Бој на Граховцу (1858) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Постоје три верзије пјесме. Опис прве је дат испод.

Двије виле на почетку воде разговор о приликама у Црној Гори задњих година. Спомиње се смрт старог владике, и успон Данила Петровића за владара. Данило је отишао у Русију гдје је од цара добио звање књаза, а потом се вратио у Црну Гору. Ту налази донекле несређено стање, јер се племе Пипера преко мита одметнуло Турцима. На то долази до рата у коме Црногорци заузимају Жабљак, али турски цар шаље велику војску која нападне Црну Гору. Након два мјесеца руски и аустријски (ћесарски) изасланици интервенишу да се рат прекине. Књаз Данило касније одлази у Беч да се захвали Аустријанцима на помоћи, нарочито у муницији, и ту га прими и сам цар. Свраћајући у Трст Данило узме заручницу Даринку Јовановић, и враћа се у Црну Гору гдје се испрва бави бољом организацијом војске и увођењем чинова. Даринка касније долази у Црну Гору, из Котора на Цетиње, и она и Данило се тамо вјенчају у цркви.

Након неког времена, Кучи се побуне и одметну Турцима, и војвода Мирко одлази код њих да их позове на предају. Они то одбијају, и долази до битке у којој је дио Куча побијен, а дио се враћа на српску страну. Недуго затим долази до побуна против Турака на разним странама, и започете борбе се брзо завршавају страном интервенцијом. Васојевићи су с тиме напола дати Црној Гори. Долази након тога до руског напада на Турску, али западне силе Британија и Француска се удруже са Турцима против Русије, и почиње Кримски рат. Књаз Данило хтједе да помогне Русима нападом на Турску, али то спречава бечки цар. Након три године умре цар Николај, и то доводи до неповољног мира за Русију. Што је горе, и Црна Гора је мировним уговором предата турском султану, на шта Данило не пристаје. Шаље писмо новом цару Александру у Русију да му пошаљу оружје и муницију, а иде у Француску код Луја Наполеона да му изложи црногорско стање и захтијева слободу. Французи и Руси потом пишу султану, тражећи разграничење Црне Горе од Турске.

Султан те француско-руске захтјеве игнорира, и шаље Јајак-пашу у Херцеговину са великом војском да изврши притисак на Црногорце. Долази до низа борби у Црној Гори и Херцеговини, у којима су Срби успјешни, и заузимају низ турских положаја, ослобађајући територију и становништво, и заробљавајући ратни плијен. Након почетних турских неуспјеха, султан шаље и Ферик-пашу са двадесет хиљада војника на Црну Гору. Долази до сусрета војски и битке на Граховцу. Око пет хиљада Црногораца се бори са Турцима два дана, и након јуриша заузимају турски положај, што доводи до турског пораза и заробљавања великог ратног материјала. Али-паша удара код Љешњана, али и ту су Турци неуспјешни, и уз губитке морају да се повуку натраг. Да би присилили Црногорце на закључење мира, Аустријанци сада врше блокаду извоза оружја у муниције у Црну Гору. На то Французи и Руси пишу султану, и траже да обустави нападе на Црну Гору, или ће избити рат са њима. Султан желећи да избјегне рат, пристаје на договор, пошто је пристигла и француска и руска флота код Дубровника. Договором седам страна, утврђене су границе Црне Горе, и тиме је практично потврђена њена независност од Турске.

Пјесма се завршава сретним разговором између вила, које хвале слободу и надају се даљем ослобођењу српства: 0588 Бога молим, ја им плетем в’јенце 0589 Да јошт Црну Гору распростране 0590 И Данилу српску круну дадну!”

0001 Запјевала на Ловћену вила

0002 Уза своје гушли јаворове,

0003 Припијева Богом посестриму

0004 Од Цетиња пребијелу вилу,

0005 Која сједи више манастира

0006 У тврдоме Кршу орловоме,

0007 На фортицу Црнојевић’ Ива;

0008 У пјесми јој вила проговара:

0009 „Кажи мене, моја посестримо,

0010 Што се ради по Цетињу равну —

0011 Је ли здраво Петровићу књаже,

0012 Јесу л’ здраво млади Црногорци

0013 И воде л’ ми коло око цркве,

0014 Пјевају ли пјесме од јунака?

0015 Јер сам ти се, сестро, зачамала,

0016 Тер нијесам овђен излазила

0017 Ни гледала по Цетињу равном,

0018 Пасало је шест година дана!”

0019 Са Цетиња вила одговара:

0020 „Кад ме, моја посестримо, питаш

0021 Што се ради по Цетињу равну,

0022 Сједи мало, казаћу ти право

0023 Што је било у седам година.

0024 Прво Петар умрије владика,

0025 Црногорска звијезда и дика,

0026 Али приђе но је преминуо,

0027 Избрао је себе нашљедника,

0028 Младо момче, Данила синовца,

0029 Што ће Гором управљати Црном

0030 И чувати слогу и слободу,

0031 Да слободу не погазе туђи,

0032 Кад владику Петра саранише

0033 И у свету цркву погребоше,

0034 Ту се неки противници на’ше

0035 Супроћ светог владичина писма

0036 За Данила млада насљедника.

0037 Ал’ се Данил томе не чуђаше,

0038 Јере лудост њихову виђаше,

0039 Већ окупи браћу Црногорце,

0040 Истријеби губу из торине,

0041 А остави стадо и пастире,

0042 Што ће образ отачаства чуват’.

0043 Па се Данил пут Русије спреми

0044 Да поздрави цара Николаја,

0045 Од сјеверне стране господара —

0046 Неће носит’ капу камиљаку,

0047 Која му је остала од стрица,

0048 Већ о бедри сабљу димишкињу.

0049 Кад данило у Русију дође,

0050 Он се смјерно цару поклањаше,

0051 Поклањаше, цара поздрављаше

0052 Од главара од Црногораца,

0053 Па му писмо од народа даје —

0054 Писмо каже да књажество траже,

0055 Јер је наше од старине било.

0056 Кад је царе писмо разумио,

0057 Цар Данила потврди за књаза

0058 Без питања краља ниједнога,

0059 Па му златну ленту објесио,

0060 Па га справи ловној Гори Црној

0061 Да књажује и народом влада.

0062 Кад Данило на Цетиње дође,

0063 На скупштину Црногорце нађе

0064 Ђе чекају свога господара,

0065 Петровића, књаза изабрана.

0066 С весељем га браћа дочекаше,

0067 И у свету цркву одведоше

0068 И миломе Богу зафалише

0069 Ђе новога књаза задобише.

0070 Кад Даниле почину од пута,

0071 Он се диже, пође проз нахије

0072 Да прогледа земљу и државу.

0073 Ал’ проклети не дадоше Турци,

0074 Но ми веље натурише мито

0075 Да њим муте браћу Црногорце

0076 И новога Петровића књаза,

0077 Црногорско племе премамише,

0078 По имену невјерне Пипере,

0079 И Скадру их граду одведоше,

0080 Те се силном цару предадоше.

0081 Кад је књаже гласе разумио,

0082 Тешке су га спопануле мишли

0083 Како би се цару осветио

0084 И цареву на Скадру везиру.

0085 Па све мишли наједно скупио,

0086 Пак окупи силну војску своју

0087 И похара града Жабљачкога,

0088 Врати цару жао за срамоту.

0089 Ћаше Жабљак одржати града,

0090 Ал’ не даде Отмановић царе,

0091 Но сакупи силну војску своју,

0092 Бројем управ стотину хиљада,

0093 Посла војску ломној Гори Црној

0094 И пред војском мушира својега,

0095 По имену Омера везира.

0096 А кад војска Црној Гори дође,

0097 Силни турци, па се уредише,

0098 Са свакоје стране ударише,

0099 Ал’ се мушки бију Црногорци,

0100 Бране они малу Гору Црну

0101 Да преко ње не прегазе Турци.

0102 У то витез Петровићу књаже

0103 Лети јунак од војске до војске,

0104 Своју браћу слободи и храбри

0105 Од Турака да се храбро бране

0106 И јунаштво своје да не штеде.

0107 Рат је траја два мјесеца дана

0108 И јошт више продужит’ се ћаше,

0109 Него скочи Руска и Ћесарска,

0110 Оба цараписаше султану

0111 Да он враћа с Црне Горе војску.

0112 Султану се од ино не може,

0113 Врати војску, пође Цариграду.

0114 Ал’ је њему доста штете било

0115 Бој бијући два мјесеца дана

0116 По граници крајем Горе Црне.

0117 Јер је доста војске изгубио

0118 И велику хазну потрошио.

0119 А ћесар је славу задобио

0120 Да га вазде славе Црногорци,

0121 Јере скочи њима у помоћи,

0122 Даде доста праха и олова —

0123 То му фала и данас и вазде!

0124 Зато књаже отиде у Бечу

0125 Да зафали од Беча ћесару

0126 На доброту и милост његову,

0127 Коју бјеше књазу учинио,

0128 У потребу праха поклонио.

0129 Ћесар књаза дивно дочекао,

0130 Велику му почаст учинио,

0131 Као брату и суседу своме,

0132 Јошт га вељом обдарио даром —

0133 Гвоздену му круну објесио;

0134 Другу посла царе Николаје

0135 На јуначке прси Данилове.

0136 Оба цара књаза признадоше,

0137 Орденима прси окитише

0138 За његову храброст и јунаштво,

0139 Јер обрани отачаство драго

0140 Да га силни не прегазе Турци.

0141 Књаз Данило цар’ма благодари

0142 На милости и великом дару,

0143 Па се здраво Црној Гори врати.

0144 Кад Тријесту бијеломе дође,

0145 Ту почину три-четири дана

0146 И ту себе заручницу нађе,

0147 Црној Гори добру помотницу,

0148 У госпоцку кћу Квекићеву,

0149 Милу ћерцу Јовановић’ Марка,

0150 По имену Даринку ђевојку;

0151 Пак дарова своју заручницу,

0152 Даде прстен хиљаду дуката,

0153 Пак отиде Црној Гори малој.

0154 Здраво књаже на Цетиње дође,

0155 Ал’ од пута починути неће,

0156 Но преписа браћу Црногорце,

0157 Поставља их у начин војнички.

0158 Прво себе изабрао гарду,

0159 А све друге меће у параду —

0160 Да стотинаш са стотином влада,

0161 На стотину меће барјактара,

0162 Десечаре све добре јунаке,

0163 А у свако племе капетана,

0164 А сврх њи су војводе сердари.

0165 Пошто књаже уреди војнике,

0166 Сједе мало, па је починуо.

0167 Потом мало време постојало,

0168 Рок ми књазу од женидбе дође

0169 Да доводи књагињу Даринку,

0170 Дивна дара ловној Гори Црној,

0171 Тер весеље велико чињаше.

0172 На весеље књаже позиваше

0173 Свога кума, српског генерала,

0174 Ћесарова храбра фертмаршала,

0175 По имену Мамулу Лазара,

0176 А сватове браћу Црногорце,

0177 Три хиљаде по избор делија,

0178 Искићени халај-барјацима.

0179 Ал’ је халај-барјак надвисио

0180 Бијел’ барјак орај двојеглавни,

0181 Који бјеше Неманића цара.

0182 Пак сретоше књагињу Даринку

0183 У Котору, граду бијеломе,

0184 С весељем ми на Цетиње до’ше.

0185 Срете књаже своју заручницу,

0186 Пак у свету цркву отидоше,

0187 А сва војска стаде у параду.

0188 Кад у свету цркву уљегоше,

0189 Свете венце на главу метнуше,

0190 Затресе се све Цетиње равно,

0191 Око њега високе планине,

0192 Од топова и од лубарада,

0193 Црногорска сјајна џевердара;

0194 С тијем они дужност испунише

0195 И књагињу своју поздравише.

0196 Покљен тога мало прође време.

0197 Знадеш и ти, посестримо моја,

0198 Да су Кучи турске придворице,

0199 Од старине стари невјерници,

0200 Које књаже сносит’ не могаше,

0201 Већ окупи силну војску своју,

0202 Посла војску на Куче камене

0203 И пред војском Мирка војеводу,

0204 Наша војска на Морачу дође,

0205 Тад војвода Петровићу Мирко

0206 Листом Куче на предају зваше,

0207 Јер им Србин опростит’ хоћаше,

0208 Ере такву запов’јед имаше,

0209 Ал’ му Кучи доћи не ћедоше,

0210 Но с војводом боја затурише.

0211 Кад то виђе Мирко војевода,

0212 Одмах даде од боја зламење,

0213 Па он пушти силну војску своју,

0214 Листом Куче огњу предадоше,

0215 Што стигоше, сабљи предадоше,

0216 Што остало, то се покајало,

0217 Свијетломе књазу приступило —

0218 Сад нијесу турске придворнице,

0219 Него вјерна браћа Црногорци.

0220 Пошљед тога, моја посестримо,

0221 Не да књазу ни срце ни душа

0222 Турски јарам на Србе гледати,

0223 Но побуни Србе на све стране,

0224 А руку им од помоћи даје.

0225 Он подиже све Васојевиће,

0226 Сву нахију до Новог Пазара,

0227 На коју се узбунише Турци

0228 И велику подигоше војску.

0229 Кад то чуше млади Црногорци,

0230 Похиташе браћи у хиндату.

0231 Кад се двије прикупише војске,

0232 Доиста се ударити ћаху,

0233 Ал’ не даше царски генерали,

0234 Једно руски, а друго француски.

0235 Међу војском мира уфатише

0236 И нахију они прецепише —

0237 По нахије оста за сулатана,

0238 Да му данак на ошеку дају,

0239 Ал’ да паше и спахије нема

0240 Међу њима у Васојевиће.

0241 Пошљед тога, драга вило моја,

0242 Зарати се Руска са султаном,

0243 Кћаше Руска Стамбол раскрхати

0244 И Слављане тужне избавити,

0245 Ал’ не даше сиље од Запада,

0246 Сложише се, па се погодише

0247 Сви султану да су у помоћи,

0248 Па на Руса сложно ударише.

0249 Књаз Данило устанути кћаше

0250 И на турску земљу ударити,

0251 Ал’ му не да од Беча ћесаре

0252 Да Русима буде у помоћи.

0253 Ал’ се Руска покорити неће,

0254 Ратовала три године дана,

0255 Ратовала, па се помирила,

0256 Не по вољи него по невољи,

0257 Јер умрије царе Николаје,

0258 А лејати, јаки и опаки,

0259 Севастопол тврди освојише

0260 И на том емира закључише,

0261 У Паризу граду потврдише.

0262 Ту је доста препирања било,

0263 Али сваки миче за својега,

0264 А за јадну малу Гору Црну

0265 Свога нема, пријатеља нема,

0266 Што би добру ријеч истурио,

0267 Но лејати листом потписаше

0268 Црну Гору под Отмановићем,

0269 Ал’ те наћи неподгодна друга,

0270 Који на то пристанути неће.

0271 Кад Данило гласе разумио,

0272 Од жалости бјеше занемио,

0273 Пак сам собом ријеч говорио:

0274 ,Ах, тако ми Бога милоснога

0275 И мог ђеда Петра светитеља,

0276 Приј еда ћу изгубити главу

0277 И свакоме брату Црногорцу

0278 Но ја признат’ Авдула сулатана,

0279 Изгубити слогу и слободу,

0280 Коју су ми оставили стари!’

0281 Пак довати перо и хартију,

0282 Ситну једну књигу направио

0283 У Русију цару Александру:

0284 ,Александре, пријатељу стари,

0285 Знадеш добро и разумио си

0286 Да лејати мене потписаше

0287 И у царство турско оставише!

0288 Виђу мене да помоћ’ не можеш,

0289 Доста имаш разгребања свога,

0290 Ал’ те молим како брата мога

0291 И монарха, цара великога,

0292 Да се сада, царе, употребиш,

0293 У потреби да ми помоћ пружиш,

0294 Да ја праха и олова купим,

0295 Јере мишлим ратоват’ султаном —

0296 Волим своју изгубити главу

0297 Но слободу изгубити драгу,

0298 Коју су ми оставили стари,

0299 На аманат земљу и државу!’

0300 Књигу сврши, посла Алесандру,

0301 А сам књаже пође у Паризу

0302 Да поздрави великога цара,

0303 Од Франције Луји Бонапарту.

0304 Кад Даниле пред цара изиђе,

0305 Смјерно ми се цару поклањаше,

0306 Поклањаше, цара поздрављаше,

0307 Па му стаде кажевати књаже

0308 Тужно стање Црне Горе мале,

0309 Како на њу нападају Турци,

0310 Како воде рата са султаном —

0311 ,Пасало је три стотине љета

0312 Како славу и слободу бране,

0313 А сад мишле да погазе Турци

0314 Нашу славу и слободу драгу,

0315 Јер лејати тако потписаше

0316 Црна Гора да је под султаном,

0317 На то, царе, никад не пристајем!’

0318 Кад је царе књаза разумио,

0319 Цар Данилу добро проговара,

0320 Јер је царе благородне душе,

0321 Туђу славу и слободу брани:

0322 ,Хајде збогом, Петровићу књаже,

0323 Поздрави ми листом Црногорце,

0324 А дајем ти моју вјеру тврду

0325 Да ћу тебе бити у помоћи

0326 Да се гора ограничи Црна!’

0327 Књаз се врати, дође Гори Црној,

0328 А у томе Руска и Француска,

0329 Оба цара писаше султану

0330 Да он призна Петровића књаза

0331 И његову ловну Гору Црну,

0332 Јер је Црна Гора од старине.

0333 Султан писма ништа не слушаше,

0334 Јер га памет турска заносаше,

0335 Но ми Јајак-пашу дозиваше:

0336 ,Јајак-пашо, вјерна слуго моја,

0337 Узми брже војске неколико,

0338 Хајде с војском на Херцеговину,

0339 На граници покрај Горе Црне,

0340 Пак попришти рају сиротињу,

0341 Јер су власи уши подигнули

0342 За некаква Петровића књаза!’

0343 Вјерна слуга цара послушала,

0344 Брзо дође на Херцеговину,

0345 Стаде прштит’ рају сиротињу,

0346 Разгонити Србе витезове.

0347 Кад разумје Петровићу књаже

0348 Што ми ради царе од Србаља,

0349 Срцу књаже одољет’ не може

0350 Гледајући Србе витезове

0351 Ђено љуто цмиле од Турака,

0352 Већ распусти браћу Црногорце

0353 Нека чете воде на све стране,

0354 Да Турцима ваде очи црне

0355 И да рају сиротињу бране.

0356 Прва ми је чета ударила

0357 На Превишу, на царску палангу,

0358 Пред четом су двије поглавице —

0359 Сенатур је Церовић Новица

0360 С побратимом с еганомс ердаром.

0361 Из паланге исћераше Турке,

0362 Исћераше, па и погубише.

0363 Пак на другу одмах ударише,

0364 На чардаке на Језера равна,

0365 Ал’ их Турци не смјеше чекати,

0366 Побјегоше преко Таре хладне,

0367 А чардаке оставише пусте,

0368 У чардаке царску џебехану.

0369 На Језера, у турске чардаке,

0370 Ту се српска прикупила војска,

0371 Цио Дробњак, Пива и Шаранци

0372 И ускоци на гласу јунаци.

0373 Ту не кћеше Срби починути,

0374 Пође војска Пиви пространојзи,

0375 Јер у Пиву турска војска бјеше,

0376 Два тамбора царева низама,

0377 Са низамом Турци Херцеговци.

0378 Српска војска кад у Пиву дође,

0379 Уреди се, па је ударила

0380 На Горанско, на село крваво,

0381 На тамборе и турске чардаке,

0382 Ту се војске страшно ударише.

0383 Ал’ су Срби старе мејданџије,

0384 Брзо турску војску раскрхаше

0385 И чардаке турске освојише,

0386 Пак ми турску војску поћераше,

0387 Наћераше Пиви валовитој,

0388 Преко Пиве вељи ками прође;

0389 Та је чета добро учињела,

0390 Ослободи Пиву и Шаранце,

0391 Дробњак равни да Турака нема.

0392 Па је друга чета ударила

0393 На Попово, у Херцеговину,

0394 Близу Стоца, града бијелога,

0395 Пред четом је војвода Илија,

0396 Исћераше из Попова Турке,

0397 Исјекоше Турке зулумћаре,

0398 Осветише сиротињу рају.

0399 Па је трећа чета ударила

0400 На крвавом Пољу зубчакоме,

0401 На младога пашу, Јајак-пашу,

0402 Пред четом је Иво војевода —

0403 Ту се двије ударише војске

0404 И бише се од јутра до мрака,

0405 И ту Срби мегдан задобише,

0406 Јере царску војску раскрхаше,

0407 У Требињу пашу затворише

0408 Да не дави рају сиротињу.

0409 Пак четврта чета ударила

0410 Код Лесендре, насред Блата хладна,

0411 На ђемије цара честитога,

0412 Пред четом је Ђоко капетане —

0413 Ту цареву ђемију отеше,

0414 На ђемију топа царевога

0415 Су двадесет и четири главе.

0416 А све друге чете и четници,

0417 Лете чете уз Херцеговину,

0418 Саћераше у касабе Турке,

0419 Пред њима је Петровићу Лука,

0420 Што затвори у градове Турке.

0421 Кад то зачу Голубовић Вуко

0422 И остали ускоци јунаци,

0423 Којизи су од Горице Црне,

0424 Оставише града нишићкога,

0425 У Рудине пак се населише

0426 И Никшића града затворише.

0427 Кад је султан гласе разумио

0428 Што се њему ради од Турака

0429 Од витеза Петровића књаза,

0430 Срдито је на ноге скочио:

0431 ,Алах’, рече, ђиди каурина,

0432 Ђе ископа крајичнике Турке!’

0433 Пак ми Ферик-пашу дозиваше:

0434 ,Ферик-пашо, вјерна слуго моја,

0435 Узми војске двадесет иљада,

0436 Осам узми убојних топова,

0437 С топовима узми Кадрик-пашу,

0438 Пак похитај Црној Гори малој,

0439 На витеза Петровића књаза,

0440 Пак поломи Црној Гори крила!

0441 Ако би ти Бог удијелио

0442 И војничка срећа донијела

0443 Да би Гору прегазио Црну,

0444 Метнућу те вељега везира!’

0445 Кад је паша цара разумио,

0446 До земље се цару поклонио,

0447 Пак подиже силну војску своју,

0448 Силан паша, пак је похитао,

0449 Брзо с војском Црној Гори доћи;

0450 У з’о час је за се похитао

0451 И за свога цара честитога —

0452 Сретоше га млади Црногорци

0453 На Граховцу, пољу широкоме,

0454 Пет хиљада по избор војника,

0455 Пред њима је Мирко војевода.

0456 Сад пошлушај, моја посестримо,

0457 Жестокога боја и мегдана,

0458 Јер се војске страшно ударише;

0459 У два дана огња жестокога

0460 Обје војске поцрњеле бјеху

0461 Од брзога праха и олова.

0462 Кад је јутро друго освануло,

0463 На Христово на вознесеније,

0464 Онда Мирко Петровићу викну

0465 На војводе и на капетане,

0466 На сердаре, халај-барјактаре.

0467 Кад то чуше млади Црногорци,

0468 Вришну војска ка’ да се помами,

0469 На шанчеве турске ударила,

0470 Ударила па и ишћерала,

0471 Осам хиљад’ глава пошјекоше

0472 И Кадрика, пашу царевога;

0473 Узеше им зелене топове

0474 И остало царево оружје,

0475 Шаторове и халај-барјаке,

0476 Донесоше на Цетиње равно,

0477 Тер арсенал нови окитише

0478 Топовима, царскијем оружјем,

0479 Са сабљама, халај-барјацима,

0480 Звијездама и са медаљама,

0481 Које бјеху с Турака скинули —

0482 То ће њима остат’ за соинебуј

0483 Рад јунаштва на пољу Граховцу.

0484 Иза тога боја жестокога

0485 Не да Турској брука и срамота,

0486 Али-паша са царским низамом,

0487 С топовима и са Подгорицом

0488 На Љешњане племе ударио,

0489 Дочека га Иван војевода

0490 И његови Љешњани јунаци,

0491 Ту се с Али-пашом ударише

0492 И грдна га натраг оправише

0493 Носећ’ мртве и рањене Турке.

0494 Кад то чуше двије војеводе

0495 Што се чини око Горе Црне —

0496 Једно ми је Церовић Новица,

0497 А друго је војвода Миљане —

0498 Ижеде их укор и срамота

0499 Гледајући Колашина града,

0500 Што Србима доста зада јада,

0501 Пак скочише војеводе двије,

0502 Покупише брцке крајичнике,

0503 На Колашин тврди ударише

0504 И са крвљу њега освојише,

0505 Зулумћаре Турке ишјекоше,

0506 Што остало то се покајало.

0507 Сад Турчина зулумћара нема

0508 У бијелу граду Колашину,

0509 Но долазе на Поље Цетиње

0510 Да им књаже Перовићу суди.

0511 Кћаше и јошт, моја посестримо,

0512 Доста бити рата и мегдана

0513 Међу књазом и Отмановићем,

0514 Но разумје Руска и Француска

0515 Ђе је султан војску подигнуо

0516 И на Црну Гору ударио,

0517 Да је ћесар стражу поставио

0518 Да им не да праха и олова.

0519 Оба цара на ноге скочише,

0520 Пером сабљом пишаше султану:

0521 ,На знање ти, Отмановић-царе,

0522 Мораш признат’ Црну Гору малу

0523 И Данила Петровића књаза

0524 Али ш нама мораш ратовати —

0525 Бирај једно које ти је драго!’

0526 Пак султану писма оправише,

0527 Брзо флоте двије оружаше,

0528 Оружаше па и оправише

0529 Дубровнику, близу Горе Црне,

0530 Црној Гори да су у индату

0531 Ако би им до невоље било.

0532 Кад је султан писма разумио,

0533 Од жалости бјеше занемио,

0534 Али му се ино не могаше —

0535 Воље признат’ Црну Гору малу

0536 Него ратит’ с Русом и Французом.

0537 Потом време мало постојало

0538 Док дођоше земаљски лејати,

0539 Дође руски, пруски и француски,

0540 Ћесаровац, турски и инглески,

0541 А одовуд црногорски пође;

0542 Сви се седам састало лејата

0543 Код Клобука, града бијелога,

0544 И границу сновати почеше —

0545 Крај Клобука и Никшића града,

0546 На Језера покрај Колашина,

0547 С Колашина на зелена Лима,

0548 А са Лима на Царине равне,

0549 Са Царина украј Подгорице,

0550 Покрај Спужа и Жабљака града,

0551 Од Жабљака Благом на Сеоца,

0552 Са Сеоца више Бара града,

0553 Ту границу они саставише

0554 Од запада с бечкијем ћесаром,

0555 Саставише, па је потврдише

0556 И тврда ми мира учињеше

0557 Међу књазом и Отмановићем.

0558 Сад осаде Црна Гора мала,

0559 Моја сестро, у слободу драгу,

0560 И право је, јер су задобили

0561 Бој бијући од Косова равна,

0562 Бој бијући, а коло водећи.

0563 Сад се воде кола на све стране

0564 У слободној малој Гори Црној,

0565 А навише на Цетиње равно,

0566 Пјевају се пјесме од јунака,

0567 Што су наши учињели стари,

0568 Више кола свилен барјак вије,

0569 Који значи, сестро, од слободе.

0570 Пак сад прими од Цетиња дара,

0571 Што ти твоја посестрима дава,

0572 Пак га, сестро, у њедарца рани

0573 И чувај га до суђена дана!”

0574 Кад разумје на Ловћену вила

0575 Што јој своја посестрима каза,

0576 Од радости бјеше запојала,

0577 Радоснијем гласом проговара

0578 И сестрици својој благодари:

0579 „Твоји гласи, твоји мили дари

0580 У слободу мене воскреснуше,

0581 Сад ја могу с миром починути,

0582 Да ме нико прекорит’ не може

0583 У мом двору на Ловћен-планину!

0584 И Данилу Петровићу књазу,

0585 На пофалу и његову труду,

0586 Плетем златни ловорични в’јенац,

0587 Данилову свакому војнику,

0588 Бога молим, ја им плетем в’јенце

0589 Да јошт Црну Гору распростране

0590 И Данилу српску круну дадну!”

0591 Сада моју пјесму завршујем

0592 На пофалу Црне Горе мале

0593 И њезине куће Петровића,

0594 Која рађа добре господаре.

0001    На хиљаду и осме стотине

0002    И педесет и осме године

0003    Телар виче од јутра до мрака

0004    У бијелу граду Цариграду,

0005    Телар виче, нигда не престаје,

0006    Све спомиње паше и везире:

0007    „Брже да сте цару на дивану!“

0008    Кад се Турци на диван скупише,

0009    На дивану код свога султана,

0010    Сви султану листом говораху:

0011    „Наш султане, огријало сунце!

0012    “Што си за нас итро поручио?

0013    „Која ти је голема невоља,

0014    “Кад си с Русом ти мир учинио

0015    „А краљеве имаш пријатеље?“

0016    На то султан њима одговара:

0017    „Како што је, моја браћо Турци!

0018    “Ал’ чујете, али не хајете

0019    „За Данила Петровића књаза,

0020    “За проклету ловну Гору Црну,

0021    „Која нама црне јаде даје,

0022    “Јаде даје, никад не престаје?

0023    „Данас вишег душманина немам

0024    “Баш влашкога краља ниједнога

0025    „Од Данила Петровића књаза,

0026    “Од старине душманина мога,

0027    „Он не слуша краља ниједнога,

0028    “Но устаде Србин на оружје

0029    „Супроћ мене Отмановић-цара,

0030    “Сву је моју рају узбунио,

0031    „Зато послах Јајак-пашу мога

0032    “И шњим војске четири хиљаде,

0033    „Не би л’ како помирио рају,

0034    “Ал’ не даде црногорски књаже,

0035    „Посла војску, разби Јајак-пашу,

0036    “Пашу разби, ис’јече му војску,

0037    „Па се равној Суторини спушти

0038    “До границе бечкога ћесара,

0039    „Ту паланку моју разорио,

0040    “Царски барјак под ногом згазио,

0041    „Штоно турски закон не подноси;

0042    “И то њему доста не бијаше,

0043    „Но одметну све Васојевиће

0044    “До Новога бијела Пазара,

0045    „Дробњак, Пиву, Гацко до Мостара,

0046    “Не познаје мене за султана,

0047    „Но све оде на поље Цетиње,

0048    “Поклони се Петровићу књазу.

0049    „Ово, Турци, добро бити неће,

0050    “Сву ће Босну дићи на оружје.

0051    „Зато више живјети не могу,

0052    “Док не свладам ону змију љуту,

0053    „Која ми је пуно додијала,

0054    “Више но сви краљи и ћесари.

0055    „Но је л’ мајка родила јунака

0056    “И турскијем опасала пасом,

0057    „Да му данем силну своју војску,

0058    “Да шњом пође ловној Гори Црној?

0059    „Ако би му Бог и срећа дала,

0060    “Тер би Гору освојио Црну,

0061    „Погубио Петровића књаза,

0062    “Бих метнуо њега за везира

0063    „Пред свом војском мохур сеибијом.

0064    “А ево му згода и вријеме,

0065    „Јер ја имам добра пријатеља,

0066    “Баш од Беча бечкога ћесара,

0067    „Он је Гору затворио Црну,

0068    “Ево има шес година дана,

0069    „Од како је метнуо пандуре,

0070    “Не да њима праха ни олова„.

0071    Кад то чуше паше и везири,

0072    Сви везири ником поникоше,

0073    И у диван паше погледаше,

0074    Многи знаду што су Црногорци,

0075    Пак не смију војску прифатити,

0076    Јер се боје бруке и срамоте;

0077    Ал’ не гледа јунак од старине,

0078    Породицом из земље Черкеске,

0079    Но султана међу очи црне:

0080    “Ево, царе, Ферук-паше твога,

0081    „Дај ми војске дванаест хиљада,

0082    “Све низама по избор солдата,

0083    „Којизи су школу научили,

0084    “И војничку срећу прокушали

0085    „На бијелу граду Силистрији,

0086    “Силистрији и Севестопољи

0087    „Спроћ Мошкова душманина твога,

0088    “И подај ми Кадрик-пашу твога,

0089    „Ја ћу поћи влашкој Гори Црној,

0090    “Ако Бог да и Мухамед светац,

0091    „Петровића књаза погубићу.“

0092    То је цару много мило било,

0093    Све му даде, што паша искаше,

0094    И сувише бијела фермана.

0095    Све то слуша мушир-Омер-паша,

0096    Тер Феруку паша проговара:

0097    „Ферук-пашо, царево уздање!

0098    “Ну послушај старца Омер-пашу,

0099    „Ако мислиш одит’ Гори Црној

0100    “На витеза Петровића књаза,

0101    „Узми војске и тријест хиљада,

0102    “Јер ти не знаш што су Црногорци,

0103    „Нити знадеш за њихове кланце,

0104    “А ја знадем што су Црногорци,

0105    „Удриће ти триста на хиљаду,

0106    “А хиљада на десет хиљада,

0107    „Ја сам скоро шњима војевао

0108    “Два мјесеца од године дана,

0109    „Многу војску моју погубише.

0110    “Кунем ти се свецом Мухамедом

0111    „И сеџадом, на коју клањамо,

0112    “Ђе сам био с војском угрезнуо,

0113    „Да у слоги бјеху Црногорци,

0114    “Жива мене уфатити ћаху,

0115    „И сву моју погубити војску.“

0116    Ферук паша не слуша везира,

0117    Но окупи своју силну војску,

0118    Све војника дванаест хиљада,

0119    Осам узе убојни топова,

0120    Па окрену своју силну војску,

0121    Навезе се у атеш ђемије,

0122    Пак зајезди низ то море сиње,

0123    Извезе се Клеку бијеломе,

0124    Здраво дође у граду Мостару.

0125    Како дође, ситну књигу пише

0126    Наћил-паши босанском везиру:

0127    „Наћил-пашо, велики везиру!

0128    “Имам изун такви од султана,

0129    „Да покупим по Босни низаме,

0130    “Хајде с војском бијелу Мостару,

0131    „Да идемо на Карадаглију,

0132    “Којено је цару додијала.„

0133    Кад везиру ситна књига дође,

0134    Он покупи по Босни низаме,

0135    Оде с војском бијелу Мостару,

0136    Ту се турске паше прикупише,

0137    Силновиту војску подигоше,

0138    Окренуше низ Херцеговину,

0139    Здраво доше бијелу Требињу,

0140    Ту су с војском тамбор учинили,

0141    Па су паше вијећ’ вијећале,

0142    Како бише с војском ударили.

0143    Пак дозваше Ченгијћ-Хајдар-бега,

0144    “Хајдар-беже, пиле од сокола!

0145    „Ево теби војске три хиљаде,

0146    “Хајде право Пиви и Дробњаку

0147    „На јунака Церовић-Новицу,

0148    “Који ти је баба погубио,

0149    „И сву нашу рају одметнуо,

0150    “Узми барјак, немо’ почасити.

0151    Па ми зову Јајак-пашу млада:

0152    „Јајак-пашо, све моје уздање!

0153    “Ево теби војске пет хиљада,

0154    „Хајде с војском бијелу Никшићу,

0155    “Ту ћеш с војском тамбор учињети,

0156    „Али немој с војском ударити,

0157    “Змија да те не удари љута,

0158    „Док не чујеш нашу силну војску,

0159    “Да је сишла у поље Грахово,

0160    „И на Хумац тамбор учинила,

0161    “Ондар дигни твоју силну војску,

0162    „Пак ти удри жупи Грачаници

0163    “На књажевој бијелој фортици,

0164    „Којуно је скоро начинио

0165    “Спрама Никша града бијелога,

0166    „На срамоту цара честитога.“

0167    А трећу ми војску оставише

0168    У Требињу граду бијеломе,

0169    И са војском босанског везира,

0170    Да им таин и захиру спрема,

0171    И да њима буде у индату,

0172    Ако би им од невоље било,

0173    И с везиром паше оставише,

0174    Оставише лукаву лисицу,

0175    По имену Кемал-ефендију,

0176    Кога бјеше царе отправио,

0177    С ефендијом велике дарове,

0178    Да он с књазом чини договоре,

0179    Не би л’ шњима књаза преварио,

0180    И потајно на њега удрио,

0181    Ударио када се не нада;

0182    А сву другу уредише војску,

0183    Да похита у поље Грахово.

0184    Ондар скочи Ченгијћ-Хајдар-беже,

0185    Оде право Пиви и Дробњаку,

0186    И шњим оде војске три хиљаде;

0187    Јајак паша пође пут Никшића,

0188    С пашом пође војске пет хиљада;

0189    Ферук паша оде уз Бањане,

0190    И шњим војске дванаес хиљада,

0191    И одвуче убојне топове,

0192    Собом води Смаил-агин Деда

0193    И остале крајичнике Турке,

0194    Штоно знаду калаузит’ војски.

0195    Све то гледа од планине вила,

0196    Пак полеће на лагана крила,

0197    На Сомину излећела вила,

0198    На Сомину високу планину,

0199    Па кликује танко гласовито,

0200    Зове вила у поље Грахово

0201    По имену Петра војеводу:

0202    „Војеводо, Петре с Љуботиња,

0203    “Није тебе књаже оправио,

0204    „Да ти пијеш кроз Грахово вино

0205    “Са сердаром Пајом капетаном

0206    „И сокјолом Матановић-Петром,

0207    “Него те је књаже отправио,

0208    „Да границу од Турака браниш,

0209    “Да границу Турци не преступе;

0210    „Но на ноге, Петре војевода,

0211    “Ето војска у Бањане горње,

0212    „А сутра ће удрит’ низ Бањане.“

0213    Када Петар вилу разумио,

0214    Удари се руком по кољену,

0215    Па он зове Паја капетана:

0216    „Жље га сио са мном, капетане!

0217    “Ето Турци у Бањане равне,

0218    „Но на ноге, да их дочекамо!“

0219    Па скочише три добра јунака,

0220    Виловите коње посједоше,

0221    А за њима друга три стотине.

0222    Кад изишли брду ријечкоме,

0223    Ал’ су Турци сишли низ Бањане,

0224    И велики око учинили

0225    На студену воду Ријечани.

0226    Кад то виђе Петар војевода,

0227    Да су Турци пријешли границу,

0228    Он ми зове Ченгијћа Дед-агу:

0229    „О Турчине, Ченгијћу Дед-аго!

0230    “Јесам ли ти синоћ поручио,

0231    „Да ти паши царевоме кажеш,

0232    “Да границу нашу не преступа?„

0233    Одговара Ченгијћу Дед-ага:

0234    “Не будали, Петре војевода,

0235    „Што границе кажеш и друмове,

0236    “Ако Бог да и Мухамед светац,

0237    „И у здравље цара честитога,

0238    “Граница ј’ нам на поље Цетиње.„

0239    То је Петру много мучно било,

0240    Одговара Ченгијћу Дед-аги:

0241    “Бре не лажи, Смаил-агин Дедо,

0242    „И пријед су паше ударали,

0243    “Ал’ Цетиња нијесу гледали,

0244    „Неће ни сад, Дедо, ако Бог да,

0245    “Ал’ послуша’ мога џефердара.„

0246    Пуче пушка Петра војеводе,

0247    За њом пуче Паја капетана,

0248    А за Пајом Матановић-Пера.

0249    Ту с Турцима џанак започеше,

0250    Од мегдана рата отворише,

0251    Онден скочи Петар војевода,

0252    Сједе јунак, ситну књигу пише

0253    На Цетиње Петровићу књазу:

0254    “На знање ти, мио господару!

0255    „Јутрос нама Турци ударише,

0256    “И у твоју земљу уљегоше;

0257    „Ми с Турцима џанак учинисмо,

0258    “Од мегдана рата отворисмо,

0259    „И пет њима глава посјекосмо,

0260    “Ал’ сидоше у Граховац Турци

0261    „На погледу поља граховскога,

0262    “У Граховац шанац закопаше,

0263    „Мисле брзо у Грахово систи,

0264    “Но на ноге, мио господару!

0265    „Пошљи нама силновиту војску

0266    “И пред војском војеводу Мирка,

0267    „Да се овден мушки покољемо

0268    “Велика је сила у Турака,

0269    „Има војске дванаест хиљада,

0270    “Осам има огњених топова,

0271    „С војском влада паша Ферук паша.“

0272    Кад је Петар књигу направио,

0273    На мезил је књигу отправио.

0274    Дође књига на поље Цетиње

0275    А на руке Петровића књаза;

0276    Када књаже књигу проучио,

0277    Много се је књизи зачудио,

0278    И овако собом говорио:

0279    „Јаох, тужни и манити Турци,

0280    “Што сте тако полудили лудо

0281    „Су вашијех дванаес хиљада,

0282    “Да границу моју потиснете

0283    „И да Црну Гору освојите?“

0284    Пак срдито на ноге скочио,

0285    Себе зове цетињске главаре,

0286    Војеводу Мартиновић-Марка,

0287    Капетана Шпадијера Стефа:

0288    „Ха на ноге, цетињски главари,

0289    “Покупите листом Цетињане,

0290    „Којизи су од вазде јунаци,

0291    “Пак развијте свилене барјаке,

0292    „Хајте с војском у поље Грахово,

0293    “Ту чекајте војеводу Мирка.„

0294    Братучеда књаже зовијаше,

0295    По имену Петровића Крца:

0296    “А на ноге, мој сиви соколе!

0297    „Ну појаши добра коња твога,

0298    “Пак похитај у поље Грахово!

0299    „Ту прикупљај и устављај војску.“

0300    Перјаничког зове капетана,

0301    По имену Новаковић-Мила:

0302    „А на ноге, Мило капетане,

0303    “Покупи ми ђецу перјанике,

0304    „Хајде с Крцом у поље Грахово,

0305    “Нека моја ђеца перјаници,

0306    „Нек ми храбре и веселе војску.“

0307    Па кад књаже нареди домаће,

0308    Он ми себе зимну саклетара:

0309    „Ну донеси неколико карте,

0310    “Раскомати књигу на комаде.„

0311    Прву књаже књигу направио

0312    Чеву равну Петру Вукотићу:

0313    “Вукотићу, од старине бане!

0314    „Како примиш лист књиге бијеле,

0315    “Одмах да си на ноге скочио,

0316    „Развиј барјак на бијелу кулу,

0317    “Пак поздрави Јован-капетана,

0318    „И поздрави орла двојеглавног,

0319    “По имену Петровића Луку,

0320    „Харамбашу од Херцеговине,

0321    “Нека купе Оздриниће листом.

0322    „Ти ћеш, Петре, књигу направити,

0323    “Књигу пошљи селу Загарачу,

0324    „А на руке Бошку капетану,

0325    “На крајину силноме јунаку,

0326    „Нека купи Загарчане листом.

0327    “Па кад, Петре, сву окупиш војску,

0328    „Хајде с војском у поље Грахово,

0329    “Ето на нас Отмановић-цара,

0330    „Ваља, Петре, с царом ратовати,

0331    “Над Турцима мегдан одржати

0332    „И јуначку славу задобити,

0333    “Нек се чује у седам краљева,

0334    „Штоно значи ловна Гора Црна.“

0335    Ону посла, другу накитио,

0336    Шиље књигу пољу Трешњевоме

0337    На рукама Милошу сердару:

0338    ”О сердаре, од Цуца главару:

0339    „Како примиш лист књигу бијелу,

0340    “Одмах скочи на ноге лагане,

0341    „Полздрави ми војводу Илију,

0342    “Којино је стари мегданџија,

0343    „Ка делија Цмиљанић Илија,

0344    “Пак скупите Цуце свеколике,

0345    „Хајте с војском у поље Грахово.“

0346    Ону шаље, трећу направио

0347    У Бјелице Бору капетану:

0348    „О Милићу Боро капетане!

0349    “Како примиш лист књиге бијеле,

0350    „Скочи брже на ноге лагане,

0351    “Па покупи Бјелице јунаке,

0352    „Хајде с војском у поље Грахово.“

0353    Ону посла, а четврту пише,

0354    Шаље књигу на равне Његуше

0355    А на руке војеводи Иву:

0356    „Радоњићу, моја десна руко,

0357    “Од старине племићу и бане!

0358    „Како примиш лист књигу бијелу,

0359    “Скочи брже на ноге јуначке,

0360    „Поздрави ми Маша капетана,

0361    “Купи, Иво, све листом Његуше,

0362    „Хајде с војском у поље Грахово.“

0363    Ону шаље, а пету написа,

0364    Шаље књигу у племе Ћеклиће

0365    А на руке војеводи Ђуру:

0366    „А на ноге, Ђуро војевода!

0367    “Војевода и соколе сиви!

0368    „Покупи ми све листом Ћеклиће,

0369    “Хајде с војском у поље Грахово.„

0370    Ону шаље, а шесту написа,

0371    Шаље књигу Ријечкој нахији,

0372    Сенатору Лукетину Саву:

0373    “Сенаторе, мој мили соколе!

0374    „Ти си мене вазде вјеран био,

0375    “И с Турцима вазде војевао,

0376    „Како примиш лист књигу бијелу,

0377    “Скочи брже на ноге јуначке,

0378    „Поздрави ми Ђока капетана,

0379    “Пак дигните Цеклињане листом,

0380    „Без крваве на крајину Жупе,

0381    “Пак кад дођеш селу Добрскоме,

0382    „Поздрави ми Ника капетана,

0383    “Нека дигну ђецу Добрљане,

0384    „Хајде с војском на поље Цетиње,

0385    “Јер вас чека Мирко војевода.„

0386    Ону шаље, седму написао,

0387    Седму посла књигу Љуботињу,

0388    На сокола Станка капетана:

0389    “А на ноге, Голубовић-Станко!

0390    „Покупи ми листом Љуботинце,

0391    “И поздрави Мила капетана,

0392    „Нека дигне Грађане јунаке,

0393    “Хајде с војском на поље Цетиње,

0394    „Ал’ похитај, мој соколе сиви,

0395    “Јер вас чека Мирко војевода.„

0396    Ону посла, а осму написа,

0397    Осму посла самом попу Ђуру,

0398    У књигу га књаже поздрављаше,

0399    И овако у њу говораше:

0400    “О војводо, све моје уздање!

0401    „Војводство си на сабљу добио,

0402    “Јер си вазде храбро војевао,

0403    „Зато сам те шевом учинио,

0404    “Да ти с мојом гардом комадираш,

0405    „Брже да си на поље Цетиње,

0406    “Да пред гардом будеш у Грахово,

0407    „Јер се, попе, царом завадисмо,

0408    “Ваља царом мегдан дијелити.„

0409    Кад се ситне књиге растурише

0410    Од Ријеке до Чева крвава,

0411    Војводама на руке падоше.

0412    Кад војводе књиге разгледаше,

0413    Војводе се на ноге дигоше,

0414    Поздравише редом капетане,

0415    Капетани редом стотинаше,

0416    Стотинаши момчад барјактаре,

0417    Барјактари ђецу десечаре,

0418    Десечари сву осталу војску,

0419    Да се брже дижу на оружје,

0420    Ударише на Грахово Турци.

0421    Кад то чуше млади Црногорци,

0422    Заповијед књаза свијетлога,

0423    Сви радосно на ноге скочише,

0424    Припасаше свијетло оружје;

0425    Тад скочише момчад барјактари,

0426    Тер развише свилене барјаке,

0427    Капетани војску окренуше,

0428    Пред њима су српске војеводе,

0429    Који желе војеват’ с Турцима,

0430    На Грахово мегдан дијелити,

0431    Јер су, брате, љути Црногорци,

0432    Јер им бјеше жалост останула,

0433    Кад је Омер паша ударао,

0434    Ђе утече здраво и весело.

0435    Ал’ војводе устављају војску,

0436    Причекују војеводу Мирка.

0437    Мало било, много не трајало,

0438    Ево, брате, Ријечке нахије,

0439    Има војске дванаест стотина,

0440    Али, брате, огња жестокога,

0441    Пред њима су силне поглавице,

0442    Којено сам пређе споменуо,

0443    Онда књаже с кнегињом изиде,

0444    Своју војску гледе и сехире,

0445    На пут њима благослове дају,

0446    Од Турака да се храбро бране,

0447    И јунаштво своје да покажу.

0448    Сва се њима војска поклонила,

0449    С барјацима књазу зафалише.

0450    Онда скочи Мирко војевода,

0451    Поклони се књазу и кнегињи,

0452    Па припаса свијетло оружје,

0453    А млађи му коња приведоше;

0454    Виловита коња окрочио,

0455    Обрну га уз поље Цетиње,

0456    За војводом сва остала војска.

0457    Априла је двадесет осмога,

0458    Кад војвода у Грахово дође,

0459    И на Хумац Катуњане нађе,

0460    Ђе су вељи тамбор учинили,

0461    Међу тамбор српске поглавице.

0462    Ту војвода војску уставио,

0463    И од пута мало починуо,

0464    Док одмори себе и војнике.

0465    Тадар Мирко војводе позива,

0466    С војводама разговор вођаше,

0467    Како треба војску разд’јелити

0468    И вас тамбор турски опколити

0469    И пашама на шанац удрити,

0470    И о томе много говорише,

0471    И способна војводе рекоше,

0472    Да се данас војска раздијели,

0473    Па с помоћу Бога великога,

0474    Да ми сутра на Турке удримо,

0475    У шанчеве Турке затворимо,

0476    Нек се спази грдни Османлија,

0477    У чију је земљу улазио,

0478    И нек позна што су Црногорци.

0479    Тад војвода Петровићу Мирко

0480    Скочи јунак на ноге лагане,

0481    Стаде српску разређиват’ војску.

0482    Првог српског војеводу зимну,

0483    По имену Петра Вукотића,

0484    “Вукотићу, од старине бане!

0485    „Ево тебе Оздринићи листом,

0486    “Под барјаком војске пет стотина,

0487    „И са војском два сокола сива,

0488    “Братучеда Јован-капетана,

0489    „Харамбашу Петровића Луку:

0490    “Хајде, Петре, с војском од запада

0491    „Низ Омутић високу планину,

0492    “Држи, Петре, на окупу војску,

0493    „Али немој с војском ударити,

0494    “Док ја даднем од боја знамеwе.„

0495    Па дозива Милоша сердара,

0496    Капетана војводу Илију:

0497    “Ха на ноге, двије поглавице,

0498    „Хајте с Петром Омутић-планини,

0499    ”И водите Цуца пет стотина,

0500    “И ставите војску у параду,

0501    „С десна крила Петра Вукотића.“

0502    Пак дозива два сива сокола,

0503    Два сокола до два капетана,

0504    По имену Станојевић-Бора,

0505    И јунака Бошка капетана:

0506    „Ха на ноге, два сокола сива,

0507    “Хајте с Петром Омутић-планини,

0508    „И водите војске пет стотина,

0509    “И ставите по начину војску,

0510    „С л’јева крила Петра Вукотића.“

0511    Па позива двије војеводе,

0512    По имену Лукетина Сава

0513    И војводу Петра с Љуботиња:

0514    „Ха на ноге, двије поглавице!

0515    “Подигните Ријечку нахију

0516    „И четири српска капетана,

0517    “Хајте с војском у Бабјак планину,

0518    „Удрићете низ Осјеченицу

0519    “На шанчеве цара честитога.„

0520    Пак дозива Ђура војеводу:

0521    “Ха на ноге, војевода Ђуро!

0522    „Ево тебе гарде шест стотина,

0523    “Све књажева бирана јунака,

0524    „И са гардом братучеда мога,

0525    “По имену Петровића Крца,

0526    „Води војску брду Корјенићком,

0527    “Да удариш војски из пријека,

0528    „Откуда се не надају Турци,

0529    “Да ударе црногорски вуци,

0530    „И ти друма широкога чува’

0531    “Од Клобука и од Корјенића.„

0532    Перјаничког зове капетана:

0533    “Ха на ноге, Мило капетане!

0534    „Раздијели ђецу перјанике

0535    “На војводе и на капетане,

0536    „Нека војску храбре и веселе.“

0537    А четврту војску оставио,м

0538    Оставио себе војевода

0539    И са војском три српске војводе

0540    И четвртог Паја капетана,м

0541    Да шњим иде у Орљу планину.

0542    Каде Мирко сву војску разреди,

0543    Тад војвода међу војском стаде,

0544    И сву онда слободити поче,

0545    И слово им бодрости давати:

0546    „Црногорци, моја браћо драга!

0547    “Ево на нас Отмановић-цара

0548    „И његова војска силновита,

0549    “Сада треба да дух ободримо

0550    „И на Турке сутра ударимо,

0551    “Да ми турску силу раскрхамо,

0552    „Нека знаду све те бановине,

0553    “Да су кадри млади Црногорци

0554    „На милитар царски ударити

0555    “И с пушкама посрамит’ лубарде,

0556    „С ножевима пушке бајунете;

0557    “И јошт, браћо, да се споменете,

0558    „Што сте страшни завјет учинили,

0559    “Пред нашијем књазом и кнегињом,

0560    „Да нећете жалит’ умријети

0561    “За свог књаза и за отачаство.„

0562    Кад војвода све слово изусти,

0563    У војску се учини знамење,

0564    Ударише свирке и мужике,

0565    Барјактари барјаке развише,

0566    А војводе војску окренуше.

0567    Боже драги, на свему ти фала!

0568    Дивно ли их бјеше погледати,

0569    Како војска весело иђаше,

0570    Особито ту књажеву гарду!

0571    На капе им орли двојеглавни,

0572    На њима су свилени барјаци,

0573    Све на нову форму начињени,

0574    На барјаке црногорска арма,

0575    Усред арме слово Данилово,

0576    Што војнике диже на јунаштво,

0577    Међу њима витез попе Ђуро,

0578    Сву је војску главом надвисио,

0579    Њему шљике у ордију нема

0580    До војводе Милош-Обилића.

0581    Априла је двадесет деветог,

0582    Кад се хоће војске ударити

0583    У Граховцу пољу широкоме.

0584    Ферук паша бјеше подранио

0585    Пити каву и авдес узети,

0586    Кад се њему даде погледати

0587    Око шанца на четири стране,

0588    Све угледа крстача барјака,

0589    Под барјаке силновиту војску,

0590    Кад погледа у Орљу планину,

0591    Виђе паша у ширину војску

0592    Баш од Орла високе планине,

0593    До студене Граховца ријеке,

0594    Па он зове Смаил-агин Деда:

0595    “О дед-аго, турска перјанице,

0596    „Силна војска у Орљу планину,

0597    “Међу војском једна поглавица

0598    „На ђогату коњу од мегдана,

0599    “Хала, Дедо, да страшна јунака!

0600    „Црни су му до рамена брци,

0601    Сједе њему на рамена брци

0602    “Ка соколу крила на кољена,

0603    „Токе су му прси запучиле,

0604    “За појас му двије пушке мале,

0605    „А од бедри сабља окована,

0606    “Од рамену пушка шеишана,

0607    „А у руке срчали дурбина,

0608    “Тер он наше разгледује шанце,

0609    „Мисли јунак на нас ударити:

0610    “Него узми срчали дурбина,

0611    „Нећеш ли га на дурбин познати.“

0612    Узе Дедо срчали дурбина,

0613    Како дурбин на око турио,

0614    Позна Дедо војеводу Мирка,

0615    Тер Феруку паши каживаше:

0616    „Ферук-пашо, драги господаре!

0617    “Оно ти је војевода Мирко,

0618    „Брат Данила Петровића књаза,

0619    “Силни јунак кано Здриновићу,

0620    „Он цијелом војском командира,

0621    “Зар не видиш, драги господаре,

0622    „Соколове младе Црногорце,

0623    “Како их је уредио Мирко

0624    „Око шанца на четири стране?

0625    “Сваки држи пушку преко крила

0626    „А десницу на јатаган-ножа,

0627    “Мисле Срби данас ударити,

0628    „Биће, пашо, хала од Турака,

0629    “Јер јунаци јесу Црногорци.„

0630    Када паша Деда разумио,

0631    Овако је њему говорио:

0632    “Бре не лудуј, Смаил-агин Дедо,

0633    „Не бојим се војеводе Мирка,

0634    “Док је мене шанца и топова

0635    „И царева бирана низама,

0636    “Рашћераћу влахе уз планину,

0637    „А војводу уфатити жива.“

0638    Ал’ не рече Турчин ако Бог да.

0639    Пак срдито на ноге скочио,

0640    Тер управи војску у параду,

0641    А поправи на шанце топове,

0642    Три хиљаде отправи војника,

0643    Да ударе Омутић-планини

0644    На јунака Петра Вукотића,

0645    А оправи царске коњанике

0646    И остале крајичнике Турке,

0647    Да ударе на књажеву гарду,

0648    На јунака војеводу Ђура.

0649    Каде Петар војску огледао,

0650    Скочи јунак на ноге лагане,

0651    Пак он зове Милоша сердара,

0652    Два сокола, оба капетана:

0653    „А на ноге, српски соколови!

0654    “Ево на нас Турци обрнуше,

0655    „Да се јутрос мушки покољемо.“

0656    Тад скочише српске поглавице,

0657    И лијепо војску уредише,

0658    Најпрви су млади барјактари,

0659    А за њима храбри начелници,

0660    А за њима сва остала војска,

0661    Пак Турцима поше у сретање.

0662    Жељни Турци, жељни Црногорци

0663    Црне, брате, крвце од јунаках.

0664    А када се близу саставише

0665    Ту се војске грдно поздравише

0666    Црним прахом и тешким оловом,

0667    Три се пута ватром преметнуше,

0668    Многи мртви на земљу падоше,

0669    Ал’ се не зна, чиј’ ће мегдан бити.

0670    Онда рече Петровићу Лука:

0671    „Што је ово, браћо Црногорци!“

0672    Пак истрже јатагана ножа,

0673    Пак у Турке јуриш учинио,

0674    С друге стране Боро капетане,

0675    По три турске посјекоше главе.

0676    Али пуче пушка од Турака,

0677    Тер погоди Петровића Луку,

0678    Мртав јунак паде земљи црној;

0679    Друга пуче пушка од Тураках,

0680    Тер пшогоди Бора капетана,

0681    И он јунак паде земљи црној;

0682    Црногорци кад то видијеше,

0683    Ђе падоше двије поглавице,

0684    Јошт се веће боју распалише,

0685    Тер фриснуше млади капетани,

0686    Стотинаши, момчад барјактари,

0687    Тер у Турке јуриш учињеше,

0688    А за њима сва остала војска,

0689    Кад угнаше у шанчеве Турке,

0690    Пет стотина глава посјекоше,

0691    И у шанац затворише Турке.

0692    А удрише царски коњаници

0693    На витеза војеводу Ђура,

0694    На књажеву гарду изабрану.

0695    Сада слуша’ боја жестокога!

0696    Кад се двије војске ударише,

0697    Црногорци и царски коњици,

0698    Ту се, брате, живи поваташе,

0699    Стоји цика малије пушака,

0700    Клепет стоји ножа и сабаља,

0701    С обје стране многи погибоше.

0702    Тадер скочи војевода Ђуро,

0703    Трже сабљу у десницу руку,

0704    Пак у Турке јуриш учинио,

0705    С друге стране Петровићу Крцо,

0706    А за њима сва гарда остала,

0707    Поломише царске коњанике.

0708    До шанчева цара честитога

0709    Двјести триде’с глава посјекоше.

0710    Ал’ да видиш војеводу Ђура!

0711    Он ми иде право на шанчеве

0712    С голом сабљом у бијелој руци,

0713    Шњиме иду многи Црногорци,

0714    Соколови лафи одабрани,

0715    Хоће јунак завјет да испуни,

0716    И шанчеве турске да продере.

0717    Кад се јунак шанца приватио,

0718    Ал’ га флотун царски дочекао,

0719    Ту војводу Турци погубише,

0720    И са шњиме халај-барјактара,

0721    Од Његуша Кустодију Маша,

0722    И остале неке соколове.

0723    Попе Ђуро, покојна ти душа!

0724    Твоје име никад не умире,

0725    Јер си вјечни спомен оставио.

0726    Ал’ не хоће, да узмиче гарда,

0727    Но једнако бојем уришује,

0728    Јере с гардом силан јунак бјеше,

0729    Који не зна, што је умријети,

0730    По имену Петровићу Крцо,

0731    Од сената вице-преседенте,

0732    Но једнако бојем уришује,

0733    А све шанце турске погледује

0734    Да би јунак у њих ускочио,

0735    Него флотун турски узбијаше,

0736    Живу ватру на гарду сипаше.

0737    А то гледа војевода Мирко,

0738    Ђе се страшна крвца пролијева

0739    Од Турака и Црногораца,

0740    Тадар ужди топа огњенога,

0741    И од боја учиње знамење

0742    На војводе и на капетане.

0743    Тад војводе на ноге скочише,

0744    И лијепо војску уредише,

0745    И управо на шанац одоше.

0746    А када се близу примакоше,

0747    Поглавице војски говорише:

0748    „Ха сад, браћо, сиви соколови!

0749    “А у име Бога великога

0750    „И у здравље књаза свијетлога!“

0751    Сад да ти је, побро, погледати!

0752    Кад удфрише одсвуд Црногорци

0753    На шанчеве цара честитога,

0754    Стаде хука крстача барјака,

0755    На крстача орла великога,

0756    Скачу момци, ка да су под крила,

0757    И на шанац страшно ударише.

0758    Ал’ их Турци добро дочекаше

0759    Црним прахом и тешким оловом,

0760    И зорно се Турци опријеше,

0761    Јер шанчеве своје не пушташе,

0762    Но на ватру војску дочекаше,

0763    Сипљу огањ на свакоју страну.

0764    Пучу пушке, броја се не знаде,

0765    Грме топи, просипљу картучи,

0766    А кумпаре лете под облаке,

0767    Разбијају под облак ептире,

0768    Паше трче шанцу на све стране,

0769    Уређују војску у параду,

0770    Поправљају на шанце топове;

0771    Црногорац не зна за параду,

0772    Нити знаде, што пучу лубарде,

0773    Уриш чине, никад не престају,

0774    И на шанац живу ватру дају.

0775    Ту се чини страшна батарија,

0776    Што до данас виша била није

0777    Од Тураках и Црногораца.

0778    Како вјетри траву повијаху,

0779    Тако мртви, рањени падаху.

0780    Не чуди се, драги побратиме,

0781    Који носиш име од Србина,

0782    Јер је таква страшна батарија,

0783    Стари ми се поклаше крвници,

0784    Од тутња се ништа не чујаше,

0785    А од дима ништа не виђаше.

0786    Гледа јунак Петровићу Мирко

0787    Кроз његова срчали дурбина,

0788    Гледа јунак на четири стране,

0789    Да се не би поломила војска,

0790    Али ништа виђет’ не могаше

0791    Од густога дима из пушака,

0792    Него ђегђе крстача барјака,

0793    Што кроз маглу пролећети ћаше,

0794    Кано мјесец кроз мутне облаке.

0795    Када било дневи око подне,

0796    Ферук паша у муку се нађе,

0797    Изгибоше њему начелници,

0798    По избору царски алај-бези,

0799    Погибоше цареви бимбаше,

0800    Изгибоше на топе тобџије,

0801    Тер два топа престаше пуцати,

0802    Јере живи огањ не даваше.

0803    Кад се паша виђе у невољу,

0804    Био барјак диже од зламења,

0805    С топовима пуца без олова,

0806    Да би Срби натраг узмакнули

0807    И од боја мало починули.

0808    Црногорци не знаду зламења,

0809    Нити знаду, шта је починути,

0810    Но једнако шанцу уришују.

0811    Тадер се је паша присјетио

0812    За науку старца Омер-паше,

0813    Пак отиде тужан под шатором,

0814    Љуто цвили, а сузе пролива,

0815    И проклиње дане и године

0816    И Авдула султана својега,

0817    Који га је на зло напутио

0818    И на Црну Гору отправио.

0819    Но да видиш војеводе Мирка!

0820    Често јунак топа ужижаше:

0821    Војводама на знање чињаше,

0822    Да ми војску храбре и веселе,

0823    Траја ватра до мрака мрклога;

0824    Двија уре јесте ноћи било,

0825    Кад од боја војске починуше;

0826    Бој је траја’ шеснаест сахата,

0827    Нит’ сједоше, нит’ љеба једоше,

0828    Нит’ од боја та дан починуше.

0829    Турцима је добра срећа била,

0830    Јере више није дневи било,

0831    Ћаху Срби шанац освојити

0832    И све Турке под сабљом турити,

0833    И на томе мегдан прекинути,

0834    Но их тавна нојца уфатила.

0835    Ал’ да видиш младе Црногорце!

0836    Око шанца ватру наложише,

0837    А пјевају пјесму од побједе,

0838    А све вичу: „предајте се, Турци,

0839    “Предајте се, да вас не кољемо!„

0840    Кад у јутро јутро освануло,

0841    Подранио војевода Мирко,

0842    Тер разгледа мртве и рањене,

0843    Мртве даде одмах закопати,

0844    А рањене посла у Грахово.

0845    Па позива сокола сивога,

0846    По имену Хери де ла Руја,

0847    Који бјеше из града Парижа,

0848    А саклетар књаза свијетлога:

0849    “Деларује, мој сиви соколе!

0850    „Хајде пођи турскоме тамбору,

0851    “Поздрави ми два паше царева,

0852    „Нека дођу, да ми се предаду,

0853    “И предаду цареве топове

0854    „И остало свијетло оружје,

0855    “И зада’ им моју вјеру тврду,

0856    „Животу им ништа бити неће.

0857    “Ако ли се не шћену предати

0858    „И предати царево оружје,

0859    “Задај њима моју вјеру тврду,

0860    „Да ћу сутра на њих ударити

0861    “И све Турке под сабљу турити.„

0862    Када Француз ријеч разумио,

0863    Скочи јунак на ноге лагане,

0864    Оде право турскоме тамбору

0865    Под шатором, ђе паше сјеђаху.

0866    Њима Француз добро јутро зваше,

0867    Оба паше Бога прифатише.

0868    Деларује њима проговара:

0869    “Поздрав вам је од војводе Мирка,

0870    „Зове оба, да му се предате,

0871    “Да предате цареве топове

0872    „И остало свијетло оружје,

0873    “Пуштаће вас здраво и весело.

0874    „Ако ли се предати нећете,

0875    “Даје вама своју вјеру тврду,

0876    „Да ће сутра на вас ударити

0877    “И сву војску под сабљом турити.

0878    „И ја велим, да му се предате,

0879    “Да ви цару војску не губите,

0880    „Јер се, Турци, бранит’ не можете,

0881    “Видите ли одсвуд Црногорце

0882    „Ђе су вама друма прекинули

0883    “А живу вам воду уватили?„

0884    Ферук паша пристати хоћаше,

0885    Али јунак Кадри-паша неће,

0886    Но Француз паша проговара:

0887    “Деларује из града Париза,

0888    „Поздрави ми војеводу Мирка,

0889    “Ја сам волиј главу изгубити

0890    „Но царево предати оружје

0891    “И срамотно у Цариград поћи.„

0892    Деларин се натраг повратио,

0893    Све кажује војеводи Мирку.

0894    Када јунак ријеч разумио,

0895    Он изнова војску наредио,

0896    Рече јунак јутра ударити

0897    И све Турке под сабљом турити.

0898    У ријечи у коју збораше,

0899    Ево њима ситна књига дође

0900    Из Требиња града бијелога,

0901    Од Србина добра пријатеља:

0902    “На знање ти, војевода Мирко!

0903    „Силан индат иде Ферук-паши

0904    “Од Требиња града бијелога,

0905    „Три тамбора царева низама

0906    “А хиљаду осталих Турака

0907    „Баш од Босне и Херцеговине,

0908    “Но ако си јунак, ка те кажу,

0909    „Ну дочека царева индата.

0910    “Ако теби Бог и срећа даде,

0911    „Да разбијеш индат у планину,

0912    “Сви су твоји у Граховац Турци.„

0913    Кад војвода књигу проучио,

0914    Од радости на ноге скочио,

0915    Пак позивље двије војеводе

0916    По имену Лукетина Сава

0917    И војводу Петра с Љуботиња:

0918    “Ха на ноге, двије поглавице,

0919    „Подигните Ријечку нахију

0920    “И четири храбра капетана,

0921    „Хајте с војском на друм од Требиња

0922    “У крваве доле Миротинске,

0923    „Да чекате царева индата,

0924    “И да индат царев разбијете.„

0925    Пак позива једнога јунака,

0926    Баш сердара Јовићевић-Сава:

0927    “Ха на ноге, мој сиви соколе!

0928    „Води гарду с Ријечком нахијом

0929    “У крваве доле Миротинске,

0930    „Уфатите друме у планину,

0931    “Па ми снажно удрите на Турке,

0932    „Нећу ни ја сјеђети залуду.“

0933    Тад скочише српске поглавице,

0934    Силновиту војску подигоше,

0935    Обрнуше шњоме уз планину,

0936    Ђе гледају паше из шанчева.

0937    Тада скочи Петровићу Мирко,

0938    И даде ми знати војводама,

0939    Како мркне и почине сунце,

0940    Да примакну до шанчева војску.

0941    Кад у јутро јутро освануло,

0942    Најпрвога од маја мјесеца

0943    На Христово на вознесеније,

0944    Кад Турцима дође погибија,

0945    Турски се је индат подигнуо

0946    Од Требиња града бијелога,

0947    Хита индат у пољу Граховцу.

0948    А кад дође горе у планину

0949    На крваве доле Миротинске,

0950    Виђе Турчин крстаче барјаке

0951    Око друма на обије стране,

0952    Виђе Турчин, пак се усплахнуо.

0953    Тад викнуше српске поглавице;

0954    „Стан’, Турчине, куд си наклопио,

0955    “Ти нијеси друма угодио.„

0956    Па ми страшно удрише на Турке,

0957    С једне стране гарда изабрана,

0958    С друге стране Ријечка нахија.

0959    Ал’ се Турци зорно опријеше,

0960    Тер се војске страшно ударише,

0961    Погоне се војске по мегдану

0962    По сахата тамо и овамо,

0963    Кад је пола од сахата било,

0964    Црногорци јуриш учињеше

0965    С ножевима у бијеле руке,

0966    Јадни Турци трпјет’ не могаше,

0967    Него своје плећи окренуше,

0968    Бјеже тужни пут града Клобука,

0969    Пут Клобука и пут Коренића,

0970    Ђено има хода два сахата.

0971    Ал’ како ће, брате, утекнути

0972    Црна врана сивоме соколу,

0973    Али соко орлу великоме,

0974    А камо ли Турчин Црногорцу?

0975    Ћераше их до града Клобука,

0976    До Клобука и до Коренића,

0977    Не пушташе жива ђавољега,

0978    Ни да каже, како им је било,

0979    То свједоче крајичници Турци,

0980    Којизи су очима гледали

0981    Са бедема из града Клобука,

0982    Узеше им млади Црногорци

0983    Много пуста небројена блага,

0984    Прах, олово и другу захиру,

0985    Што пашама у око иђаше,

0986    Па се војска натраг повратила,

0987    Сваки носи од Турчина главу,

0988    Неки двије, а неки четири,

0989    Носе турско свијетло оружје,

0990    Очекују војеводу Мирка,

0991    Што ће бити горе у планину.

0992    Кад војвода гласе разумио,

0993    Да је турски индат погинуо,

0994    Тад војвода на ноге скочио,

0995    И на шанац сву војску разреди:

0996    С љева крила Петра Вукотића

0997    С братучедом Јован-капетаном,

0998    А до Петра Милоша сердара

0999    С побратимом војводом Илијом,

1000    До Илије Бошка капетана,

1001    А до Бошка Бјелице јунаке;

1002    С десна крила уредио Мирко,

1003    Уредио три српске војводе,

1004    Радоњића Ива војеводу

1005    С побратимом Машом капетаном,

1006    А до Ива Мартиновић-Марка

1007    С капетаном Шпадијером Стефом,

1008    А до Марка војеводу Ђура,

1009    Војеводу Ђура Поповића,

1010    А до Ђура Паја капетана;

1011    По сриједи војевода Мирко

1012    С перјаничким Милом капетаном,

1013    Пак се шанац турски ударише.

1014    Кад то виђе паша Ферук паша,

1015    Препаде се, злосретња му мајка!

1016    Пак побјеже, црн му образ био!

1017    Ал’ не бјежи јунак Кадри-паша,

1018    Но уставља царева низама,

1019    Шупље коло чини од низама,

1020    Сипље огањ на свакоју страну,

1021    Тер он себе и топове брани.

1022    Ал’ му коло ништа не помаже,

1023    Црногорци коло проломише,

1024    Млоге Турке под сабљом турише,

1025    И цареве топове узеше,

1026    Кадри-паши главу посјекоше,

1027    Пос’јече га стари мегданџија

1028    А од Цуца војвода Илија.

1029    Бјеже јадни уз планину Турци,

1030    Ћерају их црногорски вуци.

1031    А то гледа из Космача вила,

1032    Тер позива три добра јунака

1033    По имену Лукетина Сава,

1034    Војеводу Петра с Љуботиња

1035    И сердара Јовићевић-Сава,

1036    Овако им говораше вила:

1037    “Што трајете, српске поглавице,

1038    „Али сте се јутрос посилили,

1039    “Ђе сте много глава окинули,

1040    „Зар не знате, али не чујете,

1041    “Да је јутро Мирко ударио

1042    „Са свом војском и са војводама

1043    “На два паше цара честитога?

1044    „Вас ми шанац турски раскрхаше,

1045    “Кадри-паши главу посјекоше,

1046    „А цареве топове узеше,

1047    “Ферук тужан бјежи уз планину,

1048    „За Феруком сва царева војска,

1049    “Ћерају их млади Црногорци,

1050    „Хиљаду су глава окинули.

1051    “Но на ноге, Срби, сокјолови,

1052    „Да ви царску војску претечете,

1053    “Да од врага не утече трага.„

1054    Кад то чуше српски соколови,

1055    Сви од земље на ноге скочише,

1056    Побачаше од Турака главе

1057    И турачко свијетло оружје,

1058    Своје шарке пушке прифатише,

1059    Пак на двоје војску разредише,

1060    И Турцима поше у сретање.

1061    Кад дођоше долу Миротинском

1062    И књажева гарда одабрана,

1063    Страшан стоји тутањ уз планину,

1064    Бјеже Турци како горски вуци,

1065    Ћерају их млади Црногорци,

1066    Соколови крилати орлови,

1067    Што Турчину не да одмакнути,

1068    Но му ножем одсијеца главу.

1069    Кад то виђе Ријечка нахија

1070    И књажева гарда одабрана,

1071    Што учиње Катунска нахија,

1072    Фрисну војска, ка да се помами:

1073    “Стан’, Феруче, да се поздравимо,

1074    „Срамота је без здравице поћи,

1075    “Што ћеш цару честитоме казат’?!„

1076    Пак сприједа удрише на Турке,

1077    А о зада млади Катуњани.

1078    Мио Боже, на свему ти хвала!

1079    Ко ће ово пером описати

1080    Ал’ у пјесму, побре, споменути,

1081    Кад се војске двије ударише

1082    У крваве доле Миротинске,

1083    Једна турска, а друга ришћанска,

1084    Стаде црне земље тутњавина,

1085    Разлежу се брда и долине,

1086    А тресе се дрвље и камење

1087    Од онога огња жестокога,

1088    Више војске облак се навуче

1089    Од онога дима из пушака,

1090    Тер над њима помрачило сунце,

1091    Разгоне се војске по долинам’

1092    И по брдим’, високим планинам’.

1093    Док престаде пушка талијанка

1094    И царева пушка гарабинка,

1095    Стаде клепет ножа и палоша,

1096    Бајунета, сабље и ханџара,

1097    Тада Срби одсвуд нападоше,

1098    И страшно ми на Турке удрише:

1099    Ту се разнат’, брате, не могаше

1100    Ни војводе, нити капетана,

1101    Стотинаша, нити барјактара,

1102    Десечара, ни простог војника,

1103    Него сложно разагоне Турке,

1104    По разбоју крв се пролијева,

1105    Тешки камен од оке носаше,

1106    У крви су угрезли јунаци,

1107    Тер се многи познат’ не могаху.

1108    Наскачу се млади Црногорци,

1109    Ко ће више глава окинути,

1110    Да часније може књазу доћи.

1111    Ћераше их млади Црногорци,

1112    До Клобука града бијелога,

1113    Ту господу многу исјекоше

1114    Од Стамбола града бијелога,

1115    И осталих царскијех војника

1116    За четири хиљаде Турака.

1117    Сам’ утече паша Ферук паша,

1118    Уведе га Смаил-агин Дедо.

1119    Нека бјежи, весела му мајка!

1120    Он ће казат’ Авдулу султану,

1121    Како му је ратовање било

1122    Са Данилом Петровићем књазом.

1123    Па се српска повратила војска

1124    Искићена турскијем главама

1125    И многијем турскијем оружјем,

1126    Звијездама и са медаља,

1127    Које бјеху с Турака скинули.

1128    У Граховац прикупи се војска,

1129    И од боја трудна починула

1130    Под шаторе цара честитога.

1131    Тада скочи војевода Мирко,

1132    По добићу јунак књигу пише

1133    Своме брату Петровићу књазу:

1134    “Поздрав вама, књаже и књагино!

1135    „Од вашијех редом поглавица,

1136    “Од војника твога свакојега,

1137    „Ми с Турцима мегдан дијелисмо,

1138    “Вјечни спомен овден остависмо,

1139    „Осам хиљад глава остависмо,

1140    “И Кадрика-пашу царевога.

1141    „Узесмо им огњене топове,

1142    “Све шаторе и турско оружје,

1143    „Прах, олово и другу захиру,

1144    “Другог блага, есапа му нема.

1145    „А и ми смо, књаже, изгинули,

1146    “Сто и тридесет и седам јунака,

1147    „Све по избор бољи од бољега,

1148    “Међу њима неке поглавице,

1149    „Које, књаже, морам споменути:

1150    “Погибе нам један силан јунак,

1151    „Шев од гарде, војевода Ђуро,

1152    “Са сердаром Ђурашковић-Ђуром,

1153    „И погибе Петровићу Лука

1154    “Из крвава села Марковине

1155    „С побратимом Бором капетаном

1156    “Од витешке од куће Милића,

1157    „И погибе алај-барјактаре

1158    “Од Његуша Кустодија Машо,

1159    „И погибе соко тица сива,

1160    “По имену Манојловић Ристо,

1161    „Твога, књаже, хитра перјаника,

1162    “Али приђе,м нег’ је погинуо,

1163    „Тридесет је посјека Турака.

1164    “Ал’ их, књаже, не треба жалити

1165    „Ниједнога, што је погинуо,

1166    “Јере гинут’ они никад неће,

1167    „Јер су вјечни спомен оставили,

1168    “Доклен тече сунца и Грахова.

1169    „Пет стотина има рањеније

1170    “Од пушака и од бајунета,

1171    „Црногорца по избор јунака,

1172    “Шиљемо их на поље Цетиње,

1173    „А сва војска сједи у Граховцу,

1174    “И чекамо од вас заповједи,

1175    „Хоћемо ли подигнути војску

1176    “И узети сву Херцеговину

1177    „До Мостара града бијелога,

1178    “До Циљана Црнојевић-Ива!

1179    „Што је наше од старине било.“

1180    А кад књазу ситна књига дође,

1181    Виђе књаже радоснога гласа,

1182    Пак весело на ноге скочио,

1183    Даде уждит’ стотину топова,

1184    Пак војводи књигу отписује:

1185    „Поздрав тебе, Мирко војевода!

1186    “И војнику моме свакојему,

1187    „Враћ’те војску, хајте Гори Црној,

1188    “Јере нема више ратовања,

1189    „Јере нама добра помоћ дође

1190    “Од Русије и земље Француске,

1191    „Баш четири велике ђемије,

1192    “Свака носи по сто лубарада,

1193    „На њима су силнизи јунаци,

1194    “Од Русије силни капетани

1195    „По имену Тодор Јушковићу,

1196    “Од Француске Дела Гравијера,

1197    „Пристали су под град Дубровнику,

1198    “Пак не даду више ратовати,

1199    „Ни султану војску подизати.“

1200    Кад војводи ситна књига дође,

1201    Он свијема глас и књигу каже.

1202    Кад то чуше млади Црногорци,

1203    Ту весеље страшно учињеше,

1204    Пак одоше шићар дијелити

1205    На војника редом свакојега,

1206    Војводама дају старјешинство.

1207    Господару књазу свијетломе

1208    Оставише зелене топове

1209    И остало све царско оружје,

1210    Све барјаке, зв’језде и медаље,

1211    Да то држи у арсенат књаже

1212    Рад спомена турске погибије,

1213    И два хата паша царевије

1214    Под пусатом, хузда сребрније.

1215    Пак скочише тадар Црногорци,

1216    А пред њима српске војеводе,

1217    Здраво доше на поље Цетиње,

1218    Лијепо их књаже дочекива,

1219    Весеље им чини из топова,

1220    И овако њима проговара:

1221    „Фала вама, браћо Црногорци,

1222    “Фала вама, лави одабрани,

1223    „Кад сте такви силени јунаци!

1224    “Ми наш дио царства осветисмо,

1225    „На Косово што је погинуло,

1226    “Да нас нико прекорит’ не може.„

1227    Садај вјеруј, брате Славјанине!

1228    Ову пјесму моју од истине,

1229    Али вјеруј, ал’ како ти драго,

1230    Ал’ ће Турчин ово вјеровати,

1231    И наш сусјед, који је гледао

1232    Сврх Врсника, високе планине.

1233    И да сте ми здраво и весело,

1234    Црногорци, сиви соколови!

0001    Диван чини Цар-Отмановићу

0002    У Стамболу на своме дивану,

0003    Све му лале стале на дивану,

0004    Његове су лале и риџали,

0005    Стамболије оџе и хаџије.

0006    Кад је царе диван саставио,

0007    На дивану тужбу учинио:

0008    “Чули те ме, лале моје драге,

0009    „Од Мурата цара с Косовога

0010    “Има пуно пет стотин’ година,

0011    „Од кад нам је задобио царство,

0012    “Царовасмо пет стотин’ година,

0013    „Ратовасмо су седам краљева,

0014    “Ниједноме земље не пуштисмо,

0015    „Лале моје, од нашега царства,

0016    “Од Европе од Отмановине

0017    „До Данилу Петровићу књазу.

0018    “Књаз Данило осамовољио,

0019    „Не боји се цара ни ћесара,

0020    “Пружи ми се у земљу Турћију,

0021    „Пружи ми се уз Херцеговину,

0022    “Притиште ни Скендербеговину,

0023    „Притиште ми седам кадилука,

0024    “Развали ми тридес паланака,

0025    „Које су ми грађене с ферманом;

0026    “Одметну ми подајничку рају,

0027    „А најприје, моје лале драге,

0028    “Од санџака од Херцеговине

0029    „Одметну ми Жупу и Грахово,

0030    “Има пуно дванаес година,

0031    „Ни ми дају гроша ни харача,

0032    “Ни турскога хака са земаља.

0033    „И то књазу алалити ћасмо,

0034    “Но се пружи у земљу Турћију,

0035    „Одметну ми Пиву и Дромњаке,

0036    “За све јаде Зубце и Бањане,

0037    „На Бањаним’ обали ми кулу,

0038    “Пос’јече ми цареве сејгмене,

0039    „Понесе ми од боја топове,

0040    “Што су нама стари задобили

0041    „Под Клобуком градом бијелијем

0042    “У мошковског силна џенерала.

0043    „А знате ли, лале моје драге,

0044    “Кад притисне сву Херцеговину,

0045    „Хоће Босну ласно притиснути,

0046    “Нашему ће дину додијати,

0047    „Кад састави Босну и Србију,

0048    “Црну Гору и Херцеговину,

0049    „Мога би нам царство преузети.

0050    “Моје лале, да се промучимо,

0051    „Ми да наше царство придржимо!

0052    “Је ли була родила Турчина

0053    „У Стамболу, нашем Цариграду,

0054    “Да учини измет цару своме,

0055    „Да му дадем војску регулану,

0056    “Ради вјере и турскога дина,

0057    „Силне војске колико му драго,

0058    “А за војском таин и топове

0059    „И велико благо небројено,

0060    “Да изведе моју силну војску,

0061    „Лале моје, на Херцеговину,

0062    “Да понови цареве границе,

0063    „Да начини тридес паланака,

0064    “Да ми рају подајничку врне,

0065    „Па отоле војску да обрне,

0066    “Да удари на Карадаглију.

0067    „Црну Гору ватром да опали,

0068    “А седмеро Брда подарачи,

0069    „Да јењише Петровића књаза,

0070    “Црној Гори име пређедемо,

0071    „Јењи-шеер да је назовемо,

0072    “Тада бисмо царовали с миром,

0073    „И за дуго царство придржали.

0074    “Валај билај и тако ми дина!

0075    „Дао би му шћерцу за љубовцу

0076    “И сувише мохур од Стамбола,

0077    „Био би ми мохур саибија,

0078    “Првог лале бит’ у мени неће.„

0079    Кад је царев диван разумио,

0080    Сви су Турци ником поникнули,

0081    У госпоцки диван погледали

0082    За три сата и седам декика,

0083    Не нађе се бега ни везира,

0084    Да бесједи с царом на дивану,

0085    Већ подоцкан Ђино паша стари

0086    Мефлећета града Међедина,

0087    Он овако бесједи султану:

0088    “Султан-царе, драги патишафу!

0089    „Дај ти мени војску регулану,

0090    “Силне војске дванаес хиљада,

0091    „Регулане војске изабране.

0092    “Све солдате из Анатолије,

0093    „И пред њима Ферис-пашу млада

0094    “И дај мени санџак барјак царски,

0095    „Без њега ми војевања нема,

0096    “За борјаком од боја топове,

0097    „Златну халку са Стамбол-капије

0098    “И тумбака топа великога

0099    „И два брата два Реџеповића

0100    “И четири велике тумбаре,

0101    „Чим ћу палит’ куле на ћенаре,

0102    “И прангије, чим ћу бранит’ војску;

0103    „И дај мени на море бродове,

0104    “Да завезем на ђемије војску,

0105    „Да се твоја не умори војска,

0106    “На Европу џадом путујући.

0107    „Док изидем под Херцеговину,

0108    “На суво ћу војску истурити,

0109    „Херцеговце љуте покупити,

0110    “Који полу царевине бране.

0111    „Има војске дванаес хиљада.

0112    “Више мени војске не требује,

0113    „Шњима ћу ти на границе доћи,

0114    “Поновићу цареве границе,

0115    „Начинити тридес паланака,

0116    “Рају ћу ти подајничку врнут’.

0117    „Отоле ћу војску обрнути

0118    “Те удрити на Карадаглију,

0119    „Црну Гору ватром опалити,

0120    “Сва ћу Брда таби учинити,

0121    „Јењисаћу Петровића књаза,

0122    “Пређес име малој Гори Црној,

0123    „Јењи-шеер назват’ је султану,

0124    “На Цетињу развалићу цркву,

0125    „Батаљити звоно принципово,

0126    “Начинити меџиди џамију,

0127    „Те учинит’ дину задужбину,

0128    “Тада ћемо царовати с миром

0129    „И за дуго придржати царство.“

0130    То збораше, Бога не мољаше,

0131    Тако њему ни помоћи неће.

0132    Кад разумје султан на дивану,

0133    Ђино-паши ријеч бесиђаше;

0134    „Лало моја, Ђино паша стари!

0135    “Мојијем ћеш царством управљати.„

0136    Све му даде, што је заискао,

0137    Силне војске дванаес хиљада,

0138    И пред њима Вериз-пашу млада,

0139    Даде њему санџак барјак царски

0140    И велике од боја топове,

0141    И даде му на мору бродове,

0142    Те завезли у ђемије војску

0143    И велику рану и џебану.

0144    Кад се силне паше завезоше,

0145    Цар пашама хаир даву даје:

0146    “Ајте с Богом, моје лале драге,

0147    „Баш у супрот динском душманину.

0148    “Да ви мало до невоље дође,

0149    „Наћићете пријатеља мога,

0150    “Пријатеља од Беча ћесара,

0151    „Даће вама праха и ђулета

0152    “И бешкога хљеба за солдате

0153    „Из бијела Дубровника града,

0154    “Помоћ’ ће ви, преварит’ ве неће.„

0155    Отолен се паше подигнуше,

0156    И дењизом војску затурише,

0157    Истурише под Херцеговину,

0158    Па на суво војску извезоше,

0159    А на суву џаду натурише.

0160    Ето силне војске на Билећу,

0161    На Билећу табор учинише,

0162    Починуше два мјесеца дана,

0163    Док окупи Херцеговце љуте,

0164    Који полу царевине бране;

0165    Па с’ отолен војска подигнула,

0166    Царска сила на Бањане дође,

0167    На Бањане табор учинише,

0168    Починуше за неђељу дана,

0169    Док за војском таини стигнуше;

0170    Па се сила царска подигнула,

0171    На границу књазу ударише.

0172    Дочека их протопопе Лука

0173    Су његово стотину пандура

0174    Од равнога племена Бањана,

0175    Бој бијаху, боље не могаху,

0176    Док га царска сила освојила.

0177    Потискоше протопопа Луку,

0178    Четири му изгубише друга:

0179    Од Грахова Ћетка барјактара

0180    А до њега Јездовић-Јована,

0181    Од Бањана Петра Радовића

0182    А до њега дели Ђока малог.

0183    Кад видио протопопе Лука,

0184    Када виђе, е му не помаже,

0185    Ситне књиге на Цетиње пише:

0186    “Књаз-Данило, земљи господаре!

0187    „Ево су нам ударили Турци,

0188    “Царска сила низ Херцеговину,

0189    „Удрили су Турци на границу,

0190    “Е су Турци мене потиснули,

0191    „Четири ми друга изгубише,

0192    “На Вилусе табор учинише,

0193    „Индат мене, ако Бога знадеш.“

0194    Ситне књиге земљу прегазише,

0195    На Цетиње часком допануше,

0196    А на руке Петровићу књазу.

0197    Кад видио, књиге што му кажу,

0198    Милије му од свијета биле,

0199    Ће с’ удрили на границу Турци;

0200    Жели боја, да Србе помене

0201    На Косову што су погинули.

0202    Он погледа по својој биљарди,

0203    Док угледа Филиповић-Петра

0204    И до њега протопопа Пера:

0205    „Брже да сте на Грахово равно!

0206    “Ево су нам Турци ударили,

0207    „Царска сила низ Херцеговину,

0208    “Удрили су Турци на границу,

0209    „Поп ни Лука у невољи цмили,

0210    “Е су Луци притужили Турци,

0211    „Четири му друга изгубили,

0212    “На Вилусам’ табор учинили,

0213    „Чувајте ми робље од Турака,

0214    “Док окупим малу Гору Црну,

0215    „Да цареву силу дочекамо.“

0216    Па привати калем и хартију,

0217    Књиге ситне на племена пише,

0218    На војводе и на капетане.

0219    Прву шиље у Трешњево равно,

0220    А на руке Милошу сердару:

0221    „Најближи си тамо на ћенару,

0222    “Јес’ ли чуо, јес’ ли разумно,

0223    „Е су нама Турци ударили,

0224    “Сила царска низ Херцеговину,

0225    „Удрили су Турци на границу,

0226    “Поп нам Лука у невољи цмили.„

0227    (Све му што је и како је каже.)

0228    “Брже купи све Цуце камене,

0229    „Да си шњима на Грахово равно,

0230    “Ту ћеш наћи војеводу Анта,

0231    „Жели боја дфа освети баба,

0232    “А до њега Паула сердара,

0233    „Жели боја да брата освети,

0234    “Онђе ћете починути с војском,

0235    „Ма на Турке ударит’ немојте,

0236    “Да ве љута не удари гуја,

0237    „Док окупим малу Гору Црну,

0238    “Да цареву силу дочекамо.„

0239    Ону шиље, другу књигу пише,

0240    Те је спреми Чеву каменоме,

0241    А на руке змају огњеноме:

0242    “Чуј, војвода, Петре Вукотићу,

0243    „Јес’ ли чуо, јес’ ли разумио,

0244    “Е су нама Турци ударили,

0245    „Царска сила низ Херцеговину,

0246    “Удрили су на границу Турци,

0247    „Поп нам Лука у невољи цмили,

0248    “Е су Луци притужили Турци.„

0249    (Све му што је и како је каже.)

0250    “Брже купи Озриниће љуте,

0251    „Да си брже на Грахово равно,

0252    “Не остави старога Машана,

0253    „Он је добар уређиват’ војску,

0254    “И три Вука Машанова сина,

0255    „Ђе ударе не требују муње.“

0256    Ону шиље, трећу књигу пише,

0257    Опреми је у Бјелице тврде,

0258    А на руке Бору капетану:

0259    „Чу л’, Бориша, мене, капетане,

0260    “Јес’ ли чуо, јес’ ли разумио,

0261    „Е су нама Турци ударили,

0262    “Сила царска низ Херцеговину.„

0263    (Све му што је и како је каже.)

0264    “Него купи све Бјелице листом,

0265    „Да си брже на Грахово равно,

0266    “Онђе ћете починути с војском,

0267    „А наТурке удрити немојте,

0268    “Док ви индат од Цетиња спремим.„

0269    Ону шиље, а четврту пише,

0270    Опреми је у племе Његуше,

0271    А на руке Радоњић-војводи:

0272    “Јес’ ли, Иво, разумио дивно,

0273    „Е су нама ударили Турци,

0274    “Сила царска низ Херцеговину,

0275    „Поп нам Лука у невољи цмили.“

0276    (Све му што је и како је каже.)

0277    „Брже купи све племе Његуше,

0278    “Да си брже на Грахово равно,

0279    „Онђе ћете починути с војском,

0280    “Ма на Турке удрити немојте,

0281    „Док окупим малу Гору Црну,

0282    “Да цареву силу дочекамо.„

0283    Ону шиље, пету књигу пише,

0284    Опреми је питому Цеклину.

0285    А на руке Лукетићу Саву:

0286    “Чуј, сердару, Лучићу Савићу,

0287    „Е су Турци нама ударили

0288    “Царска сила низ Херцеговину.„

0289    (Све му што је и како је каже

0290    Ђе поп Лука у невољи цмили).

0291    “Брже купи нахију цеклинску,

0292    „Да идемо на Грахово равно,

0293    “Да цареву силу дочекамо.„

0294    Ову шиље, шесту књигу пише,

0295    Опреми је селу Љуботињу,

0296    А на руке силну попу Ђуру:

0297    “Чуј, војвода, силан попе Ђуро,

0298    „Земан дође ваља војевати,

0299    “За крс часни крвцу прољевати,

0300    „Ми да Србе старе поменемо,

0301    “На Косово што су погинули.„

0302    Кад је ситне књиге растурио,

0303    Он дозива Петровића Мирка:

0304    “Ево тебе, брате, Цетињани,

0305    „Све Бајице, шњима Доњекрајци,

0306    “А ево ти од боја топови,

0307    „Да си брже на Грахово, Мирко,

0308    “Онђе ћете све војводе наћи,

0309    „Лијепо ћеш починути с војском,

0310    “Па ћеш, Мирко, уводити Турке.

0311    „Кад на здравље Спасов данак дође,

0312    “Предвојићеш на четворо војску,

0313    „Са четири стране ударите,

0314    “Крв пролијте, зажалит’ немојте,

0315    „Ради Бога и крста часнога,

0316    “Ради срца и слободе драге,

0317    „Немој пуштит’ из Грахова Турке

0318    “Да унесу цареве топове

0319    „И свилено царево чадорје,

0320    “Е т’ овамо повратишта нема.„

0321    Кад разумје Петровићу Мирко,

0322    Приватио војску и топове,

0323    Ето Мирка на Грахово равно.

0324    Каде Мирко на Грахово дође,

0325    Све војводе на Грахово нађе.

0326    Војводама божју помоћ викну,

0327    Војводе су на ноге ђипнуле,

0328    Те му с нога помоћ одазивљу.

0329    Мало сјели, те су починули,

0330    Тада рече Петровићу Мирко:

0331    “Да војводе, моја браћо драга!

0332    „Је ли који уводио Турке,

0333    “Ђе су Турци табор учинили,

0334    „Има л’ војске, колико се каже?

0335    “Смијемо ли Турцим’ ударити?„

0336    Војводе му ријеч бесјеђаху:

0337    “Господине, Петровићу Мирко,

0338    „Силна турска на Граховац војска,

0339    “Чадорови ка и лабудови,

0340    „А мушкети како гора честа,

0341    “На регулу цареви солдати,

0342    „Нема војске, колико се кажђе,

0343    “У над божиј, добићемо Турке.„

0344    Па одоше уређиват’ војску,

0345    С које ће им стране ударити:

0346    С Омутића Петра Вукотића,

0347    Око њега Озринићи љути,

0348    А до њега Милоша сердара,

0349    И ђидију војводу Илију,

0350    За њима Цуце, убојице љуте,

0351    И Бјелице, који кавгу траже,

0352    Уз ријеку Паула сердара,

0353    А до њега Јован-капетена

0354    С Бањанима и с Граховљанима

0355    На богазе и на метеризе.

0356    Вели Мирко: „ја ћу од Средњака.“

0357    А Радовић бесједи војвода:

0358    “Ја ћ’ од Орла високе планине,

0359    „Нек удари Ђуро на коњике

0360    “И његово гарзе пет стотина;

0361    „Почините три бијела дана,

0362    “Док на здравље Спасов данак дође,

0363    „Тада ћемо Турцим’ ударити,

0364    “Браћо моја, су четири стране,

0365    „Крв пролијте, зажалит’ немојте,

0366    “Рад образа свијетлога књаза,

0367    „Ради срца и слободе драге,

0368    “Па што нама Бог и срећа даде!„

0369    Тако рекли, па се послушаше,

0370    Све војводе на ноге ђипише,

0371    Капетани војску окренуше,

0372    Су три краја Турке оклопише,

0373    Ту је силна војска замркнула,

0374    Док уторник на здравље свануо,

0375    Србима је срећа прискочила,

0376    А Турцима велика несрећа.

0377    Дигоше се из табора Турци,

0378    Ударише на Омутић тврди

0379    На стражаре и српске пандуре,

0380    А то виђе протопопе Лука,

0381    На војводе очи исколачи:

0382    “Сад војводе, Петре и Милошу,

0383    „Нијесте ми прије вјеровали,

0384    “Има, браћо, два бијела данка,

0385    „Мене гоне Турци без престанка,

0386    “Сад на ноге, да се покољемо,

0387    „Рад образа свијетлога књаза.“

0388    Ту четири бијаху војводе,

0389    Једно Петре, а друго Милошу,

0390    И ђидија војвода Илија,

0391    А четврто Боро капетане,

0392    Међу њима протопоп бијаше,

0393    Сви на ноге једино ђипише,

0394    Полећеше уз Омутић тврди

0395    Озринићи лави изабрани,

0396    До њих Цуце, убојице љуте,

0397    И Бјелице, који кавгу траже,

0398    Турци су их снажно дочекали,

0399    Бој бијаху, боље не могаху.

0400    Црногорски гину вицијали,

0401    Црногорци ма не узмицаху.

0402    Турцима се ближе примицаху

0403    На мушкете и на метеризе,

0404    На Омутић часком испануше;

0405    Кад се нашли на невољи Турци,

0406    Побјегоше низ Омутић тврди.

0407    Црногорци пушке потурише,

0408    А за оштро гвожђе приватише,

0409    Те сијеку на буљуке Турке.

0410    Да је коме стати те гледати,

0411    Како ножи српски сијеваху,

0412    Како турске главе зијеваху!

0413    А да видиш протопопа Луке!

0414    Он потеже сребрна анџара,

0415    Па у Турке загон учинио,

0416    Те сијече на буљуке Турке,

0417    Не сијече из реда солдате,

0418    Но бираше цареве бимбаше,

0419    Црногорске свети вицијале;

0420    До табора Турке догоњаше.

0421    Дочека га огањ од топова,

0422    Погоди га дели алка златна,

0423    Те погибе протопопе Лука,

0424    Црној Гори цвијет укинуше,

0425    А до њега Бора капетана,

0426    А до Бора Манојловић-Риста,

0427    Он бијаше перјаницим’ дика.

0428    Љуто цмили протопопе Лука:

0429    „Ђе си, брате, Петровићу Миле?

0430    “Унеси ми главу и оружје,

0431    „Да ме, брате, не сијеку Турци.“

0432    Миле за то ни абера нема,

0433    Но су њега забољеле руке

0434    За свог брата сијекући Турке.

0435    Грми, сива, а крв се пролива,

0436    А још Мирка нема од Средњака.

0437    Лад видио Пајо капетане,

0438    Он појави ћеливан ћилаша,

0439    Ето њега крајем од ордије,

0440    До табора Мирку догоњаше:

0441    „Господине, Петровићу Мирко,

0442    “Пушти војску, ја те Богом кумим,

0443    „Погибе нам нахија катунска!“

0444    Срдито му Мирко одговара:

0445    „Нека гину и како му драго,

0446    “Да јесмо ли говорили, Пајо,

0447    „До четвртка да нам боја нема.“

0448    Пајо му се Богом заклињаше:

0449    „Турци су нам прије ударили.“

0450    Кад разумје Петровићу Мирко,

0451    Он завика силна попа Ђура:

0452    „Удри, Ђуро, с гарзом на коњике.“

0453    А кад чуо војевода Ђуро,

0454    Он појаше широка дорина,

0455    Поред њега Пајо на ђогина,

0456    А за њима гарзе пет стотина.

0457    Кад удари гарза на коњике,

0458    Ко гледаше, свак рећи могаше,

0459    Погинуће гарза од коњика,

0460    Али, браћо, није по гледању,

0461    Но по срећи и божјој помоћи.

0462    Кад удари гарза на коњике,

0463    Предвојише на двоје коњике,

0464    Половину бјеху наћерали.

0465    У несрећну Корјенићку жупу,

0466    Те се ломе коњи и јунаци,

0467    Седамдесет глава посјекоше,

0468    А толико хата ухватише.

0469    Они полу у табор гоњаху,

0470    А за њима силан попе Ђуро

0471    На његову широку дорину,

0472    Он сијече на буљуке Турке,

0473    До табора Турке догоњаше.

0474    Дочека га огањ од топова,

0475    Те погибе силан попе Ђуро,

0476    Свој се гарзи крила уломише.

0477    Док загрмје муња од облака,

0478    То не сину муња од облака,

0479    Но војвода Мирко од Средњака,

0480    За њима су соколови сиви,

0481    Ударише на топове снажно,

0482    На топове и на топакрале,

0483    На тумбаре и често чадорје.

0484    Кад се паша на невољи нађе,

0485    Удрише му писке у солдате:

0486    „Савијте се у тумбар, солдати,

0487    “Ево Мирка и његове војске,

0488    „Сад ће нама топове отети,

0489    “Да велики лагум закопамо,

0490    „Да његову војску лагумамо.“

0491    Ал’ се срећа догодила Мирку,

0492    У војсци му војника бијаше,

0493    Који су му у Стамболу били,

0494    Разумију што говоре писке,

0495    Они трче, кажу команданту:

0496    „Не за Бога, господине Мирко,

0497    “Разумјесмо што говоре писке,

0498    „Савише се у табор солдати,

0499    “Да велики лагум закопају,

0500    „Сад ће пашу лагумати војску.“

0501    Кад разумје Петровићу Мирко,

0502    Глас учини међу Црногорце:

0503    „Похватајте метеризе тврде,

0504    “Да тучемо Турке под чадорје.„

0505    Регулани па га послушали,

0506    Похваташе метеризе тврде,

0507    Они туку Турке под чадорје.

0508    Док у вече акшам нојца дође,

0509    Почеше се купит’ Црногорци,

0510    Војводама доносит’ поштење,

0511    Иљада су глава донијели,

0512    Седамдесет глава изгубили,

0513    А толико рањеније кажу.

0514    Измакле се војске, починуше,

0515    Док сриједа сванула на здравље,

0516    Црногорци мртве покопаше,

0517    Рањенике дома оправише,

0518    Војводе се опет састануше

0519    На Омутић планину крваву,

0520    Стадоше се Срби разговарат’:

0521    “Како ћемо Турцим’ ударити

0522    „И царевој сили одољети?“

0523    Стари Манаш ријеч бесјеђаше:

0524    „Не мислите, ко ће погинути,

0525    “Но мислите, који ће добити

0526    „И учинит’ велико поштење,

0527    “Помислите, браћо, на Милоша,

0528    „Што погибе на пољу Косову

0529    “За Лазара, господара свога,

0530    „Нигда Милош умријети неће,

0531    “Док је људи и овог свијета.„

0532    А бесједи Јован капетане:

0533    “О мој бабо, Вукотићу Машо,

0534    „Ја ћу своју главу изгубири

0535    “Ја уграбит’ санџак барјак царски

0536    „За крсташа славнога Лазара.“

0537    Ал’ бесједи Радоњић војвода:

0538    „Срби браћо, да се послушамо,

0539    “Да на Турке снажно ударимо,

0540    „Не би ли нам срећа добра била,

0541    “Да цареву силу добијемо,

0542    „Господару сабљу припашемо,

0543    “Моја браћо, у седам краљева,

0544    „Да скинемо турски јарам с врата

0545    “Сиротињи на Херцеговини.„

0546    У ријечи, коју бесједили,

0547    Док их ситна књига допанула

0548    Од питоме Корјеничке шупе

0549    Од ђетића Поповића Гаша,

0550    Ком падаше на ум на Косово

0551    И на вјечне муке од Турака:

0552    “Чуј, војвода, Петровићу Мирко,

0553    „Ето на те босанског везира!

0554    “Индат води на Граховац војсци,

0555    „Води војске четири хиљаде,

0556    “А ћерају ране и џебане,

0557    „Има пуно хиљаду комора.

0558    “Ако пуштиш на Граховац војску,

0559    „Ништа моћи учинити нећеш,

0560    “Него војску на Долове спремај,

0561    „Те чекајте босанског везира

0562    “Не би ли ти добра срећа била,

0563    „Да добијеш босанског везира,

0564    “Ласно ће те и те помиловат’.„

0565    Кад разумје Петровићу Мирко,

0566    Он дозива Обреновић-Драга:

0567    “Ето тебе гарзе пет стотина,

0568    „Ајде, Драго, на Долове равне,

0569    “Чекај, Драго, Турке на Долове,

0570    „Не би ли ти добра срећа била,

0571    “Да добијеш босанског везира,

0572    „Не пушти их ноћно у ордију,

0573    “Спремићу ти Филиповић-Петра,

0574    „За њим друга дванаес стотина,

0575    “Оћу сјутра, кад огрије сунце.„

0576    А у Драга поговора нема,

0577    Већ привати гарзе пет стотина,

0578    Ето Драга на Долове равне,

0579    Те чекаше Турке на Долове.

0580    Док у јутро јутро освануло,

0581    Навалише од Клобука Турци,

0582    Препаде се Обреновић Драго,

0583    Колико је силе у Турака,

0584    Ама своју гарзу сокољаше:

0585    “Браћо гарзо, да се послушамо,

0586    „Из бусије Турке дочекајте,

0587    “Ударите, и не узмакните,

0588    „Боље нам је мушки погинути

0589    “Но се женски војводама врнут’.„

0590    У ријечи коју бесједили,

0591    А ето ти Филиповић-Петра,

0592    За њим друга дванаес стотина.

0593    Ђе се сташе, ту се ударише,

0594    Из бусије Турке дочекаше,

0595    Низ Долове Турке наћераше.

0596    Ту јунаке забољеше руке,

0597    Низ Долове сијекући Турке,

0598    Иљаду су посјекли Турака,

0599    А иљаду отеше комора.

0600    А војводе боље уранише,

0601    Те се Богу драгом помолише,

0602    На четворо војску раздвојише,

0603    Са четири стране ударише.

0604    Стаде цика танкијех пушака,

0605    Стоји писка ножа и сабаља,

0606    Стоји бупа сјајнијех мушкета,

0607    Загрмљеше обоји топови,

0608    Земља јечи, ведро небо звечи,

0609    Вас Граховац тама попанула,

0610    Провре црна крвца под чадорје.

0611    Кад се нашли на невољи Турци,

0612    Побјегоше бијелу Клобуку,

0613    Повезоше цареве топове,

0614    Понијеше санџак барјак царски,

0615    Ма не даду храбри Црногорци.

0616    Ма то виђе Петровићу Мирко,

0617    Он у Турке коња нагоњаше,

0618    Од бедре му сабља сијеваше,

0619    Те сијече на буљуке Турке,

0620    Док пос’јече седамнаес бега,

0621    Све господе од Стамбола града,

0622    Те освети силан попа Ђура.

0623    А то виђе Петре Вукотићу,

0624    Он завика Јован-капетана:

0625    “Знаш, Јоване, то је јучер било,

0626    „На Омутић међу војводама

0627    “Ми смо Богу емил учинили,

0628    „Да отмемо барјак и топове,

0629    “Урекоше из табора Турци.

0630    „Понијеше барјак и топове,

0631    “Оставише табор и чадорје.„

0632    Па у Турке загон учинио,

0633    Од бедре му сабља сијеваше,

0634    Те сијече Турке на буљуке.

0635    Кад удари Петре Вукотићу,

0636    Ка да удри Марко Краљевићу,

0637    Он пос’јече дванаес тобџија,

0638    И оте им цареве топове.

0639    Па то Јован виђе капетане,

0640    Он потеже сребрна анџара,

0641    Ка да удри Реља под крилима,

0642    Све сијече турске барјактаре,

0643    Док пос’јече санџак-барјактара,

0644    Уграби му санџак барјактарски.

0645    А то виђе Радоњић војвода,

0646    Он у Турке коња нагоњаше,

0647    С леђа чува свога команданта,

0648    Он сијече Турке на буљуке,

0649    Док пос’јече силна силиктара

0650    За сокола цеклинског сердара,

0651    А то виђе војвода Илија,

0652    Он у Турке коња нагоњаше,

0653    Од бедре му сабља сијеваше,

0654    На буљуке Турке разгоњаше,

0655    Док пос’јече млада кајмакама

0656    За свог брата Гаврила сердара.

0657    А то виђе Радојев Шћепане,

0658    У јунаку пуче срце живо,

0659    Ђе му нема протопопа Луке,

0660    Бијаше се научио шњиме

0661    Сјећи Турке, а чинит’ поштење,

0662    Он потеже ножа пламенога,

0663    Те сијече Турке, на буљуке,

0664    Док пос’јече делибашу царског

0665    За сокола протопопа Луку.

0666    А то виђе војвода Милићу,

0667    Он у Турке коња нагоњаше,

0668    Те сијече на буљуке Турке,

0669    Док пос’јече Миралаја млада

0670    За свог брата Бора капетана.

0671    Ма то виђе Матановић Перо,

0672    Он у Турке коња нагоњаше,

0673    Те сијече Турке на буљуке.

0674    Црногорци храбри кидисали,

0675    Те цареву силу посјекоше,

0676    Док нагнаше пашу на Станишу.

0677    Дочека га Копривица Станко

0678    Са голијем ножем у рукама,

0679    Паша му се голом сабљом брани,

0680    Задостају седам осам рана,

0681    Док Станиша пашу изгубио.

0682    Иза паше потеже им рука,

0683    А Турцима влика нерука,

0684    Од Турака дванаес хиљада,

0685    Не утече жива пиличника,

0686    Да унесе кунте ни кулете,

0687    Него цигло дванаес стотина

0688    До Требиња града питомога.

0689    Слава Богу и светоме спасу!

0690    Кад не роди у Србију Срба.

0691    Да освети славнога Лазара,

0692    Што погибе на пољу Косову,

0693    До Данила Петровића књаза,

0694    Он освети славнога Лазара

0695    На Граховцу пољу широкоме,

0696    Док Бог даде и света Госпођа,

0697    Те му сина круна допанула.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

---

Boj na Grahovcu (1858)