Бој на Мердарима или Бој код Мердара, одиграо се од 15. до 19. октобра 1912. неколико дана пре објаве Првог балканског рата. Борбе за погранични гребен самоиницијативно је са својим Лапцим четничким одредом иницирао Војислав Танкосић, због страха да би се могао одложити рат. Трећа армија под командом Боже Јанковића је са мањим делом снага сломила отпор турског Приштинског одреда, овладала је граничним гребеном и створила услове за ослобођење Косова.

Српска 3. армија под командом Боже Јанковића требала је наступа из правца Топлице према Приштини, са циљем да ослободи Косово и да онда са главнином снага што раније избије у рејон Куманова, где је требала да помогне 1. армији у бици против турске Вардарске армије.¹⁾ Располагала је са 70.000 војника и 96 топова.²⁾ Српска 3. армија била је подељена у Топличку и Медвеђску групу.³⁾ Топличка група била је распоређена у долини реке Топлице, а у њеном саставу биле су Шумадијска дивизија 1. класе и Моравска дивизија 2. класе.⁴⁾ Медвеђска група распоређена је у рејону Медвеђе и Тупалског виса и у њеном сатвау биле су Дринска дивизија 2. позива и Моравска бригада 1. позива.⁵⁾ Према 3. армији био је распоређен турски Приштински одред са 16.000 до 18.000 војника, углавном Албанаца, и 18 топова.⁶⁾⁷⁾

За време мобилизације и концентрације снага долазило је до сукоба дуж целе границе.⁸⁾ Лапски четнички одред под командом Војислава Танкосића стигао је увече 15. октобра 1912. на део фронта Моравске дивизије 2. позива.⁹⁾ Лапски четнички одред требао је да се неопажено пребаци у турску позадину.¹⁰⁾ Војислав Танкосић је страховао да у међувремену Турска не пристане на српске захтеве, а то би онда одложило рат.¹¹⁾ Одлучио је да изазове сукоб већих размера, па је без знања команданта дивизије 15/16. новембра са својим четницима напао турске карауле Репоњу и Мировце.¹²⁾ Танкосићеви четници су заузели караулу Репоњу, али код карауле Мировце имали су знатних жртава и морали су да се повуку.¹³⁾ Тај напад изазвао је узбуну код Турака, који су хитно упутили своје снаге на границу, са намером да заузму погранични гребен.¹⁴⁾ Тако је почела четвородневна битка, која је у почетку била неповољна за 3. армију, јер је Топличка група тек стигла на положаје, које нису ни извидили и оријентисали се како треба.¹⁵⁾ Дринска дивизија 2. позива у то време још није стигла.

Моравска дивизија 2. позива под командом Милована Недића била је повучена нешто иза доминантног пограничног гребена, па се налазила на неповољним положајима.¹⁶⁾ Милован Недић је због тога наредио да се заузме погранични гребен. Један његов пук успео је заједно са 12. шумадијским пуком да потисне турске снаге према Доњој Дубници и избије на гребен, али око 17 сати наређено је да обустави напредовање.¹⁷⁾ Делови 12. шумадијског пука су отерали турску посаду са Преполца и запосели га.¹⁸⁾ Заузели су гранични гребен од Преполца до Јашаревих конака. Око 13 сати у напад је кренуо 2. моравски пук и овладао је граничном линијом код Мердара.¹⁹⁾ Након тога 2. пук је кренуо у напад на камениту косу између низамског логора и Мировца.²⁰⁾ Тада је међутим турска војска белом заставом означила предају.²¹⁾ Српски војници су онда у нереду неопрезно појурили према турским положајима, одакле их је сачекала жестока ватра, у којој је страдало доста српских војника.²²⁾ После тога 2. пук се повукао на граничну линију, а тога дана имао је 87 погинулих, 284 рањена и 13 несталих војника.²³⁾

Божа Јанковић је имао намеру да придобије Албанце, па је зато наредио да се не прелази гранична линија пре званичне објаве рата.²⁴⁾ Повратак српске војске на граничну линију турска војска је протумачила као знак слабости.²⁵⁾ Турска војска је у ноћном нападу 16/17. октобра заузела српску караулу Васиљевац, да би имала ослонац за обухватни маневар.²⁶⁾ Онда је у 5 ујутро 17. октобра напала Моравску дивизију 2. позива на целом фронту на потезу од Доње Дубнице до Вулиног брда.²⁷⁾ Пошто се 12. шумадијски пук по наређењу вратио на полазни положај, десно крило Моравске дивизије (1. пук) остало је изложено.²⁸⁾ Због окаснелог наређења 1. моравски пук се није вратио на полазне положаје, па је уз подршку артиљерије нападнут 17. октобра ујутро са фронта и са незаштићеног бока.²⁹⁾ У пуку је ускледило расуло, да се није задржао ни на граничној линији, али касније се 1. пук средио и прикупио на почетним положајима.³⁰⁾ На левом крилу ситуација је постала критична, пошто су Турци заузели караулу Васиљевац, одакле су гребеном продирали према караули Мировце. Запалили су око 10 сати село Васиљевац.³¹⁾ Око 11 сати жестоком артиљеријском ватром засути су делови 3. моравског пука на мердарској караули, који су се онда у нереду повукли.³²⁾ Тај неред су коморџије претворио у паничан бег.³³⁾ Десно крило Моравске дивизије било је у због неуредног повлачења у тешкој кризи, која је трајала до 16 сати, када је у помоћ самоиницијативно прискочио командант 12. шумадијског пука Миливоје Стојановић.³⁴⁾ Тај пук је смелим и брзим наступом довео до преокрета на целом фронту Моравске дивизије.³⁵⁾ Око 19 сати 12. пук је заузео низамски логор, а турска војска се повукла према Подујеву.³⁶⁾ Током другога дана битке Моравска дивизија је имала 46 погинулих, 202 рањена и 27 несталих војника.³⁷⁾

Турска војска је 18. октобра ујутро последњи пут покушала да заузме караулу Мердаре и баровачки шанац.³⁸⁾ Моравска дивизија је око 9 сати кренула у противнапад, па је након целодневних борби повратила граничну линију, осим карауле Васиљевац и Хртичног виса.³⁹⁾ Лапски четнички одред пробио се у турску позадину у горњи ток Лаба.⁴⁰⁾ Током другога дана битке Моравска дивизија је имала 50 погинулих, 195 рањених и 11 несталих војника.⁴¹⁾ Шумадијска дивизија је цели дан била пасивна. На фронт Медвеђске групе Дринска дивизија још није стигла у зону концентрације. Турске снаге напале су караулу Свирци, али 2. моравски пук их је потиснуо и деблокирао караулу.⁴²⁾

Приштински одред је током 19. октобра два пута неуспешно покушао да се домогне граничног гребена.⁴³⁾ Моравска дивизија је одбила напад и онда је заузела Васиљевац и Хртички вис, тако да је цео гребен био под српском контролом.⁴⁴⁾ Шумадијска дивизија 1. позива је кренула у напад према Подујеву, а како је почела да угрожава лево крило Приштинског одреда, он се повукао према Приштини.⁴⁵⁾ Тиме се окончала четвородневна битка, у којој је 3. армија, само са мањим делом снага одбила напад Приштинског одреда и овладала је граничним гребеном.⁴⁶⁾ На тај начин створени су услови за ослобађања Косова и за марш према Куманову.⁴⁷⁾

• Борислав Ратковић, Митар Ђуришић и Саво Скоко, Србија и Црна Гора у Балканским ратовима 1912-1913, БИГЗ, Београд, 1972.
• Саво Скоко, Војвода Радомир Путник, БИГЗ, Београд, 1985.

Boj na Merdarima