Добро дошли на Српску енциклопедију

Бој под Острогом

Бој под Острогом је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    На иљаду и осме стотине

0002    Четрдесет и треће године,

0003    На петнаест јулија мјесеца

0004    Подиже се Петровић владика

0005    Са Цетиња сасред Горе Црне,

0006    И отиде бијелу Острогу.

0007    Кад владика у Острогу дође,

0008    Три четири дана починуо.

0009    Кад је пети данак освануо,

0010    Тад’ владика на ноге устао,

0011    Те довати дивит и артију.

0012    Те је ситну књигу написао

0013    На далеко у Херцеговину

0014    У Мостару граду бијеломе

0015    Али-аги своме побратиму.

0016    Овако му ситну књигу пише:

0017    „Чуј, везире, драги побратиме,

0018    “Добро знадеш, а ја памтим дивно,

0019    „Када смо се скоро састајали

0020    “У ћесарском граду Дубровнику

0021    „Рад’ Бањана и бијела Грава,

0022    “Што је моје од старине било,

0023    „Те су своји стари одузели

0024    “А на вјери и на пријевари,

0025    „Кад је сила с правдом ратовала.

0026    “Знаш, везиру, није давно било,

0027    „Кад си вјеру у мене питао,

0028    “Да ти вјере до Илије дадем,

0029    „А ти да ћеш ситну књигу писат’

0030    “У Стамболу цару господару,

0031    „Како ти се Граво одметнуло,

0032    “Одметнуло Граво и Бањани,

0033    „И да су се мени присвојили,

0034    “И да сам их у крило узео,

0035    „И на Умац кулу оградио,

0036    “И на кулу турио пандуре,

0037    „И још више од боја лубарде,

0038    “И доста је потрошено блага,

0039    „Док сам онак’ кулу поперио.

0040    “Еј везиру од Херцеговине,

0041    „Ја ти ондар дадох вјеру тврду

0042    “До Илије и до Пантелије.

0043    „Што не креће, то ни доћи неће,

0044    “А што иде, то и брзо дође,

0045    „Илијин дан је до петнаест дана,

0046    “Наш састанак ког смо урочили.„

0047    Кад везира ситна књига дође,

0048    И кад виђе што владика пише,

0049    Пак се скочи на ноге лагане,

0050    И довати дивит и хартију,

0051    Пак он сједе ситне књиге писат’,

0052    Тринаест их одма отправио.

0053    Свијех ћу ти по имену казат’

0054    Коју ти је коме отурио:

0055    Прву ти је књигу опремио

0056    Зул-Фикару, Миралину сину,

0057    У Ташлици шеру бијеломе,

0058    Овако му у тој књизи пише:

0059    “Зул-Фикаре, мој рођени сине,

0060    „Скупи војске стотину Турака,

0061    “По бирању добријех јунака,

0062    „Који могу стићи и посјећи:

0063    “Ако би ми до потребе било,

0064    „Буди с војском до четири дана

0065    “Лазарићу, Гацку бијеломе,

0066    „Јер ме ситна књига допанула

0067    “Од владике црногорског ђака

0068    „Рад’ Бањана и бијела Грава,

0069    “Састанак је до петнаест дана.„

0070    Другу ситну књигу одаслао

0071    Али-бегу Ризван’, своме сину,

0072    Баш у Стоцу граду бијеломе:

0073    “Слушај, аго, што ти бабо пише,

0074    „Дигн’ од Стоца за триста Турака,

0075    “Нек су Турци као мрки вуци

0076    „На атима а под миздрацима,

0077    “Биће са мном од свакуд Турака,

0078    „Нека знадеш да ће бит’ јунака.

0079    “Гледај, сине, што ћеш урадити,

0080    „Немој мени образ оцрнити.

0081    “Ајде с војском Лазарићу равну,

0082    „Ситна ме је књига допанула

0083    “Од владике црногорског ђака

0084    „Рад’ Бањана и бијела Грава,

0085    “Састанак је до петнаест дана.„

0086    Трећу ситну књигу опремио

0087    У Требињу граду бијеломе

0088    Асан-бегу, царском капиџији.

0089    Овако му везир књигу пише:

0090    “Знаш, Асане, није давно било,

0091    „Када смо се скоро састајали

0092    “Са владиком црногорским ђаком

0093    „У приморју у земљи ћесарској

0094    “У бијелу граду Дубровнику,

0095    „И владику ондар умолисмо,

0096    “Да нам даде вјере до Илије,

0097    „Док од цара изума имамо.

0098    “Вријеме се оно испунило,

0099    „Влах Илија до петнаест дана.

0100    “Дигни војске колико ти драго,

0101    „Ајде шњоме Лазарићу равну.“

0102    Четврту је књигу направио,

0103    Невесињу пољу опремио

0104    На Баш-агу, муселима свога:

0105    „О Баш-ага, о Реџи-пашићу,

0106    “Дигни собом за двјеста Турака,

0107    „С њима ајде Лазарићу равну.

0108    “Ситна ме је књига допанула

0109    „А од ђака од Карадаглије,

0110    “Станак биће до петнаест дана

0111    „Рад’ Бањана и бијела Грава.“

0112    Пету књигу кад је направио,

0113    Гацку пољу брже опремио

0114    Ченгић-Русту, Смаил-аге сину.

0115    Овако му у тој књиги каже:

0116    „Ченгић-Русто, вјерни муселиме,

0117    “Дигни војске колико ти драго,

0118    „Ајде шњоме Лазарићу равну.

0119    “Ситна ме је књига допанула

0120    „А од ђака твога душманина

0121    “Рад’ Бањана и бијела Грава,

0122    „Састанак је до петнаест дана.“

0123    Шесту књигу опет нашарао,

0124    Те је шаље шехер-Пријепољу

0125    Поглавици Ченгић-Али-бегу,

0126    Смаил-аги брату рођеноме.

0127    Ситна књига овако говори:

0128    „Муселиме,Ченгић-Алај-бего,

0129    “Спомени се, није давно било,

0130    „Смаил-ага кад је погинуо,

0131    “И ко ти је њега погубио?

0132    „Црногорци, неверни ајдуци.

0133    “Купи војске колико ти драго,

0134    „Шњоме ајде Лазарићу равну,

0135    “Ситна ме је књига допанула

0136    „Од онога ко ти брата смаче,

0137    “Састанак је до петнаест дана

0138    „Рад’ Бањана и бијела Грава.“

0139    Седму књигу одасла у Фочу

0140    Муселиму паши Миљевану:

0141    „Пошљи мене твог бимбашу сина,

0142    “И скупи му стотину Турака,

0143    „По избору добријех јунака,

0144    “И пошљи их Лазарићу равну,

0145    „Јест ме ситна књига допанула

0146    “Од владике црногорског ђака,

0147    „Рад’ Бањана и бијела Грава.

0148    “Састанак је до петнаест дана.„

0149    Осму шаље Оногошту граду

0150    Муселиму Мушевић-Мујаги:

0151    “О Мујага, силом капетане,

0152    „Нека ти је на искупу војска,

0153    “И гради ми конак у Никшиће

0154    „За добријех иљаду Турака.

0155    “Ситна ме је књига допанула

0156    „Твог коншије црногорског ђака,

0157    “Рад’ Бањана и бијела Грава,

0158    „Састанак је до петнаест дана.“

0159    А девету Дувну бијеломе

0160    Муселиму бегу Мустај-бегу:

0161    „Слушај, беже, што ти књига каже,

0162    “Купи војске колико ти драго,

0163    „Ајде ђњоме Лазарићу равну,

0164    “Имам станак с црногорским ђаком

0165    „Баш од данас до петнаест дана

0166    “Рад’ Бањана и бијела Грава.„

0167    А десету старцу капетану

0168    Од Љубушке, града бијелога,

0169    Овако му у тој књизи пише:

0170    “Потруди се, старче капетане,

0171    „Скупи војске стотину Турака

0172    “Од Љубушке, од твог кадилука,

0173    „Ајде шњоме Лазарићу равну,

0174    “Или Гацку пољу пространоме,

0175    „Јер ме ситна књига допанула

0176    “Од владике црногорског ђака,

0177    „Рад’ Бањана и бијела Грава,

0178    “Састанак је до петнаест дана.„

0179    Једанајсту књигу опремио

0180    Почитељу граду бијелому

0181    Муселиму Гавран-капетану.

0182    Овако му ситну књигу пише:

0183    “Купи војске, Гавран-барјактаре,

0184    „Ајде с војском Лазарићу равну,

0185    “Ситна ме је књига допанула

0186    „Од владике црногорског ђака

0187    “Рад’ Бањана и бијела Грава,

0188    „Састанак је до петнаест дана,

0189    “Нека знаде свака турска страна.„

0190    Дванаесту књигу оправио

0191    На Коничкој бијелој ћуприји

0192    Муселиму Осмовић-аџији:

0193    “Слушај, аџо, што та књига каже:

0194    „Купи војске колико ти драго,

0195    “Ајде шњоме Лазарићу равну,

0196    „Ситна ме је књига допанула

0197    “Од владике црногорског ђака

0198    „Рад’ Бањана и бијела Грава,

0199    “Састанак је до петнаест дана

0200    „Баш под врбу насред Сливља равна.“

0201    Тринаесту књигу оправио

0202    У Клобуку, у тврдоме граду,

0203    Капетану од Клобука града,

0204    Овако му у тој књизи пише:

0205    „Слушај добро, млади капетане,

0206    “Добро тврди Клобучкога града,

0207    „Сигурај га за годину дана

0208    “За иљаду добрије Турака,

0209    „Да не манка пива ни јестива,

0210    “Ако би им до невоље било.„

0211    Кад је везир књиге растурио,

0212    Па он стаде купит’ своју војску,

0213    По Мостару и око Мостара

0214    Иљаду је скупио Турака.

0215    Пукоше му на Мостар топови,

0216    Тад’ се везир из Мостара крену.

0217    Када везир Лазарићу дође,

0218    Ту разапе бијеле чадоре,

0219    Отпочину три четири дана,

0220    Докле силна сустигнула војска.

0221    Онда везир диван учинио,

0222    Све му лале пале на дивану,

0223    Па овако стаде бесједити,

0224    И од срца тешко уздисати:

0225    “Видите ли, моја браћо драга,

0226    „Ево има шест година дана

0227    “Да се нека наш’ одметну раја.

0228    „Како знате и добро видите,

0229    “Владика их прима и дарива,

0230    „Страх је мене, добро бити неће,

0231    “Сва ће нам се одметнути раја.

0232    „Него, браћо, ако Бога знате,

0233    “Ко вјерује свеца Мухамеда,

0234    „Нек ме слуша што ћу говорити.

0235    “Међу вама има ли јунака,

0236    „Да он пође до владике ђака,

0237    “Да му поздрав од мене донесе,

0238    „Да га чекам насред Сливља равна,

0239    “Да му платим за бијело Граво,

0240    „Што ј’ у њему кулу оградио,

0241    “Онолико што смо погодили

0242    „У бијелу граду Дубровнику:

0243    “Тридест иљад’ жутије рушпија?

0244    „Ако би вам Бог и срећа дала

0245    “Да би ђака Сливљу домамили,

0246    „Лако бисмо њега погубили,

0247    “Главу би му на мијех одрли,

0248    „И послали цару у Стамболу,

0249    “Нека види владичину главу,

0250    „Који смиче цареве делије.“

0251    Сви јунаци листом умукнуше,

0252    И у земљу црну погледаше,

0253    Ал’ не гледа змија од Требиња,

0254    Асан беже, царски капиџија,

0255    Већ везира међу очи двије,

0256    Па овако везиру говори:

0257    „Али-паша, драги господаре,

0258    “Бе аферим што си наумио!

0259    „Ја ћу тебе изабрат’ делије,

0260    “Који ће ти у Острогу поћи

0261    „До владике црногорског ђака,

0262    “Он ће шњима насред Сливља доћи,

0263    „Неће знати да је пријевара.

0264    Они ће му мудро говорити,

0265    “Међу се га амо домамити,

0266    „Ондар ћемо жељу испунити.“

0267    Па му стаде бирати делије,

0268    Свијех ћу ти по имену казат’

0269    Ког је везир на зло опремио:

0270    Аџи-Бема и Аџали-бега,

0271    Оба од Стоца од бијела града,

0272    Од Никшића Мушовић-Мујагу,

0273    И делију Пиводић-кадију,

0274    Мука Љуцу ага-Аровића

0275    И Садика Таиф-Љуце сина,

0276    И младога Алата Муртезу,

0277    Све шест ових од Никшића града;

0278    И Баш-агу, муселима свога,

0279    И делију Црница Алију

0280    Од лијепа поља Невесиња;

0281    А из Гацка попа Зимонића,

0282    Још сувише дванаест каваза.

0283    Кад Асане бираше делије,

0284    Ту се Турчин бјеше придесио,

0285    Али-беже Осман капетане

0286    Од Никшића града бијелога.

0287    Кад Османе сагледао Турке,

0288    Да владики пријевару граде,

0289    И на вјеру о глави му раде,

0290    Па довати књигу и артију,

0291    Те владики ситну књигу пише,

0292    Овако му у тој књизи каже:

0293    „О владико, црногорски краљу,

0294    “Гледај мудро, не погини лудо,

0295    „Везир тебе пријевару гради,

0296    “Како ћете к себе домамити.

0297    „Ево ти је послао делије,

0298    “Да ти поздрав од њега донесу.

0299    „Не вјеруј им ништа што ти кажу,

0300    “А познаћеш упут да ти лажу.„

0301    Кад Османе књигу направио,

0302    Острогу је упут оправио.

0303    Ситна књига у Острогу дође

0304    У рукама Петровић-владике.

0305    Кад владика књигу проучио,

0306    И кад виђе што се у њој пише,

0307    Ситна књига мила му је била,

0308    Пак се скочи на ноге јуначке,

0309    Те овако стаде говорити:

0310    “Црногорци, моји соколови,

0311    „Везир нама пријевару ради.“

0312    У ријечи у којој бијаху

0313    Глас на кулу господару дође:

0314    Ево Турци пред бијелу кулу.

0315    Тад’ владика рече перјанику,

0316    Да их неће у своме чардаку

0317    „Везирова ниједног Турчина:

0318    Ја му вјеру од сада предајем,

0319    “До сад вјера, а од сад невјера.„

0320    Кад то чуше млади перјаници,

0321    Алакнуше као мрки вуци,

0322    Ко ће прије уграбит’ Турчина,

0323    А владика викну са чардака:

0324    “Перјаници, што ће вама Турци?

0325    „Попратите до планине Турке,

0326    “Не цкврните ваше храбре руке,

0327    „Нека иду Али-паши казат’,

0328    “Да им вјере већ код мене нема.„

0329    А кад ово разумјеше Турци,

0330    Пушке им се смрзоше у руци.

0331    Повикаше млади перјаници:

0332    “Ајте, Турци, везиру кажите,

0333    „Наш господар оде на Цетиње,

0334    “Више мира шњима имат’ неће,

0335    „Тако пасја турска вјера оће.

0336    “Ћитап књига сваком Турку каже,

0337    „Кад на вјеру преварити може,

0338    “Да је ондар откупио душу.„

0339    Кад Морачки то чуше ускоци

0340    О невјери како раде Турци,

0341    Сваки узе по пушку у руци,

0342    Отидоше куд ће пасат’ Турци,

0343    Попадоше у лист и у траву.

0344    Ал’ се Турци друмом помолише,

0345    То ускоци једва дочекаше,

0346    Дочекаше из бусије Турке,

0347    Ал’ им добро изађе од руке.

0348    Ту погибе дванаест Турака,

0349    По избору бираних јунака

0350    Муселима од Ерцеговине,

0351    Жалиће га сва турска крајина,

0352    Утече им од Турака глава,

0353    И утече попе Зимонићу,

0354    Побјегоше Гацку бијеломе.

0355    Бог убио свакога јунака

0356    Који држи вјеру у Турчина.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.
Штампање