Бановац Секуле

Бановац Секуле је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Разбоље се војевода Јанко

0002    У Голију, зелену планину;

0003    Код њега ниђе никог нема

0004    До сестрића Бановац Секула.

0005    Он ујака за понуде пита:

0006    ”Би ли, ујаче, каквије понуда?”

0007    Секули је Јанко говорио:

0008    ”Не бих, синко, ништа за понуде,

0009    Но сам ноћас у сану видио –

0010    Ја бих мало воде са Ситнице.”

0011    Ондолен се подиже Секуле

0012    И отиде пољем Косовијем.

0013    Но су њега Турци опазили

0014    И натроје бјеху запанули:

0015    Нагони га један на другога,

0016    Секулу жива уфатише.

0017    Колико је прелијеп Секуле,

0018    Жа га бјеше изгубит’ Турцима,

0019    Но га воде цару на дивану.

0020    Шњим се царе дивно разговара:

0021    ”О, дијете, Бановац Секула,

0022    Што те питам да ми право кажеш –

0023    Кад бијасмо боја у Косово,

0024    Који бјеше јуанк на дорина,

0025    На дората коња путастога,

0026    У руке му бјеше копје убојно,

0027    Те на копје Турке намицаше,

0028    По два и два намицаше?

0029    Ко ли други јунак на вранчића –

0030    У руке му бјеше топузина,

0031    Топузом Турке туцијаше,

0032    Од муке им очи искакаху?

0033    Ко ли трећи јунак на зекуна,

0034    Што носаше сабљу у рукама,

0035    А укова у облуку ћорде,

0036    Те косаше с обљедвије стране,

0037    Што три пута прејази Ситницу

0038    Од Турака и самур-ћурака,

0039    Догна коња до шатора мога,

0040    Посјече ми три нереџе златне

0041    И уграби три јабуке златне?”

0042    Секуле му ријеч одговара:

0043    ”Што ме, царе, које јаде питаш,

0044    Све ћу тебе по истини казат’.

0045    Што јунака кажеш на путаља,

0046    Оно бјеше војевода Јанко;

0047    Што другога на коња вранога,

0048    Што топузом Турке туцијаше,

0049    Оне бјеше Реља Бошчњанине;

0050    Што ли трећи на коња зеленка,

0051    Те три пута прејази Ситницу

0052    Од Турака и самур-ћурака,

0053    Ево ти га, царе, под шатору!

0054    Кад ти догнах коња до шатора,

0055    Да сам тебе, царе, познавао,

0056    Ја бих твоју главу изгубио!

0057    Ако ли ми боље не вјерујеш,

0058    Бачи у џепове руке,

0059    Извади три јабуке златне –

0060    Јесу ли ово, царе, твоје биле?”

0061    Тадер му царе проговара:

0062    ”Аферим ти, дијете Секуле!”

0063    Па му даде стотину цекина:

0064    ”Хајде, синко, низ Стамболу граду,

0065    Те потражи за Јанка понуде;

0066    И ја бих му оправио вино,

0067    Но ће рећи ер је отровано!”

0068    Ондолен се подиже Секуле,

0069    Отиде на воду Ситницу,

0070    У матере воде зафатио,

0071    Те понесе Јанку за понуде,

0072    Тек ју попи тек му боље било,

0073    И ојдоше у Сибињу граду.

0074    То је било кад се чинило.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
Штампање