Добро дошли на Српску енциклопедију

Бој око Дрежника

Бој око Дрежника је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Сан уснила дрежничка ђевојка,

0002    У Дрежнику, на Крајини граду,

0003    А када се ода сна пренула,

0004    Своме баби санак казивала:

0005    „Да мој бабо, ага Ибраиме,

0006    Какав сам ти ноћас сан уснила ─

0007    Да је магла до Дрежника пала,

0008    И кроз маглу гора пролистала,

0009    А из магле три кошуте ричу!”

0010    Њој говори ага Ибраиме:

0011    „Јао Ајко, моја мила ћерко,

0012    У з’о час ми таки сан уснила,

0013    А у гори баби казивала!

0014    Ласно му се могу досјетити ─

0015    Што је магла до Дрежника пала,

0016    То је пала ћесарева војска;

0017    Што кроз маглу гора пролистала,

0018    Оно су ти крстати барјаци;

0019    Што из магле три кошуте ричу,

0020    Оно су ти убојни топови”.

0021    У то време задуго не било,

0022    А каури Дрежник освојише,

0023    Про Коране Турке прећераше.

0024    Полетише два врана гаврана

0025    Од Травника, града везирскога,

0026    Долетише до Острошца града,

0027    Пред бијелу Беширевић’ кулу;

0028    То не била два врана гаврана,

0029    Веће двије итре пашалије,

0030    Донијеше двије бурунтије

0031    Од везира, паше са Травника,

0032    А на руке бегу Ибраиму:

0033    „Је си л’ чуо, беже Ибраиме,

0034    То ти паша са Травника пише ─

0035    Ја отимај Дрежник од каура,

0036    Ја у Травник шаљи твоју главу!”

0037    А кад беже виђе бурунтије,

0038    Он покупи љуте крајишнике

0039    Од Гламоча до Новога града,

0040    Са свимјеста он се добро влада,

0041    Води Турке до Дрежника града.

0042    Кад дођоше према Изачића,

0043    Изачићке буле мудре бише,

0044    Оне Турком ручка не дадоше,

0045    А да су им лакши на коњицу,

0046    Да ћерају влае по пољицу.

0047    Кад дођоше доКоране ладне,

0048    Онђе Турци оклањаше подне,

0049    И још беже браду умиваше,

0050    И он добро Турке сјетоваше:

0051    „О, ви моји Турци крајишници,

0052    Оће моја отпузнути брада

0053    Док Дрежника не освојим града!

0054    Кад дођете до Пашине луке,

0055    Сваки своје окрвав’те руке,

0056    Свак по једну одсијец’те главу,

0057    Ја ћу двије, да вам криво није ─

0058    Једну оћу Мамул’ капетана,

0059    А другу ћу Пеарника млада,

0060    То ће мени бити већа вала!

0061    Кад дођете до Дрежника града,

0062    Да видите каурскије јада ─

0063    Како Туре код Дрежника града

0064    Каурина на копље набада;

0065    Каури се не могу да бране

0066    Од тораба, телећи мјешина,

0067    Биће доста мртвије лешина!”

0068    Турци иду крај воде Коране,

0069    И на коњма притежу колане.

0070    Кад дођоше до Дрежника града,

0071    Да видите великије јада,

0072    И сложно се онђе ударише

0073    И кауре ума забунише.

0074    Кад Пеарник разабрао гласе,

0075    Бритку сабљу припасује на се,

0076    И у руке гвоздене ћулумке,

0077    А шчиме ће навијати Турке.

0078    Ту пристиже Мамул’ капетане,

0079    И за њиме млади Пеарниче

0080    На зелену коњу великоме.

0081    А какав је коњиц Пеарников ─

0082    Зелен му је ка’ зелена трава,

0083    На зелене и не гледа траве,

0084    Веће турске он откида главе,

0085    Земљу копа од велике муке

0086    Што не море све потући Турке!

0087    Ја кад они Турке поћераше,

0088    Над Коранску међу наћераше,

0089    Да је коме чуда погледати,

0090    Ал’ ти би се мог’о насмијати ─

0091    Како Турци са коњица скачу,

0092    А не скачу на ноге јуначке,

0093    Већ на руке и ћелаве главе!

0094    Турци вичу по њиовој вјери:

0095    „Помози нам, свече Муамеде!”

0096    А каури: „Исус и Марија!”

0097    Од Турака биће говнарија.

0098    Од Турака мало тко утече

0099    И пред њима беже Ибраиме.

0100    Про Коране Турци побјегоше,

0101    Бјежећ’ бегу Турци пркосише:

0102    „Бог т’ убио, беже Ибраиме,

0103    Зашт’ ов’лике ти подиже Турке,

0104    Те нам млоги Турци изгибоше,

0105    Остадоше удовице буле

0106    Да се јадне с каурима гуле?

0107    Камо вала, што се јуче валиш

0108    Да ти двије главе одсијечеш

0109    Једно главу Мамул’ капетана,

0110    Да ћеш другу Пеарника млада?

0111    Ето данас види ти се вала ─

0112    Ти бјежећи од Мамуле старца,

0113    Летећи си окозио јарца!”

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
Штампање