Корисничке алатке

Алатке сајта


без_покрова_и_свилена_паса

Без покрова и свилена паса

Без покрова и свилена паса је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Мили Боже, големи чудеса

0002    Од земљице до ведри небеса,

0003    Закукала црна кукавица

0004    Прем’ Чичиним дворма на равница!

0005    Нит’ је могу ловци уловити

0006    Нит’ је рти могу уватити,

0007    Веће ујка Чичина Јелица:

0008    „Уј отале, црна кукавицо!”

0009    Кукавица њојзи одговара

0010    И жалосне гласе њој казива:

0011    „Не ујкај ме, Чичина Јелица,

0012    Бићеш брзо моја поредница,

0013    За знамење јадна удовица ─

0014    Кад ти дигну на вјешала мужа,

0015    По имену несретнога Ђурђа,

0016    Остаће ти петеро сирота,

0017    Ка’ у гори тића голубића;

0018    У дјеци се слаба каже рана,

0019    Док ти дјеца буду до земана!

0020    О Јелина, жалосна ти мајка,

0021    Од састанка до суђена данка,

0022    Одила си по свој Добашници,

0023    Да си могла, и по свој би Лици,

0024    Тару ткала, а куђељу прела,

0025    Везак везла, а наротке плела

0026    Док си свога наодјела мужа.

0027    Кад га јеси јадна наодјела

0028    И у другу робу преодјела,

0029    Од тебе се онда одродио,

0030    Данилову двору одволио,

0031    Колунџића тору одлазио!

0032    Милин своју Ђуку изводио,

0033    Они своје расклопише руке,

0034    Па склопише око живе Ђуке.

0035    Ђука њима кроз плач проговара:

0036    «О Милине, о не чини тога

0037    Ако знадеш јединога Бога,

0038    Не дај мене душман’ма у руке

0039    Да ме мећу душмани на муке!’

0040    Милин ништа и не слуша Ђуке,

0041    Веће своје расклопише руке,

0042    Па склопише око живе Ђуке.

0043    ‚Јесам ли ти три родила сина,

0044    Убио те творац из висина;

0045    Петеро смо земљом покопали,

0046    Творцу Богу у руке их дали!

0047    Они ништа не слушају Ђуке,

0048    Они бише, удавише Ђуку,

0049    Они Ђуку у мочила вуку.

0050    Ђуки крвца низ плећи точила,

0051    Она мртвој Ђуки свједочила,

0052    Канда Ђука гледа и с очима.

0053    Нама су се кумпани одали,

0054    Кумпанија славном регемету,

0055    Регемет им по правици суди

0056    Какви јесу по прилици људи ─

0057    Једну женску одврнули главу,

0058    Своме роду учинили валу,

0059    Себе вргли у велику кару.

0060    А да ће и објесити оба

0061    Анђелија разазнала гласе,

0062    Од жалости није знала за се’

0063    Нег облачи све жалбено на се,

0064    На се меће жалбено знамење,

0065    А на руке зелено камење,

0066    А торбицу на десницу руку,

0067    Опрема се низ Чичину луку,

0068    Цвијелећи и сузе ронећи,

0069    А јединог Бога не молећи.

0070    Ал’ Данило Анђелију кара:

0071    ‚Мучи, љубо, Анђелијо стара,

0072    Ја ћу продат’ једног вола шара,

0073    Даровати личког поглавара,

0074    Ковачевић-Кузму оберстара ─

0075    Он ће мени даровати Нику,

0076    Ето мене весела уз Лику!’

0077    Па дозивље Чичину Јелицу:

0078    ‚Ој Бога ти, Чичина Јелица,

0079    Да идемо до Госпића града

0080    Јадати се свакојаки јада,

0081    И свакије послушати гласа

0082    И виђети за живота оба,

0083    Код живије прокукати гроба!’

0084    Тамо оде Лазо и Данило.

0085    Аман с’ Дане помоли низ Лику,

0086    Бубњи бију, а тамбури туку,

0087    Јадног Ђурђа на вјешала вуку,

0088    Ђурђа вуку, Нико и сам иде

0089    Да га личка сва господа види,

0090    Јер се Нико препануо није,

0091    Мисли Нико да се пардун вије,

0092    А пардуна од Госпића није.

0093    А кад они објесише Ђурђа,

0094    Под вјешала Нику доведоше.

0095    Веле њему два рајмана млада:

0096    ‚Реци, Нико, није ово шала,

0097    Него јадна одврнута глава,

0098    Да нијеси удавио Ђуке

0099    И на Ђуку наслонио руку!’ ─

0100    ‚Ој Бога ми, два рајмана млада,

0101    Што ја реко, то ја не пореко,

0102    Ја од једне смрти не утеко ─

0103    И ја јесам удавио Ђуку

0104    И на Ђуку наслонио руку!’

0105    Тад му дају боцу у десницу,

0106    Он напија око себе пуку:

0107    ‚Здраво, пуче, мали и велики,

0108    Ни у моје ни у ваше здравље,

0109    Нег’ за моје душе путовање,

0110    А на Лици тело остављање,

0111    Тело оде, али неће душа,

0112    Ђе ја млађан сестрице послуша ─

0113    Нит’ имала здравља ни весеља

0114    Нит’ имала среће ни поштења!’

0115    Под ноге му столац подмакоше,

0116    А на врат му коноп намакоше.

0117    А кад они објесише Нику,

0118    Љуто Дане као змија цикну,

0119    Данило се око Нике вије,

0120    Јере душе у Николи није,

0121    Па он моли Кузму оберстара

0122    Да му не би јадну забранио

0123    Да б’ он свога Нику саранио.

0124    Али му вели лички оберстаре:

0125    ‚Ој Бога ти, Лазо и Данило,

0126    Ви одите свом дому уз Лику,

0127    А ја ћу вам покопати Нику,

0128    Без покрова и свилена паса

0129    И свакога жалбенога гласа ─

0130    Једно јесу дело саделали,

0131    Једну ћу им кућу саградити!’

0132    Љуто Манда на аљботу цвили,

0133    Љуто цвили како јој се мили,

0134    Дозивала на пенџере Милу:

0135    ‚Дођ’те мени на пенџере, Миле,

0136    Кано си се, Миле, научио,

0137    А не би се дуго ни мучио!’ ─

0138    ‚Мучи, Мандо, Бог ти не да здравља,

0139    Ујела ме јако змија шара

0140    Да не морем добити љекара

0141    Ни од Лике нити од Котара!’ ”

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Bez pokrova i svilena pasa

без_покрова_и_свилена_паса.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/19 21:43