Садржај
Алфред Лакроа
Алфред Лакроа |
---|
Рођење: 4. фебруар 1863. Макон, Француска Смрт: 16. март 1948. Париз, Француска Познат као: геолог и професор |
Алфред Франсоа Антоан Лакроа (франц. Alfred Antoine François Lacroix) (Макон, 4. фебруар 1863 — Париз, 16. март 1948), француски минералог, петрограф и геолог. Био је професор минералогије у Πриродњачком музеју у Паризу и професор на Колеж де Франсу. Његова истраживања дала су допринос објашњењу формирања вулканских купа и објашњењу пирокластичнога тока.
Биографија
Алфред Лакроа је рођен 4. фебруара 1863. године у Макону у Бургоњи у Француској у породици апотекара и доктора.1) Деда га је заинтересовао за истраживање минерала.2) Похађао је апотекарску школу у Паризу, где је дипломирао 1887. Током школовања он се паралелно бавио минералогијом.3) У Паризу је срео минералога Алфреда Деклаузоа коме је показао минерале, које је сакупио у свом крају.4) Деклаузо га је одмах позвао у своју лабораторију.5) Почео је у исто време да помаже Фердинану Фукеу, професору петрологије на Колеж де Франс.6) Фуке га је упознао са микроскопским методама минералогије. Паралелно је слушао предавања Шарла Фридела на Сорбони, а и предавања Франсоа Малара.7)
Током 1884. кренуо је на истраживачко путовање у Шкотску, а током 1885. у Норвешку и Шведску. Научно је истраживао 1887. године Северну Италију, Сардинију и Елбу.8) Са тих путовања вратио се са значајном збирком камења и минерала. Докторирао је 1889. код Фердинана Андре Фукеа на Колеж де Франс.9) Путовао је и у Канаду, Италију и Немачку. Изабран је 1893. за професора минералогије, а 1896. постао је директор минералошке лабораторије.10) Наследио је Де Клоазоа као директор Музеја историје природе. Посебно су га интересовали минерали повезани са вулканским активностима и магматске стене. Бавио се феноменима метаморфизма у различитим деловима света, а посебно на Пиринејима. Пратио је 1906. ерупцију Везува, а 1908. ерупцију Етне.11) Био је председник (1922—1927) вулканолошке секције Међународнога геофизичкога и геолошкога савеза. Његов главни научни допринос представљало је објашњење формирања вулканских купа и објашњење пирокластичнога тока.12)
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије природних наука) од 18. фебруара 1926.
Литература
- J. C. Poggendorff's Biographisch-Literarisches Handwörterbuch zur Geschichte der exacten Wissenschaften, Leipzig 4, 824–825.
- Dictionary of scientific biography, New York 7, 548–549 (M. Hooker)