завршетка Првог светског рата. Група резервних официра, пилота–ветерана са Солунског фронт основала је 22. октобра 1921. године у Београду у кафани „Код белог орла” — „Први српски аероклуб”. Клуб је неколико пута мењао име, 1922. носио је назив „Аероклуб Срба, Хрвата и Словенаца”, 1928. „Аероклуб Краљевине Југославије Наша крила”, а 1935. „Краљевски југословенски аероклуб Наша крила”.

Први председник клуба био је Матија Хођера, а за почасног председника изабран је др Арчибалд Рајс. Марта 1923. године, доживотни почасни председник постао је кнез Павле Карађорђевић.

Клуб је постао члан Међународне ваздухопловне федерације (ФАИ) од свог оснивања.

Циљеви ове националне установе цивилног ваздухопловства били су оснивање домаће аеро-наутичке индустрије, развијање ваздушних саобраћајних линија, истраживање животињског света из ваздуха, снимање земљишта и градова, организовање спортских манифестација, ангажовање ваздушне полиције.

Од 1924. до 1941. Аероклуб издаје свој часопис Наша крила, а од половине тридесетих година и посебан прилог за подмладак — Млада крила.

Клуб се развијао све до 1941. године, а 1939. имао је око 54.000 чланова. Почетком Другог светског рата клуб је престао да постоји.

Национални аеро-клуб Србије

Аеро-клуб је основан у Београду у кафани „код Белог орла“ 22. октобра 1921. године. Основали су га српски авијатичари ратни ветерани са Солунског фронта под називом „Српски аероклуб“. Оснивачи су били: Матија Хођера, Орестије Крстић, Драгољуб Ристић, Сава Микић, Драгиша Вујић, др Рудолф Арчибалд Рајс, Драгољуб Митровић-Јанковић, Драгош Адамовић, Јован Шрепловић, Атилије Распор, Сава Симић, Михајло Бошковић, Петар Ђурковић, Ђорђе Мирковић и поручник Богдан Богдановић. За почасног председника Аеро-клуба изабран је др Рудолф Арчибалд Рајс, за председника Матија Хођера, за секретара Сава Микић, за благајника Драгиша Вујић и за библиотекара Сава Симић.

Прва редовна скупштина Аеро-клуба одржана је 14. маја 1922. године на којој је изабран управни и надзорни одбор, усвојена правила клуба и изабрано ново руководство. Нову управу Аеро-клуба су сачињавали: председник Матија Хођера, потпредседник Тадија Сондермајер, секретар Милан Ивановић, благајник Драгиша Вујић и библиотекар Сава Симић. На овој скупштини је промењен и назив тако да је од ње Аеро-клуб званично носио назив „Аероклуб Срба, Хрвата и Словенаца” тј. добија југословенски карактер. Марта 1923. године, доживотни почасни председник постао је кнез Павле Карађорђевић.

Аеро-клуб је неколико пута мењао име, 1928. званичан назив му је Аероклуб Краљевине Југославије „Наша крила”, и коначно 1935. Краљевски југословенски аероклуб „Наша крила”.

Клуб је постао члан Међународне ваздухопловне федерације (ФАИ) од свог оснивања.

Аеро-клуб издаје свој часопис, 1924. године оформљен је уређивачки одбор и редакција часописа „Наша крила“ образована је и администрација. Седиште часописа је било у Београду у Улици Милоша Великог бр. 17. Први број је изашао 1. јуна 1924. године и излазио је једном месечно. До 1926. године као и од 1932. до 1934. године, лист је уређивао одбор. У улози уредника налазили су се Милош Црњански, М. Михаловић, М. Световски, Светислав Хођера, Станислав Краков, Петар Ристић, Андра Митровић и инжињер А. Стојковић. Од 1938. године лист „Наша крила“ уређивао је ветеран пилот ловац из Првог светског рата, Орестије Крстић. Од месечног часописа, прелази на недељно издање (уредно сваке суботе). Редакција је тада радила у својим просторијама у Дому Аероклуба, храму ваздухопловства у Узун Мирковој број 4 у Београду. Од половине тридесетих година издаје се и посебан прилог за подмладак — Млада крила.

Клуб се развијао све до 1941. године, 1924. клуб је имао 20 месних одбора са око 6.000 чланова а 1939. имао је око 54.000 чланова. Почетком Другог светског рата клуб је престао да постоји јер је окупатор, нацистичка Немачка, забранио рад и распустио организацију пошто је имала национална и патриотска обележја, по наредби генерал-пуковника Максимилијана фон Вајкса, окупационог команданта Србије.

Значајни датуми

  • 22. 10. 1921 — основан Српски аероклуб,
  • 14. 5. 1922 — одржана прва скупштина Аеро-клуба који мења назив у Аероклуб Срба, Хрвата и Словенаца,
  • марта 1923 — доживотни почасни председник постао је кнез Павле Карађорђевић,
  • 21. 10. 1923 — Њ. кр. височанство наследник престола Петар се прихватио покровитељства Аеро-клуба,
  • 30. 4. 1924 — кнез Павле је изабран за активног председника Аероклуба Краљевине СХС,
  • 1. 6. 1924 — излази први број листа „Наша крила“ орган Аеро-клуба,
  • 1928 — Аеро-клуб добија назив Аероклуб Краљевине Југославије,
  • 1931 — донета одлука о градњи Дома Аероклуба,
  • 15. 2. 1932 — спајају се Аероклуб и Удружење резервних авијатичара,
  • 1935 — завршена изградња Дома Аероклуба у Београду2)3)4)
  • 1941 — окупациони командант Србије генерал-пуковник Максимилијан фон Вајкс забрањује рад и распушта Аеро-клуб.

Организациона структура

Аеро-клуб је имао следећу организациону структуру:

  • Средишња управа Аеро-клуба са седиштем у Београду
  • Обласни одбори Аеро-клуба
  • Месни одбори аеро-клуба

Извори финансирања

  • чланарина
  • приходи од добротвора (приватне донације)
  • субвенције државе
  • приход од издавања просторија у Дому Аероклуба
  • донације Војног ваздухопловства у авионима и материјалу

Сврха постојања

Циљеви ове националне установе цивилног ваздухопловства били су:

  • подизање ваздухопловне културе,
  • образовање потребних кадрова,
  • оснивање домаће аеро-наутичке индустрије,
  • развијање ваздушних саобраћајних линија,
  • истраживање животињског света из ваздуха,
  • снимање земљишта и градова,
  • развој ваздухопловног спорта и организовање спортских манифестација,
  • ангажовање ваздушне полиције (ваздухопловни инспекторат).

Аеро-клуб данас

После распада Социјалистичке Југославије дошло је до распада и ваздухопловног система. Осамнаест предратних чланова Аеро-клуба Наша крила, 72 члана оснивача и 4 оснивача-колективни чланови су 1. августа 1993. године обновили рад Аеро-клуба Наша крила. Предратни чланови Аеро-клуба су били: Милорад Марковић, Душан Веселиновић, Бранислав Јовановић, Манојло Глушћевић, Владимир Шамс, Душан Петровски, Георгије Нинчић, Владимир Ајваз, Александар Петровић, Драган Крстић, Мирољуб Јевтовић, Милош Мариновић, Миливоје Јовановић, Раде Милорадовић, Михајло М. Јовановић, Светозар Здравковић, Слободан Кнежевић и Бранислав Зумбуловић.

Аеро-клуб Србије је уписан 17. 9. 2010. године, у Регистар удружења код Агенције за привредне регистре Републике Србије под називом: Национални Аероклуб Србије „Наша Крила“ (НАКС) са седиштем у Београду Узун Миркова бр.4, настављајући традицију Српског Аероклуба основаног 22. октобра 1921. године.5)

У оквиру аероклуба је и Удружење за неговање ваздухопловних традиција, који поседује засебан сајт.

Чиме се бави Национални Аероклуб Србије „Наша Крила“ данас:

  • предузима све законске мере за повраћај узурпиране зграде и радног простора,
  • залаже се и води бригу о имовини АК – тековини наших претходника, да се имовина коју су стварали ваздухопловци од завршетка Првог светског рата до данас користи онако како је намењена за добробит ваздухопловства у Србији,
  • наставиo јe са издавањем листа „Наша крила“, све док је поседовао неопходна финансијска средства,
  • преко електронских медија обавештава се јавност о дешавањима у авијацији у свету и код нас,
  • организовали се округли столови ради промене Закона у ваздухопловству,
  • организовали до сада десетак аеромитинга у Београду на Калемегдану,
  • организовали академије на дан оснивања првог српског АК, 22. октобра,
  • организовали разне друге манифестације, н.пр. јубилеј Браће Рајт, спасавање америчких авијатичара у II светском рату (уз помоћ МСП), помагали манифестације првенства државе у једриличарству итд.
  • давали разне предлоге у вези јачања ваздухопловног саобраћаја и индустрије,
  • и што је најважније, стално се води брига о младима; организовали обуку за пилоте почетнике на рачунару,
  • преко АК ЈАТ организује се параглајдинг обука и учествује на манифестацијама у овом спорту.

Сродни чланци

Литература

  1. Правила Аеро-Клуба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Наша Крила, бр.8-9. 1925, Београд,
  2. Алманах југословенског спорта 1943—1963 издање Спортске књиге из Београда 1964. године.
  3. Janić,Čedomir; Petrović,Ognjan; The Century of Sport Aviation in Serbia, Aerokomunikacije, Beograd, 2011.
  4. Микић, Сава Ј. (1933). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
  5. Димитријевић, Бојан; П. Миладиновић, М. Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918—1944. Београд: Институт за савремену историју, стр. 187. ISBN 978-86-7403-169-8.
  6. Милош Црњански, Наша воља, Наша Крила, 3/4, Септембар-октобар 1926.
  7. Аеро-клуб Краљевине Југославије, Алманах југослованског ваздухопловства 1931-1932., Београд, 1933. стр.19
  8. Aero-klub Kraljevine Jugoslavije „Naša krila“, Pravila Aero-kluba Kraljevine Jugoslavije „Naša krila“, Sloga, Beograd, 1935.
  9. Статут Националног Аероклуба Србије „Наша Крила“ (измењен на 34. скупштини 26.03.2010.)
  10. А.Мијалковић, Увек у најбољем друштву, Политика-Магазин 877, 20.07.2014, Београд

Спољне везе

3)
арх. Војин Симеоновић
4)
А. Мијалковић, Увек у најбољем друштву, Политика-Магазин 877, 20.07.2014, Београд
5)
Статут Националног Аероклуба Србије „Наша Крила“ (измењен на 34. скупштини 26.03.2010.)
Штампање