Битка код Бобовишта

Битка код Бобовишта, одиграла се 11. септембра 1876. код Бобовишта близу Алексинца између српске и турске војске за време Првог српско-турског рата. Турска војска покушала је да пређе на источну обалу Мораве код Бобовишта и на тај начин заобиђе Алексинац као једно од два најјача српска утврђења. Турска војска је поражена у тој бици.

Турски план

Након турске победе у бици код Адровца 20. августа/1. септембра 1876. турска команда није ништа подузела да искористи успех у самој бици. Након пораза српска војска је на западној обали Мораве држала одбрамбену линију Велики Шиљеговац-Кревет-Ђунис, која је представљала наставак делиградскога утврђења.1) Српска војска је држала источну обалу Мораве северно од Алексинца, а на том подручју су била два изузетно јака уврђења Делиград и Алексинац, код кога је турска војска била поражена 23. августа 1876. у Шуматовачкој бици. Керим-паша је планирао да се код Бобовишта турска војска пребаци на источну обалу Мораве и да тако пресече везу између Алексинца и Делиграда, два српска најјача утврђења.2) Српска војска код Алексинца постала би без значаја.3) Турска војска би након тога могла да се пробије преко Ђуниса у позадину Делиграда и да тако нанесе одлучан пораз српској војсци.4) Да би спровео тај план одређено је да на десном крилу буде распоређена дивизија Фазли паше од Моравца до Трњана према Морави.5) У центру је требао да буде распоређена дивизија Сулејман паше, а на левом крилу бригада Адид паше. У другом реду требало је да буду распоређене две дивизије под командом Керим паше.6)

План Михаила Черњајева

Након пораза у бици код Адровца српска војска је имала прилику да се прегрупише и да добије појачања. Стигло је шест црноречких батаљона, два добровољачка батаљона са Дрине, два бугарска добровољачка батаљона, црногорски добровољачки батаљон под командом Маше Врбице и два додатна батаљона.7) Са друге стране Ђура Хорватовић је са са 9 батерија и 2 батаљона стигао најпре у Делиград и онда је распоређен између Великог Шиљеговца и Вукање на западној обали Мораве. Генерал Михаил Черњајев је схватио да је турски план да пређу Мораву код Бобовишта.8) Због тога је оформио посебан одред од 11 батаљона и 3 батерије под командом пуковника Медведовског.9) Одред је требао да спречава турски прелаз преко Мораве од Бобовишта до Алексинца.10) У састав одреда поред осталих јединица уврштени су батаљон црногорских добровољаца, два бугарска добровољачка батаљона и добровољачки батаљон Краљица Наталија.11) Корпус пуковника Ђуре Хорватовића бројао је 19 батаљона и 4 батерије, а распоређен је на линији Вукоња-Велики Шиљеговац.12) Циљ његовога корпуса је био да спречава пролаз Турцима према Крушевцу и према Каонику.13) Требао је да нападне турско лево крило и на тај начин омете турски прелазак преко Мораве.14) Потпуковник Клименко командовао је са 12 батаљона и 3 батерије и контролисао је линију Кревет-Ђуниски вис-Љубеш.15) Јован Поповић је командовао са 17 батаљона и 6 батерије на положају око Алексинца.16) Јован Ђорђевић командовао је са 30 батаљона и 7 батерија у Делиграду.17)

Битка

Турска војска започела је напад 11. септембра 1876. у 6 сати жестоком артиљеријском ватром на целом фронту.18) Највећи број батерија Турци су имали на месту, где су намеравали да форсирају Мораву, код Бобовишта.19) Турци су до 12 сати успели да пребаце велики број војника и да успоставе мостобран.20) великом турском притиску дуго су одолевала три батаљона шабачке бригаде и два стајаћа батаљона.21) Око 16 сати турска пешадија је уз подршку артиљерије кренула да шири успостављени мостобран.22) Михаил Черњајев је онда у помоћ из резерве послао два комбинована батаљона, параћински батаљон, црногорски батаљон и батерију јужноморавске артиљерије.23) Извршен је контранапад, у коме су до обале Мораве најпре стигли параћински батаљон и једна чета црногорског батаљона.24) Турке су натерали у Мораву. До 20:30 очистили су цели мостобран од Турака.25) Такав развој ситуације омогућио је и Ђуро Хорватовић, који је груписао снаге и у 11 сати кренуо у напад на лево турско крило на Градетин и Адровачке висове.26) Војска под командом Ђуре Хорватовића је до 16 часова напредовала непрекидно потискујући турску војску.27) Турска команда је због јачине напада помислила да са те стране долази одлучан српски удар, па су у том смеру почели да шаљу појачања са праваца, који су били важнији.28) Керим паша је био принуђен да обустави форсирање Мораве код Бобовишта, само да би могао са јачим снагама да заустави Хорватовићев напад.29) Хорватовић је на себе на тај начин везао вишеструко јаче турске снаге и спречио је да Турци ојачају мостобран са друге стране Мораве.30)

Резултат

Турци нису успели да пређу на другу страну Мораве и на тај начин доживели су пораз. Затишје је трајало до 15. септембра, а након тога било је десетодневно примирје.31) Нису познати турски губици у тој бици. Хорватовићева војска имала је 31 погинулог, 60 несталих и 400 рањених војника.32)

Литература

  • Петар Опачић, Саво Скоко, Српско-турски ратови 1876-1878, БИГЗ, Београд, 1981.
1)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 135
2) , 3) , 4)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 136
5) , 6) , 7)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 137
8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 139
18) , 19)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 140
20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 26) , 27) , 28)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 141
29) , 30) , 31) , 32)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 142
Штампање