Добро дошли на Српску енциклопедију

Бој Црногораца с Махмут-пашом

Бој Црногораца с Махмут-пашом је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Текст пјесме

0001    Махмут везир вијећ’ учинио

0002    У бијелу Скадру на Бојани,

0003    На вијећу везир сакупио

0004    Сву господу Турску изабрану,

0005    Када их је везир сакупио,

0006    Још је вако њима говорио:

0007    „Ево згоде, моји витезови!

0008    „Сад да силну војску подигнемо,

0009    „Да ми гору Црну освојимо,

0010    „Гору Црну и приморје равно,

0011    „Којено смо одавна жуђели.

0012    „Ја имадем, моја браћо драга!

0013    „Црногорце неке пријатеље,

0014    „Даћу њима мита неколико,

0015    „Продаће ми ломну гору Црну,

0016    „Учинићу, што је мене драго.

0017    „Него ево моје ране љуте:

0018    „Брђани ми путе затворише,

0019    „Те не могу војску саставити

0020    „Од све Босне и Херцеговине

0021    „И од наше земље Арбаније.

0022    „Хајд’мо дићи земљу Арбанију!

0023    „Да пуштимо огњене вјетрове

0024    „На Пипере и Бјелопавлиће,

0025    „Поробимо мало и велико,

0026    „Изгоримо огњем свеколико,

0027    „Док дођемо, браћо, до Никшића,

0028    „Ту хоћемо табор учинити,

0029    „А распети бијело шаторје,

0030    „Силну ћемо саставити војску

0031    „Од све Босне и Херцеговине

0032    „И од наше земље Арбаније:

0033    „Па на троје дијелити војску:

0034    „Једну ћемо оправити војску

0035    „До Новога града бијелога,

0036    „Што је наше од старине било:

0037    „Кад дођемо граду Дубровнику,

0038    „Ту хоћемо, браћо, запашити

0039    „Баш мојега брата Ибрахима,

0040    „Да пашује и да господује,

0041    „Нек се чудо на далеко чује;

0042    „Другој дати по мору бродове,

0043    „Нека возе бумбе и топове,

0044    „Пра, олово и другу захиру,

0045    „Бој да бију, о миру не раде,

0046    „Сад не има у Боку Которску,

0047    „У њу нема момка ниједнога,

0048    „Све је пошло у Талију равну,

0049    „Баш да брани Млетке од Француза;

0050    „Трећа ваља да отиде војска,

0051    „Нека иде преко горе Црне,

0052    „Да ми Црну гору освојимо,

0053    „Гору Црну и приморје равно,

0054    „И на мору коња напојимо,

0055    „Док дођемо до Котора града.

0056    „Кад дођемо до Котора града,

0057    „Ту хоћемо, браћо, запашити

0058    „Баш Мехмеда мојега синовца,

0059    „Нек пашује и нек господује,

0060    „Нека за то и Латини знаду:

0061    „То је моја жеља превелика.”

0062    Тако вели Махмуте везире,

0063    Па он скочи на ноге лагане,

0064    Те довати дивит и хартију,

0065    Брже пише једну ситну књигу,

0066    Те је шаље ломној гори Црној,

0067    На Цетиње до Петра владике:

0068    „О владико, Црногорски краљу!

0069    „Ти ак’ хоћеш, да смо пријатељи,

0070    „Немој дават’ помоћ Брђанима,

0071    „Нити примај робља од Брђана,

0072    „Не примај га малој гори Црној;

0073    „Хоћу пуштит огњене вјетрове

0074    „На Пипере и Бјелопавлиће,

0075    „Поробити мало и велико,

0076    „Изгорјети огњем свеколико;

0077    „Ја л’ ћу своју изгубити главу,

0078    „Ја л’ Брђане истражити листом

0079    „До Острога високе планине.

0080    „Још чујеш ме, Црногорски краљу!

0081    „Ак’ уздајеш помоћ Брђанима,

0082    „Ил’ успримаш робље од Брђана,

0083    „Ја с’ у моју уздам Арбанију,

0084    „Да Брђан’ма ни помоћи не ћеш.”

0085    Ал’ не вели Турчин: ако Бог да!

0086    Већ се Турчин у силу уздаше,

0087    А сила је у Бога вишњега,

0088    Који Турком ни помоћи не ће.

0089    Кад владику књига допанула,

0090    Књигу гледа Цетињски владика,

0091    А кад виђе, што му књига пише,

0092    Проли сузе низ бијело лице.

0093    Код њега се бјеху намјерили

0094    Црногорски избрани главари,

0095    Цетињани и други јунаци,

0096    Још овако бесједи владика:

0097    „Црногорци, моја браћо драга!

0098    „Ево нас је књига допанула

0099    „Од силнога Махмута везира,

0100    „Јест се везир, браћо, зафалио,

0101    „Да ће Брда истражити листом

0102    „До Острога високе планине;

0103    „И то збори Махмуте везире,

0104    „Да ће дати мита неколико,

0105    „Узеће га млади Црногорци,

0106    „Продаће му ломну гору Црну,

0107    „Гору Црну и приморје равно

0108    „До бијела града Дубровника;

0109    „Учиниће што је њему драго,

0110    „А знате ли, моја браћо драга!

0111    „Како клети коре Србе Турци

0112    „Од жалосна боја Косовскога,

0113    „Од издаје Бранковића Вука,

0114    „Нек му буде вазда вјечна мука!

0115    „Могу л’ бити ране жесточије,

0116    „Но кад удри небеска стријела.

0117    „Те устр’јели голема јунака?

0118    „Није тако јака ни стријела,

0119    „Да рашчупа срце у јунака,

0120    „Као таки укор и срамота.

0121    „Ваши стари (вели) војеваше,

0122    „Војеваше, а и боја бише

0123    „Ради вјере и слободе драге,

0124    „Да у Турско ропство не падају.

0125    „Од Бога је велика гријота,

0126    „А од људи укор и срамота

0127    „Издавати Брђане јунаке,

0128    „Брђани су наша браћа мила.

0129    „Него, браћо, ако Бога знате!

0130    „Да идемо у Бјелопавлиће,

0131    „Да бранимо Брђане јунаке.

0132    „Да с’ нијесу Турци посилили,

0133    „Кад су пређе кроз нас проходили

0134    „А без ране и без мртве главе,

0135    „На Цетињи развалили цркву,

0136    „Опалили бјела манастира,

0137    „Не би знали наше Кошћелице,

0138    „Сад трзали нама утробице”.

0139    Кад то чуше млади Црногорци,

0140    Сви владици клетав учинише,

0141    Да Брђане издавати неће,

0142    Него скупа шњима изгинути.

0143    Каде виђе Цетињски владика,

0144    Каде виђе слогу и слободу,

0145    Он ми пише једну ситну књигу,

0146    Те је шаље Махмуту везиру:

0147    „Ој Турчине, Махмуте везире!

0148    „Ти се прођи Брдске сиротиње,

0149    „Немој њима вријеђати рана,

0150    „Које си им, пашо, задавао:

0151    „Бог ће дати, да их скор’ освете.

0152    „Ако си се, пашо, посилио,

0153    „Што си пређе кроз нас проходио

0154    „А без ране и без мртве главе

0155    „На Цетињи развалио цркву,

0156    „Опалио б’јела манастира:

0157    „Што си б’јелу развалио цркву,

0158    „То си сваког млада Црногорца,

0159    „Свакога си у срце уд’рио;

0160    „Што л’ опали б’јела манастира,

0161    „То си, пашо, свима ране зад’о:

0162    „Што ли знадеш наше Кошћелице,

0163    „То нам трзаш саде утробице”.

0164    Кад везира књига допанула,

0165    И он виђе, што му књига пише,

0166    За то везир ни хабера нема,

0167    Већ он диже земљу Арбанију,

0168    Шњоме дође на Дољане равне

0169    Крај Златице више Подгорице,

0170    Ту је везир табор учинио

0171    А распео бијело шаторје.

0172    Но владику гласи допадоше,

0173    Кад владика гласе разумио,

0174    Владика ми бјеше излазио

0175    На зелену гору Вртијељку,

0176    Па опали топа убојнога,

0177    Неколико војске сакупио,

0178    Цетињане и друге јунаке,

0179    Шњима оде преко горе Црне,

0180    Докле дође у Бјелопавлиће

0181    Под бијелу кулу Бошковића,

0182    Ту владика ноћцу преноћио.

0183    Кад у јутру јутро освануло,

0184    Зету ладну воду прегазише,

0185    На Слатину воду доходише

0186    Пред бијелу Врачевима цркву,

0187    Ту владика табор учинио

0188    А распео бијело шаторје.

0189    Кад то виђе Махмуте везире,

0190    Он се бјеше ближе примакнуо

0191    Више Спужа града бијелога,

0192    Више Спужа спрема Дердемеза

0193    Под зелену гору Височицу,

0194    Ту је везир табор учинио

0195    А распео бијело шаторје.

0196    Кад то виђе Цетињски владика,

0197    Он отоле ситне књиге пише,

0198    Па их шиље преко горе Црне

0199    Црногорским главарим’ на руке,

0200    А кад књиге земље пријеђоше,

0201    И главаре дома находише.

0202    И виђеше, што им књиге пишу,

0203    Оставише мајке и љубовце,

0204    И овчари у планинам’ овце,

0205    Доватише торбе упртњаче,

0206    Танке пушке у руке деснице.

0207    Па одоше преко горе Црне,

0208    Сваки хита, за владику пита.

0209    Док владику бјеху находили:

0210    На Слатини њега находише

0211    Пред бијелом Врачевима црквом,

0212    Ту се силна искупила војска.

0213    Код владике војске не бијаше,

0214    Свега, брате, петнаест стотина;

0215    Ама што је војска код владике,

0216    То су мрки од планине вуци;

0217    Што л’ пред војском јесу человође,

0218    То бијаху крилати орлови;

0219    Што ли момчад млади барјактари,

0220    То бијаху сиви соколови.

0221    Још овако везир говораше,

0222    Пуштио је по војсци телала:

0223    „Ко доведе живога владику,

0224    „Ил’ донесе главу владичину,

0225    „Ево њему Зета земља равна,

0226    „И у Зети три бијела града,

0227    „И још више три товара блага”.

0228    Вели Јакуп ага Сердаревић,

0229    И делија Мехмед Кокотлија,

0230    Бијаху се они зафалили,

0231    Да ће довест’ живога владику,

0232    Ја л’ донијет’ главу владичину,

0233    Ма не веле Турци, ако Бог да!

0234    Већ се Турци у силу уздаху,

0235    А сила је у Бога вишњега,

0236    Који Турком ни помоћи не ће.

0237    Ту ми сташе три неђеље дана

0238    Од шта земан, од тог и вријеме,

0239    Вр’јеме дође, ударит’ се хоће:

0240    У Четвртак сигура се војска,

0241    У Петак ће да ударе Турци.

0242    Но владика војску искупио

0243    Пред бијелу Врачевима цркву,

0244    Те им даде Божје благосове,

0245    И вишњему Богу препоручи,

0246    Да м’ он буде војсци предводитељ,

0247    А Турцима скори побједитељ.

0248    Кад у Петак јутро освануло,

0249    Ево Турци на њих ударише:

0250    Погоне се војске по мегдану,

0251    Докле било дневи по по подне.

0252    Али Турци плећи окренуше,

0253    Плећи даше, бијегати сташе.

0254    Да је тебе стати погледати

0255    Тешку бруку Махмута везира,

0256    Како бјежи с главом без обзира.

0257    Док утече Спужу бијеломе

0258    У гиздаво село Мартиниће.

0259    Ту погибе цвијет од Турака:

0260    Кулуглије и младе делије,

0261    Хазнадари, паше, силиктари,

0262    Ево млоги огњени чауши,

0263    И остале аге и спахије

0264    Од Ушћупа и од Албасана.

0265    И од Љеша и од Рача града,

0266    Од Каваја и Облома града,

0267    Од Тирана и Дибрана града,

0268    Од Призрена и од Вучитрна,

0269    Од Сјенице и од Митровице,

0270    И лијепе шехер Ђаковице,

0271    И од Оче и од Ораовца,

0272    И од Пећи, Аса и Гусиња,

0273    Од Вуциња и Бара бијела,

0274    Љешкопољци на гласу јунаци,

0275    И од Спужа града крвавога,

0276    И гиздаве шехер Подгорице;

0277    И остале Скадарске делије;

0278    Ту погибе Јакуп Сердаревић,

0279    И делија Мехмед Кокотлија,

0280    Којино се бјеху зафалили,

0281    Да доведу живога владику,

0282    Ја л’ донесу главу владичину.

0283    Ту везиру изгинуло војске,

0284    Свега, брате, петнаест стотина,

0285    А владици војске не погибе,

0286    Свега, брате, осамнаест друга,

0287    Међу њима три најбоља друга:

0288    Крцун Саво од мјеста Бјелица,

0289    С Љуботина Станко барјактаре,

0290    И од Брда Војводића Бего;

0291    Њима нигда име не умире;

0292    Бог им дао у рају насеље!

0293    А осталим здравље и весеље!

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.
Штампање