Садржај
Аркадијски савез
Аркадијски савез, савез грчких полиса у античкој Аркадији. Савез је основан 370. пре Христа након успона Тебе и пада Спарте након битке код Леуктре. Пре тога Спарта је доминирала и контролисала Аркадију. Теба је као нови хегемон Грчке била покровитељ новооснованог савеза са циљем да помоћу њега лакше контролише моћну Спарту.1)
Истакнуту улогу у оснивању Аркадијског савеза имала је Мантинеја. Главни град савеза био је новоосновани град Мегалопољ у коме је скупштина од 10.000 представљала власт. Савез је на почетку успевао да се одупире спартанском утицају у Аркадији, али касније су били подељени. Теба је имала истакнуту улогу приликом оснивања Аркадијског савеза, али касније је дошла у конфликт са Мантинејом. У бици код Мантинеје 362. пре Христа чланови савеза борили су се на различитим странама. Мантинеја се борила на страни Спарте и Атине, а Тегеја и остали су се борили на страни Тебе. Ипак Аркадијски савез се одржао до 3. века пре Христа.
Аркадија и Пелопонез пре 370. пре Хр.
Спарта је неколико векова доминирала Пелопонезом, почевши још од 6. века пре Христа. Своје суседе је присилила да постану чланови Пелопонеског савеза и да се боре у ратовима у којима Спарта учествује. Доминација Спарте изазивала је бес суседних држава, па су спартански савезници неколико пута били спремни да се побуне против хегемона. Мантинеја је 418. пре Христа ушла у савез демократских држава Пелопонеза, који је спроводио антиспартанску политику. Међутим доживели су пораз у бици код Мантинеје 418. пре Христа.
Након краја Пелопонеског рата 404. пре Христа Спарта је под краљем Агесилајем II неколико пута дисциплиновала неколико непослушних савезника. Спартанци су 385. пре Христа напали Мантинеју и присилили су град да се подели на пет засебних насеља. У сваком од насеља требала је да влада проспартанска олигархија. Олигархије су у целој Аркадији добиле спартанску подршку. Спартанска војна доминација уз чију помоћ су се стално мешали у унутрашње ствари у Аркадији окончана је спартанским поразом 371. пре Христа у бици код Леуктре. Започело је раздобље тебанске хегемоније у Грчкој. Спарта је у бици код Леуктре изгубила значајан део елитне класе спартијата. Био је нарушен баланс снага на Пелопонезу и отвориле су се нове могућности за антиспартанске партије.
Оснивање савеза
По мировном споразуму након битке код Леуктре пелопонески градови, који су раније били под спартанском доминацијом добили су независност. Први знаци побуњеничке активности у Аркадији осетили су се у пролеће 370. пре Христа. Мантинеја је започела поново да се окупља у један град, који је Спарта 385. пре Христа разбила у пет насеља.2) Почели су поново да граде и утврђују Мантинеју, па је Спарта послала краља Агесилаја II да тражи да се обуставе те активности, али тај захтев није био прихваћен.3) Успоставили су и демократску власт. Убрзо након тога бројни градови Аркадије почели су да се окупљају у савез да би се заштитили против Спарте. Ликомед је био главни организатор окупљања аркадијских градова.4) Тегеја се опирала стварању савеза, првенствено зато што је у Тегеји на власти била олигархија. Међутим тегејске демократе су уз помоћ Мантинејана свргле олигархију, па се и Тегеја придружила савезу.5) Спартански краљ Агесилај II се наљутио и покушао је уз помоћ спартанске војске да врати олигархијски поредак, али није ништа постигао. Када су истерали Спартанце Аркађани су започели да граде јако утврђен нови град Мегалопољ, који је требао да служи као бастион против Спарте. Поред свега осталог Теба је била заинтересована да држи Спарту под контролом окупљајући против ње околне државе на Пелопонезу.
Тебанска интервенција
Први покушаји Спарте да разбије савез били су неуспешни. Међутим претња новим интервенцијама натерала је Аркађане да пошаљу изасланике у Атину и да траже заштиту. Атињани су теоретски били везани условима споразума потписаног 371. пре Христа по којем се требала бранити аутономија свих грчких држава. Међутим Атина је имала такође интерес да подржава Спарту као контрабаланс тебанској хегемонији. Због тога интереса Атина је одбила да помогне Аркадском савезу. Аркађани су због тога тражили од Тебе да им помогне против Спарте. Теба је послала велику војску под заповедништвом Епаминонде и Пелопиде. Тебанцима се придружило много савезника, тако да су имали 50.000 до 70.000 војника на располагању. Уз Тебу у тој војсци били су Аргивци, Елејани и Аркађани. Спарта није смела да се супростави тако великој војној сили. Епаминонда је два пута током неколико месеци водио војску на територију Спарте. Први пут је харао Лаконијом, а други пут је водио војску да ослободе Месенију. Ослобађањем Месеније Спарта је остала без велике територије и без хелота. Поред осталога добила је на својим границама нове непријатељске државе. Епаминонда је на тај начин уклонио опасност за Аркадију. Када се тебанска војска вратила кући Аркађани се више нису бојали да ће их Спарта напасти. До 369. пре Христа већина аркадијских држава приступила је савезу.
Влада и структура савеза
Градови Аркадског савеза изгледа да су предали велики део својих овлаштеља федералној влади савеза. Савез је одржавао стајаћу војску од око 5.000 плаћених војника,6) а део главнога града Мегалопоља имао је федералне грађевине и бараке за војску. Савез је водио заједничку федералну политику, а на челу је био стратег или стратези.7) Имали су демократски устав. Гласало је 10.000 грађана, који су чинили народну скупштину.8) Изгледа да су право гласа имали грађани статуса хоплита или вишег статуса. Мање веће или Була састојало се од непознатог броја представника различитих градова федерације, а учешће градова било је пропорционално броју становника.9) То веће вероватно је обављало административне функције. Закони су се доносили након изгласавања у обе скупштине.
Тебански походи на Пелопонез
Након оснивања 370. пре Христа Аркадијски савез имао је активну политичку улогу на Пелопонезу. Аркадијски војници учествовали су заједно са тебанском војском у другом Епаминондином походу на Пелопонез 369. пре Христа. Учествовали су и у походу 368. пре Христа, када су победили удружену атинску и коринтску војску. Након тога успешно су харали спартанском територијом. Спартанска војска је током 368. пре Христа напала Аркадију и тада су потукли до ногу аркађанску војску. Спартанци нису имали ни једнога погинулога у тој бици, која је постала позната као „битка без суза”. Ксенофонт тврди да су Тебанци и Елејани тада били задовољни да је Аркадија изгубила битку. Након тога пораза Аркађани су пожурили да утврде Мегалопољ, да би спречили наредне упаде Спартанаца. Аркадијски савез имао је више успеха следећих година, а током 365. пре Христа ратовали су против Елиде и победили су.
Теба помаже Ахају, а Атина постаје савезник Аркађана
Тебанска војска извршила је инвазију Пелопонеза 366. пре Христа, а њихов циљ био је да установе Ахају као контратежу Аркадском савезу. Теба није успела у тој намери, али је навукла непријатељство вођа Аркадског савеза. Исте године Ликомед је наговорио веће да треба да се обрате Атини и да понуде одбрамбени савез.10) Аркадија је на тај начин смањивала своју зависност о Теби.11) Атина је у то време била спартански савезник, па је било незгодно да спартански непријатељ Аркадија постане њихов савезник. Ипак Атина није могла да пропусти такву прилику да поткопа тебански утицај. Атина је по споразуму са Аркадијом била у обавези да пошаље помоћ у случају напада на Аркадију, сем у случају да Спарта изврши инвазију.12) Исто тако Аркадија је била у обавези да брани Атику. Ликомед је савезом са Атином задао тежак ударац тебанској пелопонеској политици. Аркадијски савез је савезом са Атином могао да у савезу са Атином ратује против Елиде, а у савезу са Тебом против Спарте.
Битка код Мантинеје
До 362. пре Христа Аркадија се делила на оне који су били за то да остану тебански савезник и за оне који су били против. Мантинеја је била на страни Спарте и Атине, а Тегеја и Мегалопољ су били на страни Тебе. За време битке код Мантинеје 362. пре Христа део савеза борио се на једној страни, а део на другој страни. Тебанска победа у тој бици довела је до општег мира. Аркадијски савез наставио је да постоји у неком облику и након те битке. Савез је постојао све до 3. века пре Христа. До 230-их пре Христа аркадијско градови постали су део Ахајског савеза.
Литература
- Ксенофонт Хеленска историја, превод др Милена Душанић, Матица српска, Нови Сад, 1988.
- John Buckler, Aegean Greece in the fourth century BC, Brill Leiden 2003, ISBN 9004097856
- Fine, J. V. A. (1983). The Ancient Greeks: A critical history. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 0-674-03314-0
Arkadijski savez