Анђело де Губернатис
Анђело де Губернатис (итал. Angelo De Gubernatis) (Торино, 7. април 1840 — Рим, 26. фебруар 1913), италијански филолог, песник и књижевник, професор универзитета (Рим и Фиренца, санскрит језик).
Живот и рад
Поријеклом је из старе провансалске породице.1) Рођен је 1840. године у Торину. Прве школе је изучио у родном мјесту, а доцније у Берлину 1862. Године 1863. позван је да ради као професор санскрита у Фиренци.2) Био је надахнут идејама рускога анархисте Михајла Бакуњина, па је дао оставку на универзитету и оженио се Бакуњиновом рођаком.3) Међутим како се брзо разишао са Бакуњиновим кругом поново се запослио на универзитету. Много је путовао, тако да је поред осталог два пута боравио у Русији, а 1885. осам мјесеци у Индији.4) Основао је у Фиренци 1886. индијски музеј и италијанско азијско друштво. Основао је читав низ часописа: Italia letteraria (1862), Rivista orientale (1867), Civittà italiana, Rivista europea (1869), Bollettino italiano degli studii orientali (1876) и Revue internationale (1883).5) Био је истакнути оријенталиста, публициста и пјесник. Од 1891. на римском је универзитету. Путовао је по Европи и Индији и био врло плодан писац. Од 1887. водио је ревију Giornale della socicieta asiatica italiana а од 1894. године La vita italiana. Написао је и дјело Србија и Срби (La Serbie et les Serbes, 1898).
Академик
Дописни је члан Српског ученог друштва од фебруара 1886. Почасни је члан Српске краљевске академије од 15. новембра 1892.
Литература
- Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.1 (В. Витезица).