Битка код Дертосе или битка код Ибере, одиграла се 215. пре Христа између картагињанске и римске војске на јужној обали Ебра преко пута града Дертосе. Римском војском командовали су Гнеј Корнелије Сципион и Публије Корнелије Сципион, а картагињанском војском командовао је Хасдрубал Барка. Након победе у бици код Кисе Гнеј Корнелије Сципион успоставио је римску власт северно од реке Ебро. Хасдрубал Барка покушао је да избаци Римљане из Иберије, али поражен је 217. пре Христа у бици на Ебру. Хасдрубал Барка је поново покушао 215. пре Христа да избаци Римљане из Иберије, али поражен је у бици код Дертосе. Покушао је да копира тактику, којом је Ханибал победио Римљане у бици код Кане. Најискуснију војску распоредио је на крилима, а најслабију војску поставио је у стањени центар. Римске легије су веома брзо разбиле центар, а картагињанска пешачка крила нису дотада успела да изведу обухват римске војске, па је уследила римска победа. Због тешкога пораза у Иберији Картагињани нису могли да пошаљу појачања Ханибалу у најкритичнијим моментима Другога пунскога рата.¹⁾

Након битке код Кане неколико градова у Кампанији, Самнијуму, Луканији, Апулији и Брутијуму прешло је на страну Картагине. Ханибал је током периода 216-215. покушавао да осигура луку, преко које би олакшао комуникацију са Картагином. Нападао је због тога Неаполис, Куму и Нолу, али није успевао да их освоји. Магон Барка је успео да постигне циљеве у Лукабији и Брутију, па је отишао у Картагину по појачања. Римљани су имали неколико војски, које су спроводиле стратегију избегавања отворене битке и нападале су картагињанске савезнике где год би се указала прилика. Главна римска армија под командом Марка Јунија Пере бранила је директан приступ Риму. Марко Клаудије Марцел спречио је пад Ноле и Неаполиса.

Картагина је мобилизирала 12.000 пешака, 1.500 коњаника и 20 слонова,²⁾ који су требали да на 60 пентера отплове под командом Магона Барке. Хасдрубал Ћелави је регрутовао приближно исту војску за поход на Сардинију.

Након пораза у бици на Ебру Хасдрубал Барка је углавном настојао да очува територије. Бостера је оставио да спречава да Римљани прелазе Ебро.³⁾ Иберијски поглавица Абиликс на превару се домогао и предао Римљанима иберијске таоце, које су Картагињани држали у Сагунту.⁴⁾ То је потакло побуну у Баркидској Иберији, а посебно код Трудетана 216. пре Христа. Хасдрубал Барка је добио 4.000 пешака и 500 коњаника са наређењем да најпре обезбеди Иберију и да онда крене да помогне Ханибалу. Највише се посветио покоравању иберских племена, а много мање борбама са Римљанима. Што се тиче Римљана Гнеј Корнелије Сципион је након битке на Ебру добио појачање. Дошао му је брат Публије Корнелије Сципион са 8.000 војника. Браћа Сципиони делили су заповедништво као проконзули. Након уништења картагињанске флоте спороводили су агресивну поморску стратегију напада на Баркидску Иберију. Консолидирали су римске поседе северно од Ебра и ширили су римску сферу утицаја. Охрабривали су иберска савезничка племена да нападају племена лојална Картагињанима.

Почетком 215. пре Христа Римљани су прешли реку Ебро и опседали су Иберу, богати мали иберски град лојалан Картагињанима.⁵⁾ Напад су извели након што су сазнали да је Хасдрубал Барка спремио војску, са којом намерава да оде у Италију и да помогне Ханибалу. Хасдрубал Барка је са војском кренуо према Ебру. Одлучио је да не напада римске поседе, а ни римску војску која опседа Иберу. Уместо тога опседао је град насупрот Дертосе, који је био у савезу са Римљанима.⁶⁾ Браћа Сципиони су након тога дигли опсаду Ибере и кренули да се сукобе са Хасдрубалом.⁷⁾ Хасдрубал је имао стратешку иницијатуиву, јер је помогао својим савезницима, присиљавајући Римљане да одустану од опсаде и да крену према месту, које је одговарало Картагињанима. Супростављене војске улогориле су се на 8 километара једна од друге⁸⁾ у равни између Ибере и Дертосе. Након неколико дана чарки команданти су извели своје војске за битку.⁹⁾

Римска пешадија бројала је две римске легије од 10.000 војника и 18.000 савезничких војника. Римска коњица бројала је 600 римских коњаника и 1.800 савезничких коњаника. Хасдрубал је имао 15.000 либијских копљаша, 1.000 најамника и 8.000 иберских пешака. Картагињанска коњица имала је 450 либијских, 1.200 иберских и 2.300 нумиђанских коњаника. Картагињани су поред тога имали 20 слонова и 1.000 балеарских праћкаша.

Римљани су своју војску распоредили на традиционални начин, са коњицом на крилима и пешадијом у центру. Римска и иберска коњица била је на десном крилу, а коњица италијанских савезника распоређена је на левом крилу. Римске легије биле су распоређене у центру, а италијански савезници били су ближе коњици. Око 2.000 војника остављено је да чува логор. Хасдрубал је либијску и иберску коњицу поставио на лево крило, а нумиђанску лаку коњицу распоредио је на десно крило.¹⁰⁾ У центру пешадије поставио је истањену иберијску пешачку линију, а сдесна је распоредио картагињанску фалангу, а слева либијску фалангу ојачану најамницима.¹¹⁾ Две групе од по 10 слонова распоредио је испред оба коњичка крила. Балеарски праћкаши предвиђени за чарку били су испред пешадије. Око 2.000 до 3.000 војника остављено је да чува картагињански логор.

Након кратке чарке лаконаоружане војске римске легије кренуле су у напад на истањену иберску пешачку линију. Пошто су имале предност и у бројности и у дубини готово одмах су потиснули Ибере.¹²⁾ Ипак био је то интегрални део тактике двострукога обухватања, коју је Хасдрубал Барка настојао да примени. Картагињански слонови са крила напали су римску и италијанску коњицу, али напад се није показао ефикасним, јер није нарушио коњичку линију противника.

Либијци и најамници су жестоко напали италијанску савезничку војску, која се налазила насупрот њих и успели су да их потисну.¹³⁾ За разлику од битке код Кане Либијци и Картагињани нису успели да обухвате Римљане. Римска и италијанска коњица, иако бројчано инфериорна, успела је да задржи картагињанску коњицу на крилима. Бројчано јача картагињанска коњица није успела да отера противника.¹⁴⁾ На оба крила дошло је неодлучнога коњичкога сукоба, у коме ниједна страна није била у предности. У томе тренутку иберијска пешадија у центру картагињанске линије је била поражена и почела је да бежи.

И у бици код Требије центар картагињанске пешачке линије распао се под нападом римске пешадије. Међутим Ханибал је тада добио битку јер је његова пешадија обухватила римску војску са обе стране, а коњица му је након растеривања непријатељске коњице напала римску пешадију са леђа уз подршку Магонове војске из заседе. Хасдрубал у Дертоси није имао војску у заседи, него су Либијци само потискивали пешадију италијанских савезника у моменту када се распао картагињански центар. Када је картагињанска коњица видела распад центра они су побегли из битке.¹⁵⁾ Римске легије су се након растеривања иберскога центра вратиле да помогну италијанским савезницима. Либијска пешадија је пружала жесток отпор пре коначнога пораза.

Хасдрубал Барка се повукао са већином слонова и нешто пешадије. Хасдрубал је успео да евакуише војнике из свога логора. Разбијена картагињанска војска повукла се до Нове Картагине, а Римљани су након тога учврстили територије јужно од Ебра. Хасдрубал је након тога пораза добио појачања у виду две војске под командом Магона Барке и Хасдрубала Гискона. Након тога пораза Картагињани више нису нападали територије северно од Ебра. Картагињани нису могли да пошаљу појачања Ханибалу у најкритичнијим моментима. Римљани су као победници имали иницијативу у Хиспанији. Браћа Сципион наставила су са својом политиком подјармљивања иберских племена и напада на картагињанске територије. Пошто је изгубио већину војске Хасдрубалу су слали војску, која је била намењена Ханибалу. Сципиони су на тај начин не само побољшали римску ситуацији у Хиспанији, него су и индиректно спречили погоршање ситауције у Италији. Битка код Дертосе показивала је да постоје опасности приликом примене тактике дуплога окруживања.

• Полибије, Историје
• Тит Ливије
• Апијан, Историја Рима, Шпански ратови

Bitka kod Dertose