Корисничке алатке

Алатке сајта


бој_у_дуги_најжешћи_у_марчу_1862

Бој у Дуги (Најжешћи у Марчу 1862)

Бој у Дуги (Најжешћи у Марчу 1862) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Полећело јато гавранова

0002    Од Сријема од земље простране,

0003    Прелијећу поља и планине,

0004    Ожедњела крви од јунака,

0005    Жељне меса коњског и јуначког.

0006    Лете тице вису у облаке,

0007    Прегледају земље и градове,

0008    Не би л’ ђегођ вољу испуниле,

0009    Прелијећу Мачву каловиту.

0010    Каравлашку и Карабогданску,

0011    Па сву бутум земљу Шумадију,

0012    Те падоше брду у Србију,

0013    Трудне тице гладне починуле,

0014    Од невоље љуто проклињале:

0015    „Сријем-земљо, родом не родила!

0016    “А ти Влашка и Карабогданска,

0017    „У трњу ти земља огрезнула,

0018    “Те се легли вуци и хајдуци,

0019    „А Србијо, залудња делијо,

0020    “Попала вам сабље паучина,

0021    „А на чарку рђа починула,

0022    “Што у тебе не нађосмо меса,

0023    „Или жељне крви од Турака,

0024    “Но од љуте глади поцркасмо.„

0025    Зачу тице српска чобанија,

0026    Па тицама на јад одговара:

0027    “Муч’те, тице кљун вам отпануо!

0028    „А брчно вам погорјело перје!

0029    “Шдто кунете јутрос на уранку,

0030    „Саме себе да Бог да уклеле!

0031    “Од када нам неста Карађорђа,

0032    „И Милоша Обренбеговића,

0033    “Прошли смо се кавге са Турцима,

0034    „Давно с царом мира утврдисмо,

0035    “И у миру шућур починусмо,

0036    „Земаљскога се рада приватили

0037    “Те оремо, шјемо и копамо,

0038    „А у миру пландујемо овце,

0039    “Него хајте ломној Гори Црној,

0040    „Тамо нема дана ни сахата

0041    “Да се пролом не чује пушака,

0042    „А прољева крвца од Турака,

0043    “А не чује лелек рањеника.

0044    „Што вас има врана и гаврана

0045    “Да панете у једном богазу,

0046    „Нашли бисте на претеку меса,

0047    “И напили крви од јунака.„

0048    Тице чуше, бирдем полећеше,

0049    Прелећеше брда и планине,

0050    Пале тице на поље Цетиње,

0051    На врх табље више манастира,

0052    Ђе се турске поперују главе,

0053    Гладне тице бутум загракташе.

0054    Ћерали их српски соколови,

0055    Перјаници, млади Црногорци:

0056    “Иш, гаврани, тице злослутњице!

0057    „Ту вам нема ћара ни почивка,

0058    “Турске су се осушиле главе.

0059    „Откад нам је Данил погинуо

0060    “У Котору од крвничке руке,

0061    „Од Кадића, куће Бранковића,

0062    “Голема смо боја пожељели,

0063    „И с царима мира учинили,

0064    “Него хајде у Херцеговину,

0065    „Сва се бутум раја отметнула

0066    “У Требиње и око Требиња,

0067    „Одметнула Шума и Попово,

0068    “Па крвави Зупци, Крушевице,

0069    „И до мора љута Драчевица,

0070    “Пред њима је Вукаловић Лука

0071    „Војевода јунак неумрли.

0072    “И још чујте, тице злослутњице,

0073    „Одврже се Пива и Рудине,

0074    “Пилатовци и бутум Гачани,

0075    „Па Бањани, Пива и Дробњаци,

0076    “И јошт многа села и посеља,

0077    „Пред њима су двије поглавице,

0078    “Два сокола на крајини крила,

0079    „Оба силна турска душманина,

0080    “Оба ћу вам по имену казат’:

0081    „Једно ти је Баћовић Јоване,

0082    “Војвода од љути Бањана,

0083    „А друго је Церовић Новица,

0084    “Сенатур је црногорског књаза,

0085    „На крајини обер-војевода.

0086    “Нема буле ни има Турчина

0087    „Да Новицу не куну тужечи,

0088    “А Бог дао и сви божи свеци!

0089    „Збиле им се клетве на Турчина.“

0090    Тице чуше, јатом полећеше,

0091    Прелећеше све поље цетињско,

0092    Па Ћеклиће, Цуце и Пјешивце,

0093    Ватиле се поља Нишицкога.

0094    Гледе тице тамо и овамо,

0095    Погледале у Дугу крваву

0096    Ђе се коље раја са Турцима:

0097    Дочекали три табора војске,

0098    Аскерлука војске азуране,

0099    И толико љута Арнаута,

0100    И без броја крајичних пандура.

0101    Пред пандуре Ченгијћу Дед-ага.

0102    Прате Турци таин у Нишиће,

0103    Двјеста коња арча свакојега,

0104    Па барута, зрна од топова,

0105    Да утврде града никшићкога,

0106    Да затворе џаду Горе Црне,

0107    Да не даду у рају индата.

0108    Гледе тице боја крвавога,

0109    Ђе се кољу двије силне војске,

0110    И ђе Турци натраг повратише,

0111    Оставише рану и џевану.

0112    Па кад било о заходу сунца,

0113    И кад раја шићар заузела,

0114    Повуче се гором и планином.

0115    Раја пође, јато тица дође,

0116    Гладне тице пале по љешина,

0117    Напише се крви од јунака,

0118    Наједоше меса свакојега.

0119    У Дуги се тице населиле,

0120    Турском крви себе ужириле.

0121    То вријеме мало постојало,

0122    Не протече ни петнаест дана,

0123    Кликну вила са врх Дурмитора,

0124    Друга кличе са врх Пирлитора,

0125    Кличу виле што им грло дава,

0126    Те дозивљу три српске војводе,

0127    Зову виле Церовић-Новицу,

0128    И војводу Баћовић-Јована,

0129    И војводу Вукаловић-Луку:

0130    „На ноге се, Срби, устаните,

0131    “Ево на вас силновите војске,

0132    „До двадесет и седам табора

0133    “Аскерлука војске регулаша,

0134    „Пред њима су пет турскијех паша:

0135    “Мамут паша, друго Јаја-паша,

0136    „Треће силни паша Авди-паша,

0137    “А четврти паша Мисирлија,

0138    „Пред пашама иде Дервиш-паша,

0139    “Те цијелој командира војсци;

0140    „За аскером три хиљаде војске

0141    “Арнаута љута убојника,

0142    „Пред њима је крвави газија

0143    “Арнауче беже Арслан-беже,

0144    „Јошт за њима неизбројна војска

0145    “Све Турчина љута крајичника,

0146    „Пред њима је Дед-ага Ченгијћу

0147    “На лабуду коњу од мегдана;

0148    „Ђегођ нађе поља и равнице

0149    “Коња мами, а овако фали:

0150    „„Стан’те мало, власи копилани!

0151    “„Да ви знате и да запамтите

0152    “„С ким хоћете јадни да ратите.“

0153    “Јоште вели са коња Дед-ага:

0154    „„Кад погубим Баћовић-Јована,

0155    “„И крвавца Луку са Зубаца,

0156    “„И крвника Церовић-Новицу,

0157    “„Који ми је погубио баба,

0158    “„Однио је на Цетиње главу,

0159    “„И владику с главом даровао,

0160    “„Продријећу с војском у Пјешивце,

0161    “„Па про Брда и Бјелопавлића,

0162    “„Околити огњем попалити,

0163    “„И острочког свеца погазити,

0164    “„Обрнућу с војском на Цетиње,

0165    “„Светога им Петра сапалити,

0166    “„А уватит’ Мирка и Николу,

0167    “„Њихове ћу одасјећи главе,

0168    “„И окитит’ мојега чардака,

0169    “„Да их гледам и да срце калим,

0170    “„Мјесто главе раметли бабајка,

0171    “„Смаил-аге царева већила.“

0172    “Ово збори, а Бога не моли,

0173    „Нити рече једном: ако Бог да!

0174    “Још ме чујте, до три војеводе,

0175    „Чија војска иде за Дед-агом:

0176    “Дв’је хиљаде босанских Турака,

0177    „Згодна момка а башибозука,

0178    “Пред њима је јунак од крајине

0179    „На јагрезу хату од мегдана

0180    “Из Травника Кулиновић-бего.

0181    „Па још чујте, до три војеводе,

0182    “Чија војска иде у заплеће:

0183    „Једна војска од Стоца крвава,

0184    “Пред њоме је јунак на алату

0185    „Амзи-беже Ризван-беговићу,

0186    “А друга је од равна Љубиња,

0187    „Пред њоме је Турчин на вранчићу,

0188    “Зорно момче Сердаровић Мујо.

0189    „Колико је горе и планине,

0190    “Ил’ зелена поља и ливаде

0191    „Од равнога поља Невесиња

0192    “До на Крстац на тромеђу кланац,

0193    „Не би тица кљуном закљунула,

0194    “Што од силе није притиснуто,

0195    „Турском ногом, јуначким опанком,

0196    “Или коњском плочом и копитом,

0197    „А барјаци гору заклонили,

0198    “На њима су зв’језде и мјесеци,

0199    „Небо гледа ђе се земља тресе,

0200    “Бјежи раја и гола и гладна,

0201    „Нестало им љеба у торбице,

0202    “А у ћесе нестало фишека,

0203    „А оружја ни четврти нема,

0204    “Од боја им пушке попуцале,

0205    „Поломјени на чарку кремени.

0206    “Кука старо, а цичи нејако,

0207    „Те се скита по гори зеленој

0208    “Голо, босо, гази по снијегу,

0209    „Пасу траву ка остала марва.

0210    “Но на ноге, ако Бога знате!„

0211    Тако кличу пребијеле виле,

0212    Док зачуше до три војеводе.

0213    Али виле, дуговјечне биле!

0214    Знаду ко ће сили ударити,

0215    Па се обје рукам’ загрлше,

0216    Одлећеше пут Горице Црне,

0217    Долећеше на Ловћен планину,

0218    Зову виле на пољу Цетињу

0219    Петровића Николају књаза,

0220    И сокола Николина баба,

0221    Виле зову, овако говору:

0222    “О Никола, црногорски краље!

0223    „И ти Мирко, војводам’ војвода!

0224    “На ноге те, ако Бога знате!

0225    „Алај барјак развиј на Цетиње,

0226    “Покупите своје соколове,

0227    „Не пустите сиротињу рају,

0228    “Ево на њих све цареве војске.

0229    „Ако рају сломе и подаве,

0230    “Ни по вама добра бити неће

0231    „Ако вам је Данил нестануо,

0232    “Те га кука мало и велико.

0233    „Остави вам при смрти у часу

0234    “Тешку клетву, тешка аманета,

0235    „Да с Турцима мира не чините,

0236    “Да браните цркве и олтаре,

0237    „Да чувате вјеру и слободу,

0238    “Да браните сиротињу рају

0239    „Од зле муке, од турачке руке.

0240    “Чувајте му и мртву поштење,

0241    „Страшну клетву на се не држите.“

0242    Боже мили, да је теби вала!

0243    Да је коме тај дан погледати,

0244    Кад букнуше Србљи на све стране,

0245    Поглавице развише барјаке,

0246    Сваки своје сакупља јунаке,

0247    Све војвода војводу дозивља,

0248    А брат брата храбри и соколи.

0249    Ал’ јунаку Баћовић-Јовану

0250    Догорјела зубља до никата,

0251    Турци су му примакли Бањане,

0252    Али ко ће сили ударити,

0253    Но се момци у медтериз свили

0254    Да Бањане бране од Турака.

0255    Па Баћовић ситну књигу пише,

0256    Те шаље Церовић-Новици:

0257    „Чуј, Новица, чуј ме, побратиме!

0258    “Ево на нас све цареве војске,

0259    „На Крстац је табор учинила,

0260    “Из Требиња очекива војску

0261    „Но покупи листом Морачане,

0262    “И Дромњаке на гласу јунаке,

0263    „Да у Дуги дочекамо Турке.“

0264    Па мезилски књигу опремио.

0265    Ову посла другу брже пише,

0266    Те је шаље на Зупце крваве

0267    Војеводи Вукаловић-Луци,

0268    Овако му Јован у њој пише:

0269    „Чуј ме, Лука, зачуј, побратиме,

0270    “Ево на нас све цареве војске,

0271    „На Крстац је табор учинила,

0272    “Из Требиња очекива војску,

0273    „Устај, Лука, на крајини крило,

0274    “Те покупи твоје крајичнике,

0275    „И започни боја у Требињу,

0276    “Не би л’ турске уставио војске,

0277    „А ми ћемо ову дочекати

0278    “У крвавој Дуги у богазу,

0279    „Не би ли нам ишта лакше било.“

0280    Када књиге биле долазиле,

0281    То војводе једва дочекале.

0282    Удри Лука с војском на све стране

0283    По Требињу и око Требиња,

0284    Заустави пашу Мехмед-пашу,

0285    И четири аскерска табора,

0286    И хиљаду лака Арнаута,

0287    И све бутум Турке Требињане,

0288    Те се раја коље са Турцима.

0289    У кулама затворише Турке.

0290    Трчи Лука од брда до брда,

0291    Од главице једне те до друге

0292    Како соко по јелову грању,

0293    Те соколи своје витезове.

0294    То вријеме три дни постајало,

0295    Са Креца се војска подигнула,

0296    Баћовића књига допанула

0297    Са Цетиња од Никола кнеза.

0298    Кнез Никола овако му пише:

0299    „О Јоване, бањански војвода,

0300    “Раје главо, моје десно крило,

0301    „Ти удари с војском од Бањана.

0302    “И запани у Дугу крваву,

0303    „Ту ћеш наћи Церовић-Новицу.

0304    “Не удрите, не трошите војску,

0305    „Докле моја не приспије војска

0306    “Од истока с краја од Никшића.

0307    „Кад видите црногорску војску,

0308    “И пустите у богазу Турке,

0309    „Удрите им с плећа од запада,

0310    “А Мирко ће с прси од истока,

0311    „Изненада удрите на Турке,

0312    “Алакните како умијете,

0313    „И милосна Бога спомените,

0314    “Па по једну пушку истурите,

0315    „А за голо гвожђе приватите,

0316    “Помутите аскерске команде,

0317    „Нек умукну бубњи и борије,

0318    “Нек се смету војсци првијенци,

0319    „Да не знаде један за другога,

0320    “Ни да чује млађи старијега.

0321    „Ако тако Турке не свладате,

0322    “Ви нећете огњем из пушака,

0323    „Чудне кажу аскерске шишане,

0324    “Дуго носе кушум од олова,

0325    „Два пут више но најбоља наша.

0326    “Тако сложно, па биће што Бог да.„

0327    Кад Јовану глас и књига дође,

0328    Он покупи сву околну рају,

0329    Те у Дугу с војскомј запануо

0330    У Ноздрама у тијесну кланцу,

0331    Виђе Јован у другоме кланцу

0332    Церовића изабрану војску.

0333    Ђе у кланац Киту запануо,

0334    Па се двије састаше војводе,

0335    И браћа се брацки поздравише,

0336    За јуначко здравље упиташе,

0337    Извадише љеба, заложише,

0338    И напише по једном ракије,

0339    Пита Јован Церовић-Новицу:

0340    “Имаш, Ново, колико дружине?„

0341    Новица му право каживаше:

0342    “Не питај ме, мио побратиме,

0343    „Откуда ћу један имат’ војске,

0344    “Ево има десет годин’ дана

0345    „Да се кољем с Турцим’ без престанка,

0346    “А лани ми мноштво погинуло

0347    „Кад удрисмо тврду Колашину,

0348    “Поробисмо, огњем попалисмо;

0349    „Па ту скоро погибосмо љуто

0350    “Под пустијем Никшицкијем градом,

0351    „Кад га, знаш ли, на јуриш узесмо,

0352    “Поробисмо те га опалисмо,

0353    „Немам више ни пуну хиљаду.

0354    “Ама кад се прегне умирати,

0355    „Рад је гинут’ док тече једнога.

0356    “А ти, брате, колико имадеш?„

0357    Тад Новици Јован проговара:

0358    “Не питај ме, Богом побратиме,

0359    „Ни вријеђај моје ране љуте,

0360    “И ја сам ти грдно изгинуо.

0361    „Ђе имадох момка биранога,

0362    “И бољега војсци првијенца

0363    „Изгибе ми јуришећ’ на Турке.

0364    “Ама имам, милом Богу вала

0365    „Јошт јунак близу дв’је хиљаде,

0366    “Те су са мном дошли умирати.

0367    „Ал’ је сила, брате, од Турака!

0368    “Да се у со бутум прометнемо,

0369    „Не би смо им еџек осолили,

0370    “А камо ли њима ударити.„

0371    У ријечи у којој бијаху,

0372    Ал’ ето ти до двоје момчади,

0373    Војводама добре носе гласе:

0374    “Поздравља вас с Планинице Мирко,

0375    „Ту је с војском синоћ починуо,

0376    “У хитњи је војску покупио,

0377    „Очекива Црмничку нахију,

0378    “Ријечку је дома оставио

0379    „Да му чува од Скадра богазе,

0380    “Поздравио, овако рекао:

0381    „Кад видите да наступе Турци,

0382    “Попадајте у зелену траву,

0383    „Нек’ се војска у Дугу ували,

0384    “Упустите између два кланца

0385    „Међу Китом и међу Ноздрама,

0386    “Како вам је у књиги писао.

0387    „Тек што с Турцим’ боја започнете,

0388    “Ми ћемо вам доћи у помоћи.„

0389    То рекоше, натраг потекоше.

0390    Не постоја ни два ни три сата,

0391    Турска војска Дугом помолила,

0392    Бубњи туку, а борија свира,

0393    Стоји пролом од коњских копита,

0394    Зашјала се Дуга од мушкета,

0395    И од турских о бедри сабаља

0396    Да је страшно очима гледати,

0397    А камо ли војсци ударити.

0398    Колико је Дуге у дуљини,

0399    Има пуна до осам сахата,

0400    А ширине између планина

0401    Не би мала пушка преметнула,

0402    Сва је бутум Дуга оживљела

0403    Од силнијех коња и јунака.

0404    Али раја, да је Богу вала!

0405    Жедна јадна на свог душманина,

0406    Срце стегну, а јуначки прегну,

0407    Бој започе Баћовић Јоване

0408    У тијесну кланцу у Ноздрама.

0409    С плећи поче, са срећом започе,

0410    А Новица с прси иза Ките.

0411    Једног сата и једног декика

0412    Запуцаше пушке с обје стране,

0413    А војводе вјешти бојевима

0414    Другом пушку не шћеше пунити,

0415    Него оштре ноже повадише,

0416    Те на Турке јуриш учинише,

0417    И шњима се грдно изм’јешаше.

0418    Стоји звека ножа и сабаља,

0419    А ломјава аскерски мушкета,

0420    Срби с’јеку ножем смртимичке,

0421    А аскери натичу их живе

0422    На несретње оштре бајунете.

0423    Ала банда узаврела кавга,

0424    Стоји вриска српскијех јунака,

0425    Стоји писка војске у Турака,

0426    Ту се кољу самртни јунаци,

0427    А лелечу многи рањеници,

0428    Ту брат брата познат’ не могаше,

0429    Камо ли ће Турчин каурина;

0430    Узмути се војска на све стране

0431    Као ждраљи у мутну облаку,

0432    Ту се не зна ко је старјешина,

0433    Ко је паша, ко ли је бимбаша,

0434    Ко миралај, ко ли је јузбаша,

0435    Ту бубњари бубње побацали,

0436    Трумбеташи бацили борије,

0437    Ту не чује млађи старијега,

0438    Но свак себе како може брани,

0439    Јер да бјежи, бјежати не може,

0440    Нема пута куд ће побјегнути.

0441    Ама бјеже брдом и камењем,

0442    Те страмоглав лете низ литице,

0443    Ђе му ни вран кости наћи неће.

0444    То гледао паша Дервиш-паша,

0445    Те боријом војсци гласа дава

0446    Да свак бјежи како који може,

0447    А он свог коња ошинуо,

0448    Те побјеже с половицу војске

0449    Да утече граду Нишићкоме.

0450    Ал’ не види чудо изненада,

0451    Црногорце ђе га пушком гађу.

0452    Кад дођоше међу Црногорце,

0453    Дочека га огањ из пушака

0454    Као киша из црна облака,

0455    Па у траву пушке побацаше,

0456    А ножеве шјајне повадише,

0457    Јуришише сложно међу Турке

0458    Као гладни вуци у торину,

0459    Ту се кољу војске на крвничку.

0460    Благо томе ко одма погибе,

0461    Да не гледа муку пред очима.

0462    То гледали двије војеводе,

0463    То гледао Јован и Новица,

0464    Оставише своје рањенике,

0465    Потекоше трком на душмана.

0466    Боже мили, је ли таке кавге

0467    Било икад послије Косова,

0468    Или боја скоро на Граховцу?

0469    Чисто није откад памте људи.

0470    Ту се клаше од подне до мрака,

0471    Не једоше, нита воде пише,

0472    А камо ли да се одморише.

0473    Побјеже им паша Дервиш-паша

0474    Са три друге паше у Никшиће,

0475    Многу своју потрошише војску,

0476    Не зна јој се броја ни тефтера.

0477    Ту погибе Сали-Ферик-паша,

0478    И погибе Арл’уцки бимбаша,

0479    Силно туре беже Арслан-беже,

0480    И погибе са Загорја бего,

0481    Младо момче Ченгијћ Мухамеде,

0482    Многе баше и многе јузбаше.

0483    Што ћу вам их по имену причат’,

0484    Него многи аге и бегови,

0485    А аскеру ни броја се не зна,

0486    Кад се двије растадоше војске,

0487    Наједно се скупи српска војска,

0488    И војску су на тефтер узели,

0489    Љуто им је војска изгинула,

0490    Од пет до шест пуније стотина,

0491    И погибе Баћовић Јоване.

0492    Благо њему и његовој души

0493    Диша ће му раја уживати,

0494    Слава ће се твоја спомињати,

0495    Докле тече Срба и свијета,

0496    И док тече гусал’ и гуслара,

0497    Јунаштво ти у пјесни пјевати.

Друга верзија пјесме

0001    Азис султан ситан ферман пише

0002    У Стамболу граду бијеломе

0003    Преко Босне на Херцеговину

0004    До Мостара турскога дивана

0005    Омер-паши царскоме муширу,

0006    И Дервишу царском командиру:

0007    “Паше моје, да јазук ви било!

0008    „Што ми зевка ни узура нема

0009    “У Стамболу моме Цариграду?

0010    „Ни царујем нити господујем,

0011    “Не даду ми мазари крвави

0012    „Од Никшића града на ћенару,

0013    “Е ми Нишић у невољи цмили,

0014    „Љута га је опасала гуја,

0015    “Гора Црна и седморо Брда,

0016    „И његова око града раја,

0017    “А пред њима три српска сердара:

0018    „Од Лукова војвода Илија,

0019    “Који сједи граду на капију,

0020    „Од Рудина, ћилера грацкога,

0021    “Ту им сједи сердаре Шћепане,

0022    „Сердар Ђоко с племена Бањана,

0023    “Сва три сједе на Дугу крваву,

0024    „Нишићима затворили џаду,

0025    “Куда иде царева котрада,

0026    „Те их море и жеђом и глади

0027    “Има пуно три године дана.

0028    „А знате ли, лале моје праве,

0029    “Кад Нишиће Србима пуштимо,

0030    „Санџаку ће отворити врата,

0031    “Који брани сву Херцеговину,

0032    „Па ће ласно Босну приватити;

0033    “Кад саставе Босну и Србију,

0034    „Гору Црну и Херцеговину,

0035    “Хоће тражит’ Неманића царство,

0036    „Хоће турском додијати дину,

0037    “Но чу л’ те ме, лале моје праве,

0038    „Ето вама огњени солдати,

0039    “И велика од боја котрада,

0040    „Брже с војском на Дугу крваву,

0041    “Па на Дугу градите паланке,

0042    „Натурите од боја топове,

0043    “А Нишиће ране напуните,

0044    „И браните града од кавура,

0045    “А тражите три српска сердара

0046    „Али живе, ал’ њихове главе,

0047    “Пошљите их до Стамбола мога,

0048    „Ето вама вјера у ферману.

0049    “Слуго моја, Омер-паша стари,

0050    „Уфати ми војводу Јована,

0051    “Од племена равније Бањана,

0052    „Пошљи ми га у Стамболу жива,

0053    “Нећу ли га како превјерити,

0054    „Добар би ми био за везира,

0055    “Ђе се бије, свуди он добије,

0056    „Даћу њему мјесто Ћуприлића,

0057    “Е га бана у санџаку нема,

0058    „Он ће моју одметнути рају

0059    “Од санџака од Херцеговине.„

0060    Ферман дође челеби-Мостару,

0061    Омер-паши царевом муширу.

0062    Кад видиотуру од султана,

0063    Он изнесе на диван фермана,

0064    А окупи паше и везире,

0065    И пред њима проучи фермана.

0066    Разумјеше царева фермана,

0067    Све пофата трољетна грозница:

0068    Није лако за Дугу зборити,

0069    А камо ли Дугом војевати,

0070    У њу често крваво мраморје,

0071    Вију вуци, грају гавранови,

0072    А пуцају српски џефердани,

0073    А из гласа кликују сердари:

0074    “На ноге те, браћо Србадијо!

0075    „Утврдите метеризе бојне,

0076    “Кад наљегу у Нишиће Турци,

0077    „Крв пролијте, жалити немојте

0078    “Ради Бога и народа свога,

0079    „Након себе спомен остављајте.“

0080    На дивану разумјеше Турци.

0081    Дервиш паша тио бесидио:

0082    „Чујете ли, паше и везири,

0083    “Што нам султан од Стамбола пише?

0084    „Је ли боље мушки погинути

0085    “Ради вјере и турскога дина,

0086    „Но од свога гинути султана,

0087    “Сад што ћемо од живота свога?„

0088    Омер-паша бесиди Дервишу:

0089    “О Дервишу, царев командару,

0090    „Ето тебе огњени солдати,

0091    “И велика царева котрада,

0092    „Ајде с војском граду широкоме,

0093    “На Гацко ћеш учинити табор,

0094    „Док окупиш четрдес’т хиљада

0095    “Регулана царева солдата,

0096    „И остале Херцеговце Турке,

0097    “Док ти стигне царева котрада,

0098    „Брже да си на Дугу крваву,

0099    “Па на Дугу сагради паланке,

0100    „А натури од боја топове,

0101    “У Нишиће опремајте рану,

0102    „Добро тражи три српска сердара,

0103    “Не би ли ти добра срећа дала,

0104    „Да њихове изгубите главе,

0105    “Да их спремиш на диван султану.

0106    „За Јована немој се мучити,

0107    “Једном смо га себе добављали,

0108    „И превари четири везира,

0109    “Здраво пође своме завичају.

0110    „А ја одох мору на јалију,

0111    “Завешћу се у морску ђемију,

0112    „Док изидем Скадру на Бојану,

0113    “Покупићу Скадар и Бојану,

0114    „А дигнућу љуту Арбанију,

0115    “Саставићу војске сто хиљада,

0116    „Завешћу се Блатом широкијем,

0117    “На Брда ћу с војском ударити,

0118    „Књаз Николи забун учинити,

0119    “Да на Дугу индата не спрема.„

0120    Тако рекли, па се послушали.

0121    Дервиш-паша окренуо војску,

0122    Ето њега Гацку широкоме,

0123    Па на Гацко табор учинио,

0124    Док окупи четрдес’т хиљада,

0125    Регулаша, царева солдата,

0126    И остале љуте Херцеговце,

0127    И стиже му од боја котрада.

0128    Па отале окренуо војску,

0129    Ето Дервиш на Дугу крваву,

0130    На Ноздре је табор учинио,

0131    Куле гради, а клачине пали,

0132    Утврдише метеризе бојне,

0133    У Нишиће опремају рану.

0134    Дочека га војвода Илија

0135    Су његово три стотине друга,

0136    С друге стране сердаре Шћепане,

0137    Дочекаше у Пресјеку Турке,

0138    Бој бијаху, боље не могаху,

0139    Док им Турци обрнуше леђа,

0140    А сердари сабље повадише,

0141    Па у Турке загон учинише,

0142    Те сијеку на буљуке Турке;

0143    Од Пресјека од воде студене

0144    До крваве Оџине Пољане

0145    Пет стотина глава посјекоше,

0146    Отеше им од боја топове.

0147    Ту их срете царева парада,

0148    И велика беглук регемента,

0149    На њих огањ оборише живи,

0150    Погинуше обадва сердара,

0151    А сердара Николића Шога,

0152    Њега љутом раном обранише.

0153    У сердара ваљана дружина,

0154    Млади момци од боја јунаци,

0155    Не даше им посјећи сердаре,

0156    Унијеше оба у планину.

0157    Кад сердари српски погинуше,

0158    Полећеше сјени од јунака,

0159    Сиви соко од Дуге крваве,

0160    Па одлеће на Цетиње славно

0161    До књажеве велике биљарде.

0162    Кад долеће соко на Цетиње,

0163    На врата га стража дочекала,

0164    Пролетио соко на пенџере,

0165    За демир се ноктим’ приватио,

0166    А у џаме крилом ударио,

0167    Соко цикну како гуја љута.

0168    Књаз Никола сједи у биљарду,

0169    И код њега Мирко и сенати,

0170    Нит’ ко чује нити разумије

0171    До Николе у столици књаза.

0172    Он познаде сјени од јунака

0173    Десном руком џаме отворио,

0174    Соко сиви паде му на руке,

0175    Испод крила књигу њему дава.

0176    Књаз видио што му књига каже,

0177    Па с’ удари по кољену руком:

0178    А да моје од крајине крило!

0179    Из столице на ноге скочио,

0180    Па се шета по дугој биљарди.

0181    Зачуди се Мирко и сенати

0182    Ко донесе карту у биљарду.

0183    Ниједан га не смије питати,

0184    Но подоцкан Петровићу Мирко

0185    Господару приступио руци:

0186    “Књаз-Никола, земљи господару,

0187    „Оклен карта ватром изгорјела

0188    “Ко за абер каза у биљарду?„

0189    Књаз Никола проговара Мирку:

0190    “О мој бабо, Петровићу Мирко,

0191    „Желио си боја с војводама

0192    “Да с турскијем ратимо султаном.

0193    „Ето боја, а ето мегдана,

0194    “Ето Турци на Дугу крваву,

0195    „Куле граде, а клачине пале,

0196    “Утврдили метеризе бојне,

0197    ”Натурили алкали топове,

0198    „Па пригоне у Нишиће рану.

0199    “Данас кавга на Пресјеку била,

0200    „Погинула од крајине крила,

0201    “Два сердара Шћепан и Илија,

0202    „Оба су ви данас погинули

0203    “На крвавој Оџиној Пољани.

0204    „Но војводе, на ноге устан’те,

0205    “Па на пола дијелите војску,

0206    „Полу с Мирком на Црницу равну,

0207    “Сад ће Омер на Брда камена,

0208    „Има за њим војске сто хиљада;

0209    “Полу с Петром на Дугу крваву,

0210    „Осветите два наша сердара.

0211    “Да су јуче други погинули,

0212    „Они би их осветили брзо.“

0213    Па дозивље Петра Вукотића:

0214    „Брже да си на Дугу крваву,

0215    “И ето ти нахија катунске,

0216    „То је срце наше Горе Црне,

0217    “А још ћу ти спремити војвода

0218    „Од Цетиња Мартиновић-Марка,

0219    “Од Његуша Радоњића Ива,

0220    „И војводу Матановић-Ђура,

0221    “А од Цуца војводу Милоша,

0222    „Од Грахова војеводу Анта,

0223    “Ја га бољег немам за мегдана,

0224    „Од Дромњака Церовић-Новицу,

0225    “Он ће довест’ Пиву и Дромњаке.

0226    „А кад чује Ђоко и Јоване,

0227    “Сами ће ти с Бањанима доћи,

0228    „Све итају да замећу кавгу.

0229    “Крв пролите жалити немојте

0230    „Ради части и слободе драге.“

0231    Кад војводе разумјеше књаза,

0232    Сви једнако на ноге скочише,

0233    Њима млађи коње приведоше

0234    У племена своја поиташе.

0235    Капетане себе добавише,

0236    Па им наред од Цетиња кажу.

0237    Капетани војску окупише,

0238    На крваву Дугу поиташе,

0239    Сваки ита, а за Петра пита.

0240    Кад дођоше на Дугу крваву,

0241    У Стогове табор учинише,

0242    Ту наоде Петра Вукотића,

0243    Дервиш паша с војском на Ноздрама.

0244    Тада Петар војводе окупља:

0245    „Сад, војводе, ако Бога знате!

0246    “Видите ли силу у Дервиша,

0247    „Има војске четрдес’т хиљада,

0248    “У нас, браћо, четрдест стотина,

0249    „Можемо ли заметнути кавгу,

0250    “И царевој сили одољети?

0251    „Да је мајка родила јунака,

0252    “Да до Гацка широкога пође,

0253    „Да уводи Гацко и паланке,

0254    “На Ништице да им ударимо,

0255    „Да Дервишу џаду затворимо,

0256    “Лако бисмо њега потиснули,

0257    „И његову оборили грађу.“

0258    Ко чујаше, они не хоћаше,

0259    Ко не чује, многи отић’ ћаше.

0260    У ријечи коју говораше,

0261    Док ето ти дели перјаника,

0262    Од Грахова Шаиновић-Рада,

0263    На рамену везена шишана,

0264    И војводи Петру говораше:

0265    „Ја ћу тебе вјерно послушати,

0266    “И поћи ћу Гацку широкоме,

0267    „Уводићу Гацко и паланке,

0268    “Ја ћу своју изгубити главу,

0269    „Чекаћу те док огрије сунце;

0270    “Ако тебе абера не дође,

0271    „Ни ме чекај, нити ми се надај.“

0272    Таде Петар Раду говораше:

0273    „Чујеш, Раде, од крајине крило,

0274    “Ако здраво до Цетиња сађем,

0275    „Молићу се на Цетињу књазу,

0276    “Вишу ће ти примакнути плату.„

0277    Да ви’ш Рада родила га мајка,

0278    Ето њега ноћно низ планину.

0279    Кад до Гацка широкога дође

0280    Све су поље коњи притиснули,

0281    Који гоне војничку контраду,

0282    Све на њима рана и џебана,

0283    Кириџије јеглен заметнуле:

0284    Савијајте коње на ливаде,

0285    Е нам сјутра ваља уранити,

0286    На крваву Дугу поитати,

0287    Е је турска погладњела војска.

0288    А то Раде и слуша и гледа,

0289    Милије му од свијета било,

0290    Па ето га натраг уз планину.

0291    Љуто му је додијала жеђа,

0292    До бунара воде долазио.

0293    Ту находи Ђока и Јована,

0294    Све им што је и како је каже.

0295    То Јовану врло мило било.

0296    И још њима Раде говораше:

0297    “Сјед’те, браћо, код воде бунара,

0298    „Док до Петра војеводе пођем,

0299    “Докле сване, довешћу ви војску,

0300    „На Ништице да им ударимо.“

0301    У Стозима у ордију дође

0302    Под чадором Петра Вукотића,

0303    Све војводе на совјету нађе,

0304    Њима Раде добро јутро виче,

0305    Војводе му добром одазивљу.

0306    Дадоше му плоску и ракију,

0307    Док се мало Раде одморио.

0308    Војвода му Петар проговара:

0309    „Је’ ли, Раде, шићар уводио,

0310    “Хоће л’ брзо од боја котрада?„

0311    Раде њему прешио одговара,

0312    Све му што је и како је каже:

0313    “Ви чините сад како ви драго.„

0314    Кад војвода Петар разумио,

0315    Он дозива два сокола сива,

0316    Баш од Чева харамбашу Пека,

0317    Од Грахова Пејовић-Николу:

0318    “Ви узмите хиљаду момака,

0319    „Од племена мијешајте војску,

0320    “А ето ви Ђока и Јована,

0321    „Они ће ви наред учинити,

0322    “А ја ћу вас од Дервиша бранит’,

0323    „Да би знао да ћу погинути,

0324    “Низ Дугу им индат пуштат’ нећу.„

0325    То јунаци кад су разумјели,

0326    Од племена војску приватише,

0327    Још их Петар добро сјетоваше:

0328    “Ајте мудро низ планину мучке,

0329    „Да вас турска не привиди стража,

0330    “Док сађете на Ништице равне,

0331    „Крв пролите, зажалит’ немојте.“

0332    Па их ето низ планину мучке,

0333    Кад сађоше на Ништице равне,

0334    Тек гранило од истока сунце,

0335    Ту находе Ђока и Јована.

0336    Војводама добро јутро вичу,

0337    Војводе им добром одазивљу.

0338    У ријечи коју говораху,

0339    Од града се отворише врата,

0340    А пођоше алајли барјаци,

0341    А за њима суварије љуте,

0342    На рамо им дугачке гаргије,

0343    А за њима војничке коморе,

0344    Наоколо беглук регемента,

0345    Те чувају војничке коморе.

0346    Тада рече војвода Јоване:

0347    „Саде, Пеко, страга од паланке

0348    “И за собом води Озриниће;

0349    „На сриједи, Пејовић-Никола,

0350    “И за собом води Граховљане;

0351    „А ја одох, браћо, до Злоступа.

0352    “Кад с’ одвоје задњи од паланке,

0353    „А кад први дођу до Злоступа,

0354    “Тада ћемо, браћо, ударити.„

0355    Тако рекли, па се послушали,

0356    Па на троје раздвојише војску.

0357    Кад дођоше први до Злоступа,

0358    Одвојише задњи од паланке.

0359    Кад то виђе Пејовић-Никола,

0360    Ударио на сриједу снажно,

0361    Јован спријед, а Пеко острага,

0362    Завикаше гласом Црногорци,

0363    Стаде цика танкије пушака,

0364    Стоји буба сјајнијех мушкета,

0365    Загрмјеше топови с паланке,

0366    Земља јечи, ведро небо звечи,

0367    Модар пламен веже за облаке.

0368    На параде дочекују Турци,

0369    Бој бијаху, ма их не помага,

0370    Но су Срби кидисали снажно.

0371    То зачуо Дервиш на Ноздрама,

0372    Па им индат низ Дугу опрема,

0373    Ма му не да Вукотић војвода

0374    Су његова дванајес војвода,

0375    И остали храбри Црногорци,

0376    Огњем бије, огањ дочекује,

0377    Пала тама од неба до поља,

0378    Зачуди се у голији вила,

0379    Какви јади нађоше Дервиша.

0380    Бој се бије за девет сахата,

0381    Докле сунце на гору пануло,

0382    А у боју нестаде Турака,

0383    Таде Петар Богу се мољаше:

0384    “Боже, пушти вијар уз голије,

0385    „Да прећера у крајеве таму,

0386    “Да ја видим чија гине војска,

0387    „Чија гине, чија ли добива.“

0388    Бог му пушти вијар низ голије,

0389    Те подиже у крајеве таму.

0390    Кад погледа Вукотић војвода,

0391    Од Турака ока жива нема,

0392    Црногорци добили поштење,

0393    Они носе на гомили главе,

0394    А ћерају коморе војничке,

0395    И у њима цареву котраду,

0396    Они носе многе рањенике;

0397    Доцкан дође војвода Јоване,

0398    Рони сузе низ бијело лице.

0399    Вукотић му ријеч говораше

0400    „Дај, Јоване, што си одоцнио?“ -

0401    „Вукотићу, немој ме питати,

0402    “Данас су ми обломљена крила,

0403    „Сердар ми је Ђоко погинуо

0404    “Са Лазаром братом рођенијем.„

0405    Вукотић га Петар разговара:

0406    “Нијесу ти, брате, погинули,

0407    „Но велики спомен оставили,

0408    “Да им душа код Бога почива.„

0409    Ту погибе војске од Турака

0410    Свега на број три хиљаде равно.

0411    Црногорци кад се окупише,

0412    Рањенике своје намјестише,

0413    А јунаке мртве покопаше.

0414    Ту је српска заноћила војска,

0415    А на Ноздре паша и ордија,

0416    Замркоше без вечере Турци,

0417    О јаду се бјеху забавили.

0418    Нити смију низ Дугу одити,

0419    Нити могу оставит’ паланке,

0420    Напријед им путовања нема,

0421    А у Гацко бјежат’ не смијаху.

0422    Таде Дервиш ситну књигу пише,

0423    Вукотићу у ордију спреми:

0424    “Пушти мене низ Дугу крваву,

0425    „Да се Гацку широкоме вратим,

0426    “Ево тебе седам паланака,

0427    „И Нишића града на ћенару.

0428    “Чини, Петре, како ти је драго.„

0429    Књига Петру у ордију дође.

0430    Кад видио што му Дервиш пише,

0431    Милије му од свијета било,

0432    Па Дервишу ситну књигу спреми:

0433    “Причекај ме на Ноздре, Дервишу,

0434    „Сјутра ћу ти ударити снажно,

0435    “Па ћеш знати што су Црногорци.„

0436    Кад Дервишу ситна књига дође,

0437    Препаде се, срамота га била!

0438    Не см’је чекат Вукотић-војводу,

0439    Ни његове младе Црногорце,

0440    Него ноћно Дугом навалио,

0441    И утече Гацку широкоме,

0442    Он утече, ругат’ му се није.

0443    Кад свануло и грануло сунце,

0444    Таде Петар уређује војску,

0445    Да удари на Ноздре Дервишу,

0446    Кад Турчина нема ђавољега,

0447    Оставили цареве паланке.

0448    Вукотић се наљути војвода,

0449    Па завика храбре Црногорце,

0450    Обалише седам паланака.

0451    Слава Богу и светоме Луци,

0452    Кад низ Дуге утекоше Турци,

0453    Част и слава Петровићу књазу,

0454    Свијетле му на прсима арме,

0455    На совјету међу краљевима,

0456    Кад на Дугу предоби поштење.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

Boj u Dugi (Najzesci u Marcu 1862)

бој_у_дуги_најжешћи_у_марчу_1862.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 10:18